Sastanku evropskih lidera koji danas počinje u Pragu prisustvovaće i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On će, uz Tajipa Redžepa Erdogana, biti jedini predstavnik države koja nije uvela sankcije Rusiji
Stav Pariza je da Ukrajini ne treba stvarati lažne nade o brzom članstvu u Evropskoj uniji, kako generacije Ukrajinaca ne bi bile razočarane. Kao alternativu nudi ulazak u Evropsku političku zajednicu koju predsednik Francuske Emanuel Makron predlaže kao alternativu ili čekaonicu, zavisi od tumačenja, punopravnom članstvu u EU
Eventualno uvođenje sankcija Rusiji ne bi za naprednjačku Srbiju bila nikakva istorijska prekretnica, već samo otpočinjanje nove igre mešetarenja i odugovlačenja sa ciljem da se Srbija nikako isuviše ne približi standardima Evropske unije, jer bi to bio kraj vlasti Aleksandra Vučića
Kako su porodične priče urastale jedna u drugu, tako je rastao materijal za predstavu. Struktura te predstave je bila organski vezana sa procesom njenog nastanka. U ukupnom utisku predstava ima nečeg od strukture romana Sto godina samoće – pojedinačne priče se tako međusobno ukrštaju, da u romanu čitalac, a u predstavi gledalac, teško može da “pohvata” sve njene rukavce, ali jako dobro oseća celinu
Dok se globalni akteri bore za prevlast, civili – pre svega Palestinci – najviše su pogođeni i zarobljeni u vrtlogu nasilja, nesigurnosti i nemoći. Velike sile balansiranjem između svojih političkih interesa svode civilne žrtve na apstraktne brojeve u izveštajima međunarodnih organizacija
“Vučiću niko ne veruje, nema iskrenog saveznika koliko god se grlio i cmakao sa svetskim liderima. Provaljen je odavno, ali je prolazio nekažnjeno pa umišlja”, kaže za “Vreme” spoljnopolitički komentator Boško Jakšić. Pričali smo o zlim vremenima u svetu i snalaženju Srbije u njima
Ako uprostim, Jugoslavija je bila zemlja koja je omogućavala da svi Srbi žive istoj državi. Kako se u postojećim uslovima i kroz decenije taj, da ga nazovem, “iskonski interes” može ostvariti, to je drugo pitanje. Način na koji je tadašnje rukovodstvo Srbije to pokušalo doveo je, pored ostalog, do raspada zemlje. I to one jedine, ponavljam, u kojoj su svi Srbi zaista živeli u jednoj državi
U Makronovoj i Šolcovoj retorici čak se i frazerski manje spominje “evropski put”, a više poslovni dilovi. Nije to ni tako loše, treba stvari postaviti na pravi temelj. Ko šljivi poštene izbore i demokratiju kada su tu “rafali”, nuklearna energija i litijum. I još jedan paradoks. Evropski fondovi ulažu ogromne pare u projekte institucionalnog razvoja Srbije. I što se više novaca troši, to manje institucije postoje. Srbija je projektno deinstitucionalizovana zemlja. Slično je i kada je reč o medijskim slobodama
Kako je moguće da je sporazume teže sprovesti nego postići? Analitički se može samo reći da je to rezultat nedovoljnog pritiska Zapada, nepostojanja političke volje zvaničnog Beograda i zvanične Prištine, ali možda je i metodologija prevaziđena. Ovakva stagnacija ne daje rezultate, tako da i nema velikih očekivanja od dijaloga koji je i Beogradu i Prištini jedan od glavnih uslova za nastavak evropskih integracija
Stanje u kome živimo je stanje haosa, nepoštovanja pravila, korupcije i nepotizma. Prema mišljenju mladih, naše društvo ne može biti bolje nego što jeste; naš mentalitet, način života, odnos prema porodici, prijateljima i kolegama, sve se to znatno razlikuje od onoga kako žive srednjoškolci u Španiji, Francuskoj, Češkoj. I zato zaključuju: ne bi se Srbija ni uklopila u kalup koji bi zahtevao poštovanje načela koja nama nisu bliska, a jesu važna
Ubedljiva pobeda VMRO-DPMNE i istorijski debakl SDSM-a – tako se ukratko može opisati epilog makedonskih izbora. Zemlja je dobila predsednicu prvi put od proglašenja nezavisnosti, a VMRO-DPMNE se vraća na vlast posle sedam godina provedenih u opoziciji
Toni Barber, novinar “Fajnenšal tajmsa”, objavio je sredinom januara tekst pod nazivom “Zašto je EU meka prema Srbiji?”. Barber navodi tri razloga: migracije, litijum i Kosovo. Jedina zamerka Barberovom tekstu mogla bi da bude da isti razlozi za meki pristup mogu da budu pripisani i Americi – uz manju brigu oko migracija, ali veću brigu zbog ruskog uticaja na Srbiju i balansiranja pristupa kako bi se to sprečilo
