"Velikih državnih kuća, poput nekadašnjeg Nolita ili Prosvete, više nema, a privatni izdavači nisu zainteresovani za objavljivanje izdanja koja nisu profitabilna. To znači da država mora da stane iza jednog takvog ozbiljnog projekta kao što je Leksikografski zavod Srbije jer je to projekat od nacionalne važnosti"
Lista sumnjivih poteza povučenih iz Haga je impresivna: štrajk glađu koji je prepolovio radikalsku predizbornu kampanju uoči prošlogodišnjih parlamentarnih izbora; politički testament iz istog tog perioda, koji je stranci zabranio podršku evropskim integracijama i saradnju sa nekim strankama, među kojima je i nesuđeni partner u vladi – Koštuničin DSS; odluka da se premijerska pozicija ponudi manjem partneru; podsticaj Maji Gojković da se udalji iz SRS-a; poređenje ubice Zorana Đinđića sa Gavrilom Principom koje su partneri sa kojima su radikali u tom trenutku pregovarali jednostavno morali da osude...
Najava nove vlade, rituali osporavanja, stari-novi obrti. Šta čeka novu vladu
Irci su poslali jasno "ne" EU, ali je pitanje da li su evropski zvaničnici spremni da poštuju sopstvene demokratske principe i poslušaju glas jedinog naroda koji se na referendumu pitao o budućnosti evropske organizacije
Strateški cilj Delte, orijentisane na trgovinu i nekretnine, nije čerupanje sirotinje, već ista radnja sa sve bogatijim građanstvom i privredom. Kolika bi bila Miškovićeva zarada da se ostvari radikalski cilj da se hleb prodaje po ceni od tri dinara?
Da li će potencijalna odluka o saradnji sa proevropskim blokom dovesti do cepanja stranke, kao što u pismu upozorenja ocenjuje tridesetak njenih osnivača i nekadašnjih bliskih saradnika Slobodana Miloševića
Pucnji i rafali u skopskom selu Aračinovu u kojem su rane iz 2001. još sveže i koji ni pre ni posle sukoba nije bilo pod istinskom kontrolom makedonske države, u selima u tetovskom kraju, ali i u skopskoj opštini Čair, izazvali su zgražavanje makedonske i međunarodne javnosti i do maksimuma uzburkali strasti među albanskim partijama
U okviru projekta "Nove vojske bivše Jugoslavije", "Vreme" je 15. maja organizovalo okrugli sto koji je okupio petoricu uglednih vojnih analitičara iz nekadašnjih jugoslovenskih republika. U razgovoru o reformisanju armija, političkim okolnostima u kojima su obavljene i rezultatima učestvovali su Milan Gorjanc, pukovnik JNA i penzionisani načelnik Centra vojnih škola Slovenačke vojske, vojni analitičar u slovenačkoj nezavisnoj štampi, njegov kolega iz Bosne i Hercegovine Ostoja Barašin, kao i vojni analitičari Igor Tabak iz Hrvatske, Aleksandar Radić iz Srbije i dopisnik "Vremena" iz Crne Gore Nikola Dončić. Učesnici okruglog stola govorili su i o organizaciji oružanih snaga, koliko su one strukturisane u odnosu na NATO standarde, o učešću u mirovnim misijama, o sadašnjoj i pravcima buduće međusobne saradnje. U ovom i narednom broju "Vreme" će objaviti najzanimljivije delove razgovora
Prvi korak ka vladi nacionalne koalicije; demokrate priželjkuju obrt koji bi doveo do proevropske vlade. Ko s kim može i ne može
Bez obzira na moguća zaklinjanja partijskih vrhova o tome da će u svakom pojedinačnom slučaju ljudi na terenu donositi odluke o tome s kim će najlakše moći da rešavaju komunalne i druge lokalne probleme, jasno je da će podela vlasti na lokalnu u ogromnoj, ako ne i presudnoj meri zavisiti od dogovora o formiranju koalicije na republičkom nivou
Tadić proglasio pobedu, a socijalisti kojima je izborni rezultat doneo zlatnu akciju odlučuju da li je ona ista kao Pirova. Izbrisana crvena linija prema starom režimu, a nacrtana između dve demokratske stranke. Koštunica pregovara s radikalima nakon konstatacije da su razlike između njega i demokrata nepremostive
