Hladni rat na "istočnom frontu"
Cena smrzavanja
Sukob Rusije i Ukrajine oko cene prirodnog gasa dobro je uplašio Stari kontinent i pokazao kako hladni rat može sasvim uspešno da se prevede u ekonomski konflikt neslućenih razmera
Organizovani kriminal na Balkanu - Ilegalna trgovina oružjem (15/4)
Zakon spojenih sudova
Možda najvažnija operacija ilegalnog naoružavanja Armije BiH bila je ona tuzlanska iz 1994, kada su američki transportni avioni C-130 Hercules noćima sletali na tuzlanski aerodrom uz pratnju lovaca koji su kružili okolo. Samo po sebi se razume da zabrana letenja nad teritorijom BiH za njih nije važila. Tada su Amerikanci isporučili telekomunikacije, protivoklopne sisteme, municiju i streljačko naoružanje. Dejtonski mir iz novembra 1995. zatekao je teritoriju Bosne i Hercegovine i te kako naoružanu i zagađenu streljačkim naoružanjem i minsko-eksplozivnim sredstvima, sve to bez evidencije bilo koje vrste, u rukama civila
Angela Merkel
Čista prošlost
Organizovani kriminal na Balkanu - Ilegalna trgovina oružjem (14/3)
Rat, najbolji posao
Već je primećeno da je Slovenija od 1990. do 1995. više nego udvostručila svoje devizne rezerve. Janez Janša pokušao je to da objasni "otkupom stanova u društvenom vlasništvu", mada je dobro znao pravi odgovor, kao čovek koji je vodio sve operacije ilegalne trgovine oružjem, a tih je operacija bilo mnogo za vreme ratova na Balkanu
Srbija i EU
Peripetija na dva koloseka
Na dva koloseka, koji se udaljavaju, vode se tehnički razgovori o četvrtom poglavlju sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU-u, a to znači o carinama, trgovini...
Feljton - Kriminal - Ilegalna trgovina oružjem (2)
Evropsko bure baruta
"U poređenju sa vladama, privatni biznis sa oružjem je sitnež", govorio je Sem Kamings, najčuveniji privatni trgovac oružjem šezdesetih i sedamdesetih godina. "Oduvek sam govorio: kada bi vlade poštovale svoje vlastite zakone i propise o prometu oružja, svetski mir bio bi na dohvat ruke. Ali, vlade to ne čine i nikada neće to učiniti"
Haški tribunal
Gotovo za Gotovinu
Posle hapšenja Ante Gotovine, 70.000 demonstranata u Splitu, uprkos pozivu vlade da se ne vitla "ustaškim, fašističkim i komunističkim simbolima", činilo je upravo to, uz bujicu šovinističkih i nacionalističkih parola
Narkotici
Veštački raj
Da bi se shvatilo do koje mere stimulansi amfetaminskog tipa (ATS) potiskuju prirodne droge, treba znati da je globalno tržište za ovu kategoriju procenjeno na oko 34 miliona ljudi, više nego za heroin i kokain zajedno, od čega gotovo osam miliona koristi ekstazi, i da se za njihove potrebe godišnje proizvode oko 400 tona ATS-a, od čega je četvrtina ekstazi. Metamfetamini se najviše koriste u Aziji i Americi, dok na evropskom tržištu suvereno vladaju amfetamini i ekstazi
Narkotici
Velika zelena pijaca
Mada se kanabis obično svrstava u lake droge, ne postoji nijedna kategorija narkotika čije je konzumiranje toliko rasprostranjeno i oko kog se vrti toliko novca. Paradoksalno, to tržište je najmanje pod uticajem organizovanog kriminala
Poljoprivreda i genetika
Izum bogatih, hrana za siromašne
Da li su genetski modifikovane ratarske kulture štetne ili korisne nije tema za diskusiju, jer niko konačan sud ne može dati. Tema je, međutim, kojom kulturom srpski poljoprivrednici, a time i cela zemlja, mogu da ostvare veću dobit. U bogatim evropskim zemljama potrošači su spremni da plate višu cenu za, recimo, kečap ako je napravljen od nemodifikovanog paradajza, čokoladu sa lecitinom od nemodifikovane soje. Neće, jednostavno, uopšte da ulaze u to da li modifikacija ima ili nema štetnih posledica. Neće da razmišljaju, jer im se može
