Istraživanje: Apstinencija ili ignorisanje izbora

Ako ste se navikli na jad i bedu, onda ništa

Izborna participacija, odnosno izlaznost na izbore 3. aprila 2022. godine kretaće se između 54 i 57 odsto, dok na izbore neće izaći (izborna apstinencija) između 43 odsto i 46 odsto punoletnih građana. Ovi procenti su izračunati u odnosu na broj građana upisanih u birački spisak. Stvarna izlaznost i stvarna izborna apstinencija znatno su drukčije – na izbore izlazi oko tri četvrtine birača kojima je dostupno biračko mesto

Vesti

Srbija između EU i Rusije: Politika balansiranja na staklenim nogama

Evropski parlament sve je glasniji u pozivima da bi Srbija morala da uvede sankcije Rusiji. Za sada se Beograd u prvoj polovini marta skromno i tiho priključio samo sankcijama protiv bivšeg predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča. Ali ipak: to je bio prvi put od početka konflikta između Rusije i Ukrajine 2014. godine da se Srbija uskladila sa nekom restriktivnom merom Evropske unije

Bugarska

Ponegde niko nije iznad zakona: Uhapšen Bojko Borisov

Bivši premijer Bugarske Bojko Borisov uhapšen je sinoć u Sofiji tokom specijalne operacije policije zbog zloupotrebe sredstava iz fondova Evropske unije. Borisov ima živopisnu biogafiju, a neki putevi od njega vode do Joce Amsterdama

Intervju: Marinika Tepić, nosilac izborne liste “Ujedinjeni za pobedu Srbije”

Vučić funkcioniše na širenju mržnje i izazivanju sukoba

“Zna se ko izvlači pare iz budžeta, zna se ko namešta poslove, zna se kome se polažu računi, zna se ko lomi noge ako si neposlušan, ko reketira, ko gepekuje... Zna se sve. I ljudima je više preko glave da budu taoci ove ludačke i iščašene ekipe pohlepnika”

Ukrajina i svetska politika

Objava energetskog rata

Zapad se ujedinio, politički i privredno izolovao Rusiju i podvrgao je ubitačnim sankcijama, čak i po cenu sopstvenih ekonomskih žrtava. SAD i Velika Britanija su najavile zabranu uvoza ruske nafte i objavili Moskvi energetski rat. Nastavlja se nadmetanje sa Putinom u tome ko je u ovom sukobu spreman da ide dalje

Nedelja

Ruska agresija i opozicija u Srbiji

Kako je ukrajinski rat progutao izbore

Šta građanskoj opoziciji preostaje u narednih dvadesetak dana do predsedničkih, parlamentarnih i beogradskih izbora? Hoće li uspeti da dā valjan odgovor na odsjaj svetske krize i da li će uspeti da (ponovo) stavi fokus na “svoje teme”? Odgovore na ovo pitanje tražili smo od relevantnih opozicionih predsedničkih kandidata, ljudi sa vrha opozicionih lista za republički parlament i političkih analitičara

Rat u Ukrajini

Zaoštravanje sankcija Rusiji: Objava energetskog rata

SAD i Velika Britanija su najavile zabranu uvoza ruske nafte i tako objavile Moskvi energetski rat. Bitke se i dalje vode oko Kijeva, u Harkovu i Mariupolju. Volodimir Zelenski motiviše Ukrajince da se bore do pobede. Formirani su koridori za evakuaciju civila

Ruska invazija

Ukrajina u plamenu

Rat se zahuktava, žrtve se mere u hiljadama, izbeglice u stotinama hiljada, kraj se ne nazire. Čitava zapadna hemisfera se u rekordnom roku ujedinila u izolaciji, ekonomskom gušenju i osudi Rusije, u svekolikoj pomoći Ukrajini. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski preko noći postaje filmski heroj borbe za slobodu i demokratiju sa kojim građani širom zapadnog sveta mogu da se identifikuju. Poruka je da se Evropa brani u Kijevu. Slika njegovog obraćanja preko video-linka Evropskom parlamentu je slika, makar privremeno, ujedinjene Evrope. Srbije nema u toj slici

Razglednica

Staljinove avetinjske banje

U Tbilisiju eksponati iz vremena Zlatnog runa, a u nekada raskošnom banjskom lečilištu Chaltubo koje je posetio Staljin, sada žive izbeglice iz Abhazije

