Hana Arent u Beogradu

10.jul 2002. Tatjana Jovanović

Rad zla na Balkanu

Možda je najveći doprinos međunarodne konferencije o Hani Arent bila otvorena reartikulacija višeznačnog pojma odogovornosti. Kritičkom preispitivanju su bile podvrgnute sve figure odgovornosti: od lične i kolektivne preko pravne, političke, moralne, i intelektualne do institucionalne, komandne, strukturalne, i međunarodne odgovornosti

Krađa i prekrađa umetničkih dela

05.jul 2002. Zoran Jevtović

Taoci istorije

Svi su tu i tamo "šanirali", a mnogi stručnjaci smatraju da je to na kraju dalo pozitivne impulse umetnosti jer su se širila saznanja o drevnim kulturama i, uopšte, prenosili stilovi

Vojska u tranziciji

12.jun 2002. Slobodan Georgijev

Slavno mirovanje

Za ulazak u Partnerstvo za mir dobrovoljnost je preduslov, a ispunjavanje uslova – sasvim druga priča, za sirotinju naročito

Priča sa naslovne strane

06.jun 2002. Zoran Jevtović

Ko tereti Đukanovića

Navodno, ključni svedoci u istrazi protiv predsednika Đukanovića su Srećko Kestner (uhapšen prošlog novembra na italijansko-švajcarskoj granici), Đerardo Kuomo i Ćićo Prudentino kojima je država za uzvrat obećala smanjenje kazne za trećinu i blaže zatvorske uslove... Tu je, naravno, i prvi "pokajnik" Benedeto Stano, koji je prvi izjavio da je don Ćićo Prudentino dobar prijatelj Mila Đukanovića

Srbi i Crnogorci na putu u Evropu

04.maj 2002. Dušan Reljić

Visoki šengenski prag

Priznavanje evropskog identiteta Srbije i Crne Gore kroz ukidanje viza sadrži u sebi bitnu političku simboliku i dodatno bi podstaklo one političke snage koje u otvaranju prema Evropi vide budućnost. Postoje, međutim, i sasvim opipljivi mogući pozitivni odrazi ukidanja viza, odnosno, negativne posledice ukoliko se to ne dogodi

Istraživanja javnog mnjenja

04.maj 2002. Milan Milošević

Većina za izbore i referendum

Koštunica ispred Labusa, DOS sa G17 PLUS ispred DSS-a, Savez samostalnih sindikata ispred UGS Nezavisnost, vlade i skupštine pate od manjka legitimnosti, težnja ka Evropi uz veliko nepoverenje, i dalje velika nostalgija za socijalizmom

Intervju - Davorin Spevec, direktor društva Zagrebački velesajam

04.maj 2002. Miša Brkić

Globalizacija regiona

"Naše privrede su komplementarne, naše privrede trebaju jedna drugu, nemamo jezičnih barijera i, iako postoje još neka nerješena pitanja, mi više ne govorimo o normalizaciji nego o dobrosusjedskim odnosima"

Velika Britanija

04.april 2002. Slobodanka Ast

RuženjeTonija Blera

Većina Britanaca smatra da njihov premijer pokazuje premalo interesovanja za domaće probleme, dok je opčinjen rešavanjima krupnih globalnih pitanja

Srbija i Crna Gora

14.mart 2002. Miša Brkić

Tržišta ili država

Srbija neće prihvatiti ništa manje od onoga što postoji u Evropskoj uniji, a to je zajedničko tržište koje podrazumeva jednu valutu, carinu i bankarski sistem. Ako se prihvati virtuelna zajednica, onda paritet ne može biti 50:50, nego 70:30 u diplomatiji i međunarodnim finansijskim institucijama. Bez toga nema dogovora. Ukoliko neko pokuša da Srbiji nametne loše rešenje koje će je skupo koštati, tražiće se raspisivanje referenduma

Moldavija

07.mart 2002. Mirko Atanacković

Na Istok ili na Zapad

Desetine hiljada pretežno mladih ljudi žestoko protestuju zbog politike moldavske vlade koju doživljavaju kao novi pokušaj rusifikacije Moldavije

Uoči izbora u Zimbabveu

27.februar 2002. Miodrag Radović

Pobeda ili – puč

Tokom protekle dve godine korupcija, nepotizam i rat, koji je upropašćujuće skup za sve sem za nekolicinu visokih Mugabeovih zvaničnika i generala, povećali su inflaciju na 170 odsto, nezaposlenost na 50 odsto i srozali dve trećine stanovnika Zimbabvea ispod granice siromaštva. Malo je onih koji danas mogu da kupe lekove, čak i da mogu da odu kod lekara. Procenjuje se da 2000 ljudi svake sedmice umire od side. Prosečni životni vek je pao na 39 godina za oba pola

Predlozi i reagovanja

27.februar 2002. Dragoslav Grujić

Mapa Solanine Jugoslavije

Iako predsednik SR Jugoslavije tvrdi da ne postoji nikakav "papir" koji je ponudio visoki predstavnik Evropske unije o preuređenju odnosa Srbije i Crne Gore, komentari se samo umnožavaju

Konfederalni DOS i jugoslovenska federacija

27.februar 2002. Milan Milošević

Konstrukcije i opstrukcije

Po Koštunici, polovina tekstova o Solaninim predlozima neistinita, a trećina predimenzionirana i ne sasvim dobronamerno protumačena. Da li je DOS funkcionalno sposoban da završi pregovore o sudbini zajedničke države