Organizovani kriminal na Balkanu (8) – Narkotici (1)
Put svile i heroina
Kad god se reči "Balkan" i "droga" nađu u istoj rečenici, iskaču dva stereotipa: prvi je da najvažniji put kojim ilegalne droge stižu na Zapad vodi preko Balkana, pravo kroz srce bivše Jugoslavije; drugi je da prometom i distribucijom droge, na Balkanu i na Zapadu, dominira albanska mafija, tačnije kriminalne grupe kosovskih Albanaca. Kao i svi stereotipi, i ovi se zasnivaju na zrnu istine: tačno je da najkraći put od avganistanskih makovih polja do potrošača u gradovima Evropske unije vodi preko Balkana, kao i da ovdašnje tranzicione, postkonfliktne države, sa slabo kontrolisanim granicama i korumpiranim bezbednosnim i pravosudnim sistemima, ne predstavljaju ozbiljnu prepreku za krijumčare. Tačno je i to da kosovski Albanci, sa svojom dobro raspoređenom dijasporom, tradicionalnom porodičnom strukturom i za strance nerazumljivim jezikom, u poslednje vreme igraju važnu ulogu u nekim nišama ovog biznisa. Tačno je, međutim, i da je priča o narko-mafiji, baš kao i priča o terorizmu, plodno tle za političke zloupotrebe i manipulacije samozvanih eksperata. Ovo istraživanje, između ostalog, ima za cilj da razdvoji činjenice od uvreženih predrasuda i da što precizniju sliku stvarnog stanja
Evropski poslovi
Čin prvi, scena prva
Pribe "štiklira": državna zajednica, Hag, tri runde, pet tehničkih sesija, sledeća u decembru
Evropska previranja
Desna skretanja
Organizovani kriminal na Balkanu (7) - Ilegalna trgovina umetničkim delima (3)
Poluostrvo s blagom
Umesto poljoprivredom, mnogi žitelji Bugarske, Rumunije, Srbije, Hrvatske, Makedonije, Albanije i Slovenije, uspešno se bave iskopavanjem antičkih predmeta. Arheolozi godinama upozoravaju, policija godinama "uporno traga", a biznis već godinama cveta bez većih problema
Predlog zakona o policiji
Između zatečenog i poželjnog
Šta će regulisati novi zakon o policiji, a šta podzakonski akti
Intervju - Janez Drnovšek
Ceo svet zna da će Kosovo biti nezavisno
"Ja nisam dao pregovaračku polaznu tačku za Srbiju, nego konačno rešenje za koje smatram da je najuravnoteženije, koje pokriva srpski interes. Ubeđen sam da ukoliko krenemo direktnije ka konačnom rešenju – svi zajedno ćemo tu nešto uštedeti, za sve bi bilo bolje da se ta agonija ne produžava u nedogled. Izgubljeno je suviše vremena – za razvoj, za život, za normalnu egzistenciju ljudi. Time bismo morali da se bavimo"
Organizovani kriminal na Balkanu (6) - Ilegalna trgovina umetničkim delima (2)
Beskrajna pljačka
U borbi protiv ilegalne trgovine umetničkim delima i arheološkim predmetima većina svetskih zemalja već uveliko koristi najnapredniju tehnologiju, primenjuje stroge kriterijume za dokumentaciju, razvija sisteme za brzu razmenu informacija. Istovremeno, nadležni za tu oblast u zemljama Balkana još uvek muku muče s primenom najosnovnijih zakona, regulisanjem policijskih snaga, inventarom kulturnih dobara. Međutim, slika takvog haosa postaje kompletna tek kad se svemu dodaju i ratovi na prostoru bivše Jugoslavije
Evropski pregovori
Start trke s preponama
Pregovori o asocijaciji sa EU-om, pregovori sa MMF-om, pregovori sa Svetskom trgovinskom organizacijom, kosovski šatl pregovori...
