Sada, usred zločinačkog, genocidnog rata, niko nema smisla za apstraktnu pravdu, a racionalna i pametna rešenja deluju nestvarno, smešno i gotovo uvredljivo. Srpski i hrvatski ratni vođi bi, naime, prihvatajući ovaj bosanski ustav, morali potpisati da su idioti
Najveće zemlje zapada gledaće da održe bojkot Srbije, odnosno "Jugoslavije", koja će polako postajati raj za švercere. Zemlja svakojakog kontrabanda i međunarodnog kriminala, što je, takođe, privredna grana od koje se može lepo živeti, kako pokazuju neki južnoamerički primeri
Dragan Marković Palma, lider Jedinstvene Srbije i poslanik, o Predlogu zakona protiv diskriminacije (Radio Slobodna Evropa)
Boris Tadić ne mora previše brinuti za svoju političku budućnost... Ali ne bi smeo ni da se baš previše kocka. Politička fortuna se ponekad zna okrutno poigrati čak i sa svojim dojučerašnjim miljenicima
Koliko je ostalo onih kojima bi osnivač Socijalističke partije Srbije, dugogodišnji predsednik Srbije i Jugoslavije i neosuđeni haški optuženik i danas mogao da poruči: "Volim i ja vas!"
To što je neko idealan predsednički kandidat, ne znači i da će biti idealan predsednik. A to kakav je Boris Tadić predsednik, iako je gotovo neopazice već zagazio u drugu godinu svog drugog predsedničkog mandata, još uvek niko ne može sa sigurnošću reći. Pune četiri godine svog predsednikovanja on je proveo u kohabitacionoj zavetrini, pojavljujući se i oglašavajući samo onda kad to on ili njegovi savetnici nađu za shodno, više brinući o svom i stranačkom rejtingu nego o važnim državnim poslovima – kojih, pošteno govoreći, nije baš mnogo ni imao
Stav Beograda prema evropskoj misiji na Kosovu dovodi u sumnju proevropsku orijentaciju vlade Srbije
Nova, deveta po redu knjiga Teofila Pančića posvećena je prevedenoj prozi
Prema prognozama analitičara Banke Engleske, u Velikoj Britaniji će se 2009. broj nezaposlenih popeti na preko tri miliona. Mediji pišu o mogućem bankrotu države i ukazuju na ogromni budžetski deficit, dugove banaka i opasnost od socijalnih nemira
Počeće i prolećna politička sezona (redovno zasedanje Skupštine Srbije). Hoće li se nastaviti loša beskonačnost, ili će ovde konačno početi ozbiljan razgovor o Srbiji u krizi koja plavi istok i zapad. Šta možemo da naučimo od drugih
Knjiga Frane Cetinića Praški kolateralni dnevnik, proljeće 1999 - Nazovi NATO radi umorstva, iz koje prenosimo nekoliko segmenata, pisana je u proleće 1999, a objavljena u proleće 2000. ("Vreme", Samizdat b92). To je dnevnik koji je vremenom dobio na vrednosti jer obavešteno, džentlmenski pošteno i lucidno govori o spin doktorima i intelektualcima koji su oblačili maskirne uniforme i potpirivali atmosferu kaznene ekspedicije, o drugim intelektualcima koji nisu bili uhvaćeni u zamku "radosne apokalipse" i koji su se toj ratnoj retorici suprotstavljalai, o dendijima humanitarne stvari kao što je Bernar Kušner - i o političarima koji su postupali po formuli "bombardujmo, a posle ćemo videti šta ćemo". Ovo je drugi deo izabranih segmenata Cetinićevog Kolateralnog dnevnika
Knjiga Frana Cetinića Pariški kolateralni dnevnik, proljeće 1999 - Nazovi NATO radi umorstva, iz koje prenosimo nekoliko segmenata, pisana je u proleće 1999, a objavljena u proleće 2000 (Vreme, Samizdat b92). To je dnevnik koji je vremenom dobio na vrednosti jer obavešteno, džentlmenski pošteno i lucidno govori o spin doktorima i intelektualcima koji su oblačili maskirne uniforme i potpirivali atmosferu kaznene ekspedicije, o drugim intelektualcima koji nisu bili uhvaćeni u zamku "radosne apokalipse" i koji su se toj ratnoj retorici suprotstavljali, o dendijima humanitarne stvari kao što je Bernar Kušner - i o političarima koji su postupali po formuli "bombardujmo, a posle ćemo videti šta ćemo"
"Sve što znam o politici, naučio sam od doktora Vojislava Šešelja" (Tomislav Nikolić, januar 2008)
Rat je bio prljav jer se nije mogao nastaviti nikako drukčije osim protiv civila, inače bi bio izgubljen. Perspektiva je bila katastrofalna: ne mogu se upotrebiti trupe na zemlji da se rat brzo završi, ne može se nikome objasniti zašto se vodi, zločini su bili očigledni, a gore od svega: nipošto se ne smije stati, i ovakav rat se mora dobiti inače je gotovo sa prestižom svjetske sile i ulogom NATO-a u izgradnji novog svjetskog poretka
Ubeđenje Evropskog parlamenta je da svaka država pre nego što može da pristupi Evropskoj uniji treba da pokuša da reši svoje unutrašnje probleme, naročito one koji se tiču njenog teritorijalnog i ustavnog ustrojstva
"Mi ćemo nastaviti da se izlažemo napadima, ali napadi na LDP više neće biti tako jeftini kao što je to bilo u vremenima kada smo bili stranka koja je u nastanku"
Zagovornici nuklearne energije su verovatno jedini izvukli neku korist iz rusko-ukrajinskog spora oko transporta gasa ka Evropi. Sve značajnija podrška izgradnji novih reaktora koja je poslednjih godina nazivana "nuklearnom renesansom", posle hladnog evropskog januara još je porasla i počela da dostiže kritičnu masu
Rusi i Ukrajinci su se sporazumeli, ali evropski problemi sa energijom tek počinju
Najmanje dva visoka stranačka funkcionera i nekoliko bliskih stranačkih prijatelja kleli su se piscu ovih redova (i kao dokazni materijal nudili na uvid svoje mobilne telefone) kako su tih dana Koštunicu i Nikitovića zasipali identičnim porukama – "smenite Dulića", "srušite vladu"... Ali, odgovora nije bilo
Suština problema nije u tome što je neko tamo "zavrnuo" ventil, jer na takav potez se i ne može uticati, ali jeste što (ovdašnji) nadležni nisu imali spreman plan za slučaj da se tako što dogodi, uprkos tome da je i ćorav video da će se dogoditi
Kao u Ukradenom pismu Edgara Alana Poa: ako želiš znati o čemu neko misli, namesti njegov izraz lica i iste će misli doći same od sebe. Ako se nekad i samo pretvarao da je umetnik, Bregović je u međuvremenu i ne sluteći već postao umetnik
Ove godine šampionsko postolje podelila su četiri kandidata: Aleksandar Vučić, Ivica Dačić, Velimir Ilić i Vojislav Koštunica. Oni su tokom godine imali po tri izjave. Ali ove godine nije oboren rekord iz 2006, kada je šampionsko mesto podelilo čak sedmoro kandidata. Prošle godine prvo mesto pripalo je akademiku i piscu Dobrici Ćosiću, sa tri izjave. Na drugom mestu našla su se četiri kandidata: Tomislav Nikolić, Đorđe Vukadinović, Jovan Krkobabić i Maja Gojković, njihove izjave su zabeležene po dva puta. Prošle godine drugo mesto podelilo je čak petoro kandidata. Ni ove godine, kao ni prošle, niko nije osvojio treće mesto.