Crna Gora nakon smene premijera i predsednika parlamenta

Zavađeni, podeljeni, komplikovani

Milo Đukanović je podržao ideju manjinske vlade. Time je po ko zna koji put dokazao da je čovek sa dobrim procenama i majstor političke igre. Naime, nije reč samo o posrednom vraćanju Demokratske partije socijalista u sedlo, već i o daljnjem održavanju krucijalnog konflikta koji gradi crnogorsku političku stvarnost – konfliktu između DPS-a i Demokratskog fronta, političkih subjekata koji čine dve strane iste medalje, stranaka koje uzajamno generišu moć svake ponaosob

Intervju – Zdravko Ponoš

Dostojan za predsednika

“Građani Srbije treba da uzmu sudbinu u svoje ruke. To se radi na izborima. Reći ću im – ništa vi ne dugujete državi, država duguje vama. Nemojte da vam neko nešto uzima, mažući vam oči da ima to pravo. Niko nema pravo da vam uzme mladost, niko nema pravo da vam otima kuću i njivu zbog litijuma, niko nema pravo da vam uzme penziju – to je vaše. Niko nema pravo da vam uzme budućnost. Kakva god vlast bila, imate pravo da uzmete stvari u svoje ruke. Država je vaše vlasništvo, a niste vi vlasništvo korumpirane i privatne države. I da vam uzeto nikad više niko ne vraća na kašičicu govoreći ‘ja sam ti dao’. Nisi mi ništa dao, nego si mi oteo”

Izbori 2022.

Šminkanje demokratije u iznudici

Medijski stručnjaci su mahom skloni da kažu da postojeći legilsativni okvir već omogućava profesionalno i uravnoteženo izveštavanje o izbornim procesima. Sa druge strane, dovoljno je prelistati domaće televizijske kanale ili proći pored kioska, pa videti u kakvoj medijskoj kloaci obitavamo. A upravo su mediji i medijske slobode “16 mera”, što je doduše u skladu sa zahtevima opozicije koja se upravo najviše i žalila na medijske slobode

Izbori 2022.

Predsednički kandidat Miloš Jovanović: NADA građanske desnice

Hoće da pokaže da se može biti „i patriota i demokrata“, njegova Srbija nije ni „Vučićeva ni Đilasova“, ni Quo vadis, Aida, pravna država mora da se poštuje, a Srbije bez Kosova nema. Program koji zastupa veran je svetonazorima osnivača Demokratske stranke Srbije Vojislava Koštunice

Vesti

Boris Tadić: Međustranački dijalog se izvitoperio

Boris Tadić je predstavnicima Evropskog parlamenta predočio da je vlast izvitoperila mere dogovorene Sporazumom o međustranačkom dijalogu. Sa druge strane smatra da njegove opozicione kolege pogrešno očekuju da će im EP rešavati probleme. Kaže još i da je u toku medijska akcija sa ciljem da se stvori utisak da je Zdravko Ponoš protivkandidat Aleksandru Vučiću

Crna Gora: Da li će biti vanrednih izbora

Samo je Milo siguran

Iracionalni zbir monologa na političkoj sceni Crne Gore sputava bilo koju vrstu komunikacije i dovodi do “konflikta u produženom trajanju”, suštinski određuje politiku kao scensko-oratorsku predstavu, u kojoj samoproklamovane vođe samodopadno uživaju u vlastitom političkom besmislu

Vesti

Novi Zakon o izborima: Ograničavanje prava na prigovor

U novi Izborni zakon unete su izmene koje će drastično ograničiti pravo građana i posmatrača na prijavu neregularnosti na glasačkim mestima

Referendum i izbori 2022.