Dunavska orijentacija
Novi srpski pragmatizam
Sada je Most slobode kao nov, ali je već na otvaranju morao da preživi političke svađe oko toga – ko će uz njegov sjaj i sam biti posut prašinom istorije
Tribina - Vreme izazova
Kada će naši građani putovati bez viza u Evropu
U zemlji u kojoj preko 80 odsto mladih nikada nije kročilo van granica zemlje, putovanje u Evropu predstavlja pravu privilegiju. Vizni režim koji su zemlje EU-a uvele kao meru sankcija našoj zemlji u vreme vladavine Slobodana Miloševića i dalje je na snazi iako je prošlo pet godina od demokratskih promena, što građani doživljavaju kao veliku nepravdu. Ovo pitanje obavijeno je političkom maglom, a naši političari često se hvale da u ime građana lobiraju u Briselu da se naša zemlja stavi na pozitivnu listu zemalja potpisnica Šengenskog sporazuma. Ređe nam, međutim, saopštavaju hladne odgovore iz Brisela gde se od nas očekuje da najpre demilitarizujemo granice, uspostavimo integrisano upravljanje granicama, pojačamo kontrolu nad ilegalnom emigracijom, regulišemo problem azilanata u skladu sa evropskim standardima, uvedemo pasoše koje je teško falsifikovati... Treću tribinu od planiranih pet, koje nedeljnik "Vreme" organizuje u saradnji sa Fondacijom "Fridrih Ebert", posvetili smo uslovima koje naša zemlja treba da ispuni da bi naši građani, kao nekada, bez vize putovali u Evropu. Na tribini su učestvovali Vlado Ljubojević iz Ministarstva spoljnih poslova, Bernhard Hauer, generalni konzul Ambasade SR Nemačke u Beogradu, i dr Jovan Teokarević, direktor Beogradskog centra za evropske integracije. Tribinu je vodila Duška Anastasijević, novinarka nedeljnika "Vreme"
Dosije - Cena nafte
Atomima i vetrenjačama protiv naftnih magnata
Kina i SAD već su pripremile projekat za odbranu od preskupih barela, u kome dominira izgradnja nuklearki. Evropska unija takođe ima spremljen odbrambeni plan, u kome se oslanja na alternativne izvore, ali i na atome. Ministarstvo energetike ignoriše naftnu krizu, u najmanju ruku kao da je Srbija članica OPEC-a, iako ćemo samo za ovu godinu potrošiti preko 620 miliona dolara više za uvoz nafte
Evropa i Turska
Korak ka Bosforu
Baš kao što je za tango potrebno dvoje, i ceo ples Brisela sa Ankarom otvorio je niz gorućih pitanja o identitetu, misiji i viziji čitavog evropskog projekta. Kao što je Brisel primorao Tursku da se duboko zagleda u sebe, tako je Turska primorala EU na sličan proces introspekcije. Gde su joj granice, kuda je pošla, kakvu ulogu želi da igra u svetu? Ceremonija 3. oktobra zapravo je zgodan povod da se krene u potragu za odgovorima
Muke po tranziciji - Slovenija
Globalno na lokalno
Veliko smanjenje zaposlenih u prerađivačkoj industriji u Sloveniji otvorilo je polemiku između onih koji za takav trend okrivljuju Evropsku uniju i onih koji za sve optužuju – globalizaciju
Hapšenje i isporuka
Uspon i pad Momčila Mandića
Tokom boravka u Beogradu, koje se proteglo na dvanaest bogatih godina, Mandić je širio poslove i veze sa uticajnim ljudima, uključujući i familiju Slobodana Miloševića. Bio je, ako je verovati Biljani Plavšić, posebno blizak sa Mirom Marković i njenom političkom strankom
Nova plakatna afera
„Ako ne budeš dobar, daćemo te Slovencima“
Dobra ilustracija stepena otupelosti slovenačkog građanskog društva jeste pesmica u kojoj narodni poeta poručuje malim čitaocima "bežimo, begajmo, Cigani idu"
Poljska – Belorusija
Nova „gvozdena zavesa“
Dok oko jedne poljske nevladine organizacije u Belorusiji traje diplomatski spor između Varšave i Minska, analitičari ukazuju da je na prostorima bivšeg komunističkog bloka počeo proces obrnut "šarenim revolucijama"