Slučaj Delimustafić

06.februar 2002. Tamara Skrozza

Ko je ko

Od priče koja je danima privlačila pažnju medija s prostora bivše SFRJ, ostalo je još pokoje retko prisećanje na nekadašnje i trenutne Delimustafićeve poslove, a isplivala su i javnosti do sada ne toliko poznata imena. Najinteresantniji su izgleda bili Zoran Janjušević, Momčilo Mandić i Zoran Drakulić

Intervju - Goran Novaković, ministar energetike

06.februar 2002. Miša Brkić

Visokog napona

"Niko neće doći da gradi novu elektranu ako postoji opasnost da se vlasti domogne neka nova populistička vlada koja će građanima kilovat struje ponovo prodavati za 0,9 centi"

Ilegalni useljenici

30.januar 2002. Miloš Vasić

Tiho, noću…

Teritorija bivše Jugoslavije spada među značajnije koridore za ilegalno useljavanje u Evropu. MUP Srbije u istom periodu prepolovio je broj ilegalnih prelazaka (sa 3788 u 2000. godini, na 1278 u 2001). Da bi se razumela dinamika i logika kretanja ilegalnih useljenika potrebni su detaljniji podaci: koliko ilegalaca se uhvati na granici pri ulasku; koliko u dubini teritorije i u kolikoj dubini; koliko pri pokušaju izlaska, a koliko u drugim zemljama kad jednom nesmetano prođu kroz neku državu. Takvi podaci ukazali bi – između ostalog – na dva fenomena: na organizovane lance (za koje se zna da postoje) i na policijsku korupciju (za koju se osnovano sumnja da postoji)

Budućnost Evropske unije

23.januar 2002. Srđan Cvijić, istraživač na doktorskim studijama Instituta evropskog univerziteta u Firenci

Džinovska država – u stvaranju

Fišer je prvi napravio iskorak rasplamsavši debatu o konačnom izgledu Unije, i to na veoma nekonvencionalan način. Ako bi se prihvatio njegov predlog, ispunio bi se skriveni san Roberta Šumana i Žana Monea. Evropa bi konačno postala istinska zajednička država. Treba joj samo podariti mudar ustavnopravni akt koji će poput ustava Sjedinjenih Američkih Država biti pogodan za prilagođavanje veoma različitim političkim i društvenim situacijama

Zamena pasoša

23.januar 2002. Slobodanka Ast

Odlazak crvene „soške“

Pre četvrt veka Jugosloveni su sa crvenim pasošem mogli bez vize da putuju u više od 100 zemalja, dokle će stići sa novom tankom i elegantnom putnom ispravom

Razgovori o federaciji

19.decembar 2001. Milan Milošević

Ustavotvorci napred

Vladajuća većina u Srbiji insistira na tome da se pitanje statusa savezne države, ovako ili onako, razreši do kraja marta, kako bi mogli da budu regulisani važni međunarodni aranžmani. Izgleda da evropsko posredovanje izlazi u susret takvoj dinamici. Tako se hitno otvara ona stara državna jednačina s nekoliko nepoznatih

Bliski istok

12.decembar 2001. Miodrag Radović

Opasni ćorsokak

Niko od ključnih igrača – izraelska vlada, palestinsko rukovodstvo i Bušova administracija – nema jasnu strategiju raspleta sukoba

Makedonska kriza

21.novembar 2001. Vladimir Zaharijev

Etnička salata

I pored usvajanja novog ustava, u Makedoniji malo ko veruje da će se apetiti Albanaca time zadovoljiti i da će oružje konačno zaćutati

Pariski klub i mi

21.novembar 2001. Miša Brkić

Zašto su Rusi bili protiv

Rusija je bila jedina zemlja koja je bila protiv da se Jugoslaviji otpiše 66 odsto dugova Pariskog kluba uz argument da još nije vreme za to. Sudeći po regovanjima domaće javnosti, otpis tri milijarde dolara nije dočekan kao neka velika vest. U naredne tri godine neće se više živeti od donacija, moraće da se radi. Jesmo li spremni za to

08.novembar 2001. Dragan Arsić, Novi Zeland

U igri i EZRO

Reci evro da te ceo Balkan razume"; "Vreme" br. 563

25.oktobar 2001. Redakcija Vremena

Kuda idu Srbija i Crna Gora?

U organizaciji fondacije "Fridrih Ebert" i nedeljnika "Vreme" u subotu 13. oktobra u Studentskom kulturnom centru organizovana je četvrta u seriji ovogodišnjih tribina pod zajedničkim nazivom "Vreme izazova", posvećena odnosima u jugoslovenskoj federaciji. (Prve tri tribine bavile su se mogućnošću civilne kontrole nad policijom, privatizacijom i reformom osnovnog školstva). Učesnici tribine bili su Slobodan Samardžić, savetnik za unutrašnju politiku predsednika SR Jugoslavije Vojislava Koštunice, Zoran Žižić, potpredsednik Socijalističke narodne partije Crne Gore, Zoran Lutovac, saradnik Instituta društvenih nauka i koordinator Fondacije "Fridrih Ebert", Slavko Perović, portparol Liberalnog saveza Crne Gore i Igor Lukšić, portparol Demokratske partije socijalista. Tribinu je vodio Dragoljub Žarković, glavni urednik "Vremena". "Vreme" prenosi delove izlaganja i diskusije učesnika tribine.