Beogradsko NE Vučiću

“Učešće opozicije na predstojećim izborima može da ozbiljno promeni stvari u smislu izlaznosti, a samim tim i drugačije raspodele mandata na parlamentarnim izborima i u Beogradu, dok će predsedničko mesto zasigurno ostati Vučićevo vlasništvo”, kaže za “Vreme” Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove. “Beograd je jedino mesto gde se može desiti promena”

Lični stav

Presuda bez održavanja ročišta u sporu male vrednosti

Zakon o parničnom postupku kroz predmetnu normu daje koristan instrument za ubrzanje postupka i rasterećenje sudova u sporovima male vrednosti, što dalje vodi do olakšanog pristupa pravdi za građane, naročito ako se ima u vidu da tzv. maličnjaci predstavljaju najbrojniju vrstu sporova koji se vode pred domaćim sudovima

Hitna pomoć u Srbiji

Problem hitnosti u hitnoj pomoći

Uprkos svim hvalospjevima vlasti kako je srpski zdravstveni sistem u nikad boljem stanju, neki detalji ukazuju na drugačiju, ne toliko fascinantnu sliku. Medicinska pomoć na licu mesta, koja u Srbiji nije ni hitra, a ni toliko hitna, jedan je od takvih. Loša zakonska regulativa, ali i nedostatak ljudstva i vozila, doveli su do toga da je dobiti hitnu pomoć, prevashodno u Beogradu, skoro pa nemoguća misija

Italija: Proces protiv mafije

Preduga ruka Ndrangete

U Kalabriji je u toku jedan od dva najveća sudska procesa protiv mafije u istoriji italijanskog pravosuđa. U sali – bunkeru od 3300 kvadratnih metara – na optuženičkoj kupi sedi 325 lica koja se terete sa 438 optužnica, uz 913 svedoka tužbe i 58 zaštićenih svedoka. Tu je i oko 600 advokata. Mnogi tragovi ovog procesa vode u Rim

Region

Kriza u Crnoj Gori: Manjinska vlada, prevremeni izbori ili nastavak natezanja

Nakon nešto više od godinu dana od formiranja nove Vlade u Podgorici je ponovo u igri predlog o manjinskoj Vladi kao mogućem rešenju krize u koju se uplela vladajuća koalicija

"Treći srpski ustanak"

Blokade saobraćajnica: Subotnji rituali ekoloških ustanika

I ove subote nastavljene su „Blokade za život“ na deset lokacija širom Srbije. Zahtevi isti kao i svakog puta: da se javnosti da na uvid sve što je do sada potpisano sa kompanijom Rio Tinto i da se projekat „Jadar“ izbriše iz republičkog Prostornog plana. Sa blokadama neće stati dok Rio Tintu ne vide leđa, a za narednu subotu najavljen je veliki protest u Beogadu 

Bosna i Hercegovina

Dodikovo zatezanje užeta

Šta hoće Milorad Dodik i da li će ga na putu bez povratka snaći sankcije međunarodne zajednice, pitaju se mnogi ovih dana. Blokada institucija države nije ostala samo letnja avantura političara iz Republike Srpske, već se pretvorila “u odbranu Ustava BiH”, upravo od onih koji tu državu ne priznaju, baš kao ni njen ustavni sud

Izveštaj Evropske komisije o slobodi medija

Pomak uočen mikroskopom

Kakvo je stanje novinarstva u Srbiji? Sagovornici “Vremena” ocjenjuju da “ograničeni napredak” ne postoji i objašnjavaju da je u praksi mnogo gore nego što bi se iz ove formulacije dalo zaključiti. Na udaru su mediji koji poput Evropske komisije ukazuju na zaostajanje Srbije u borbi protiv korupcije i organiziranog kriminala, vladavini prava, slobodi izražavanja i medija i razvoju institucija

Referendum 2022.

Sofija Mandić: Predložene izmene Ustava povećavaju uticaj politike na pravosuđe

U intervjuu za DW na srpskom jeziku pravnica Sofija Mandić objašnjava da je Venecijanska komisija, suprotno onome što tvrde predstavnici vlasti, napisala da je „zabrinjavajuće“ što bi šest od jedanaest članova saveta praktično direktno birala Skupština. Jer, izbor sudija i tužilaca se sasvim izmešta u pravne savete, a tamo presudnu ulogu imaju ljudi koje vladajuća većina bira u Skupštini. Zato treba izaći na referendum 16. januara i glasati protiv

Lični stav

Magnitski zakonodavstvo – nova generacija zakona

Imajući u vidu razmere korupcije i stanje ljudskih prava u regionu, sa jedne, i ustavnu proklamaciju o “pripadnosti evropskim principima i vrednostima”, sa druge strane, pravi je trenutak da i Srbija usvoji svoj Magnitski zakon