Vladimir Marjanović

05.februar 2003. Vladimir Marjanović, Beograd

Samo na muškim rukama

"Mogu i žene"; "Vreme" br. 630

Sveta Gora

29.januar 2003. Nadežda Radović

Mogu i žene

Evropski parlament ukinuo je zabranu staru gotovo hiljadu godina – da je ženama zabranjen pristup na Atos

Objedinjavanje "desne" Evrope

07.avgust 2002. Andrej Ivanji

Ksenofobija na putu u Brisel

Nagli uspeh desničarskih partija zatekao ih je nespremne za savremene evropske integracione tokove

Dodatak:

10.jul 2002. Redakcija Vremena

Kuda idu Srbija i Crna Gora

U organizaciji "Fridrih Ebert fondacije" i nedeljnika "Vreme" 26. juna održana je tribina pod naslovom "Kuda idu Srbija i Crna Gora". Tribina s istim naslovom održana je u oktobru 2001. godine i želja organizatora bila je da okupimo iste učesnike. Nažalost, to nije bilo mogućno jer su neki od njih na dan održavanja tribine bili angažovani kao članovi Komisije za ustavna pitanja. Gosti tribine su bili gospoda Slobodan Samardžić, savetnik predsednika Jugoslavije Vojislava Koštunice za politička pitanja, Zoran Knežević, član Izvršnog odbora Socijalističke narodne partije Crne Gore, Vuk Minić, poslanik DPS-a u Skupštini Crne Gore, Milan St. Protić, predsednik Političkog saveta Demohrišćanske stranke Srbije, Zoran Lutovac, saradnik Instituta društvenih nauka i Nebojša Medojević iz podgoričkog Centra za tranziciju. Tribinu je vodio Dragoljub Žarković, glavni urednik nedeljnika "Vreme". Razgovor koji objavljujemo u ovom dodatku tek je neznatno skraćen u odnosu na ono što je izrečeno u Studentskom kulturnom centru u Beogradu. Učesnici nisu naknadno autorizovali svoja izlaganja. Oprema teksta je redakcijska

Bliskoistočna kriza

17.april 2002. Berta Zekić-Belson

Bez Šarona i bez Arafata

Izraelski politički analitičari procenjuju da uspeh Pauelove posete zavisi u prvom redu od uspeha njegovih susreta s umerenim arapskim liderima

Jovan Ratković, koordinator Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope u SRJ

07.mart 2002. Jelena Grujić

Šest ciljeva

"Ova godina je poslednja kada se može očekivati pomoć donatora, a minimum koji ćemo od njih traćiti je 300 miliona eura"

Budućnost Evropske unije

23.januar 2002. Srđan Cvijić, istraživač na doktorskim studijama Instituta evropskog univerziteta u Firenci

Džinovska država – u stvaranju

Fišer je prvi napravio iskorak rasplamsavši debatu o konačnom izgledu Unije, i to na veoma nekonvencionalan način. Ako bi se prihvatio njegov predlog, ispunio bi se skriveni san Roberta Šumana i Žana Monea. Evropa bi konačno postala istinska zajednička država. Treba joj samo podariti mudar ustavnopravni akt koji će poput ustava Sjedinjenih Američkih Država biti pogodan za prilagođavanje veoma različitim političkim i društvenim situacijama

Intervju - Zoran Lilić

23.januar 2002. Nenad Lj. Stefanović

Svedok najveće greške Miloševića

"Sastanak sa Kolom je održan 3. maja 1999. i mogao je da ima istorijsko značenje za ovu zemlju. Bili smo na pragu da zaustavimo bombardovanje. Od nas se tražilo da u veoma kratkom roku prihvatimo trupe UN-a na Kosovu, ali tako da napravimo izbor. Plan je predviđao da na Kosovu ostane onaj broj naših vojnika i policijaca dogovoren sporazumom Milošević–Holbruk, a to je 12.000 ljudi. I poredite to sa onim što danas imamo na Kosovu. U Bonu smo dobili 48 sati za hitan odgovor. Nije bilo razloga da bar ne pokušamo. Ponekad mi se čini da je Milošević odustao zbog lične surevnjivosti. U svakom slučaju, 'kućni savet' je u tom trenutku doneo jednu od najpogrešnijih odluka za sudbinu ove zemlje"

Dileme evropske porodice

23.maj 2001. Dragan Blagojević

Nemačko odelo za veliku Evropu

Većina nemačkih partnera u Evropskoj uniji veoma uzdržana, ali i veoma pomno proučava predlog kancelara Gerharda Šredera za istinsku federalizaciju Evropske unije

Italija uoči izbora

18.april 2001. Srđan Cvijić

Uspon biznis-desnice

Ovim političkim procesom, u stvari, ne dolaze neofašisti ili neonacisti na vlast, nego se uzurpacijom delova njihove politike stvara nova postmoderna, postindustrijska desnica

Kinesko-srpske tajne

13.novembar 2024. Jelena Zorić

Od pada nadstrešnice do ljudskih prava

Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027