Knjige

Dve žurke s kraja istorije

En Eplbaum: Sumrak demokratije preveo Predrag Milidrag Akademska knjiga, Novi Sad 2021.

Farsa kao istorija – Javna sednica Vlade, predsednika i direktora II

Nekad šokirani, danas oguglali

U odnosu na 2014, danas je pozicija Aleksandra Vučića znatno drugačija. Iskusniji je, samouvereniji, opušteniji, sigurniji u sebe. Gluma i glumatanje jesu nesumnjivi element kontinuiteta. Ali onda je u tome ipak bilo dosta nesigurnosti i straha, dok je sada mnogo više prenemaganja i šmire. Naučio je da – doduše, često na grotesktan način – kombinuje “dobre” i “loše” vesti. Tako da je i ovo obraćanje na sednici Vlade “začinio” čestitkama Ani i građanima zbog otvaranja klastera 4 u pregovorima sa EU. A čak i kada je govorio o dramatičnim energetskim prilikama, taj govor je bio prilično u orvelovskom duhu u stilu: “situacija je odlična, ali se iz dana u dan poboljšava”. Dakle, promenio se. Ali, pre svega, promenili smo se mi. Narod. Javnost.

Vesti

Hitna rezolucija EP o Srbiji: Huligani, policija, ekologija i moderno ropstvo

Poslanici Evropskog parlamenta su osudili nasilje huligana tokom nedavno održanih ekoloških protesta, njihovu vezu sa policijom i „moderno ropstvo“ vijetnamskih radnika u kineskoj fabrici Linglong. Aleksandar Vulin im je poručio da „ne leče svoje frustracije na Srbiji“

Međunarodni dan migranata

Neizvesnost kao sudbina

Položaj migranata, posebno onih sa neregulisanim statusom, svrstava ovu populaciju među najranjivije grupe u društvu. Taj položaj i stepen uživanja prava jesu svojevrstan pokazatelj na kom stepenu razvoja se nalaze neka država i društvo, i odražavaju kulturu ljudskih prava u svakoj sredini

Lični stav

COP26 – Koji je sledeći korak za Srbiju

Povećanje energetske efikasnosti (EE) i veće korišćenje obnovljive energije u privredi (uključujući objekte, transportni sektor i industriju) najvažniji su pokretači prelaska na čistu energiju. To će dovesti ne samo do uštede energije, već i do smanjenja štetnih emisija i zagađenosti vazduha

Kulturna diplomatija

Ovo su naši ambasadori

Kulturna diplomatija je kad pozorišne predstave, filmovi, slikari, pisci, muzičari postižu ono što bi trebalo da ostvari diplomatija. Kad, na primer, nekom iz belog sveta, dok gleda reditelja Stefana Arsenijevića kako u Karlovim Varima prima Kristalni globus, glavnu nagradu festivala, za film Banović Strahinja, Srbija postane zemlja koju treba uvažavati. Ili kad organizatori Dubrovačkih ljetnih igara moraju da menjaju program kako bi našli još jednu, treću reprizu Balkanskog špijuna, predstave beogradskog Narodnog pozorišta.Kulturna diplomatija je i ono što država podrazumeva, što se po njoj dešava samo od sebe, pa se i ne trudi. Ali nema veze. Uostalom, ne kaže se za džabe – šta će nama ambasadori, mi imamo Exit i Guču.

Prevodi

Stoltenberg psuje na srpskom

U SAD i u Kini, na tamošnjim jezicima, objavljene su edicije knjiga savremenih srpskih pisaca, što nam se nikada pre nije dogodilo. Nije neuobičajeno da strani pisci, gosti Sajma, objave knjigu o nama

Bitef

I Istok i Zapad

Iz studije Kulturna diplomatija: Umetnost, festivali i geopoetika (izdavač je Desk Kreativna Evropa Srbija) koja je promovisana tokom 50. Bitefa, prenosimo znatno skraćen tekst “Osnivanje Bitefa i kulturna diplomatija socijalističke Jugoslavije”

Intervju: Nikola Kovačević

Hronologija izbegličke krize

“Neki kažu da je glavni razlog za eskalaciju izbegličke krize 2015. godine bio poziv Angele Merkel. Ne slažem se sa tom konstatacijom. Razlog je bio taj što je Sirija razorena, što je pola Iraka bilo pod vlašću Islamske države i što nije bilo razumno da se očekuje kako će Jordan, Liban i Turska da prihvate sedam ili osam miliona ljudi. Oni to jesu uradili, ali Sirijci, pa potom Iračani i Avganistanci, nisu mogli da uživaju prava koja im pripadaju kao izbeglicama u velikim šatorskim kampovima, bez mogućnosti da rade, da nastave obrazovanje, da jednom rečju žive u uslovima u kojima bi imali šansu za novi početak. I imali su pravo da krenu tamo gde im ta prava, barem donekle, mogu biti data. Ali isto tako treba reći da je ka Evropi krenuo daleko manji broj ljudi od onih koji je odlučio da ostane i da čeka da se vrati kući”

Premijere

Gomila zamornih neodređenosti

Jelica Zupanc: Zagreb–Beograd via Sarajevo; režija Gorčin Stojanović; Jugoslovensko dramsko pozorište

Povodom predstave

Kao da nije odavde

“Ovim se dokazuje da u našoj zemlji, kojoj sam ja dosta radila i uradila, za mene samo po nazivu moja otadžbina, šteti me i eksploatiše ravnih 16 godina, dakle, u njoj mogu da žive samo ulizice, poltroni, nepošteni”, napisala je Nadežda Petrović pre više od jednog veka

Migrantska kriza – Sukob na poljsko-beloruskoj granici

Ješče Poljska ne zginula

Dok Evropa polako zatvara krug progresa od rušenja Berlinskog zida do izgradnje kilometara i kilometara ograda od bodljikave žice, kličući pritom slobodi i ljudskim pravima, "odbrana evropskih vrednosti" na poljsko-beloruskoj granici miriše na militarizam, jaku ksenofobiju "novih Evropljana", cinizam stare Evrope, nacionalizam i rusofobiju, uz malo zarazne britanske nostalgije za Krimskim ratom 1855. Kao da su ti migranti hibridno oružje, a ne ljudi kojima je potrebna pomoć. Međusobno prebacivanje krivice za novonastalu krizu u tome ništa ne menja

Politika nemačkih Zelenih na Balkanu

Aleksandar ne voli Violu

Sva je prilika da će Zeleni u Berlinu preuzeti resor spoljnih poslova. Za Aleksandra Vučića to može da znači uskraćivanje podrške kakvu mu je pružala odlazeća kancelarka Angela Merkel. Treba očekivati da Zeleni neće žmuriti pred stanjem demokratije i pravne države u Srbiji. Njihovi lideri su politička deca Jozefa Fišera, koji je zalaganjem za bombardovanje SR Jugoslavije izveo zaokret u stranci. Jedna od njih je i evroposlanica Viola fon Kramon

EU vs. Poljska – Cena vladavine prava

Desperadosi Evropske unije

Evropski sud pravde je krajem prošlog meseca doneo odluku o kažnjavanju Poljske penalima od milion evra dnevno zbog nesprovođenja presude tog suda iz jula ove godine da Varšava mora da ukine "disciplinsko veće" Vrhovnog suda koje ima ovlašćenje da preispituje rad poljskih sudija i sprovodi svojevrsnu "lustraciju" u poljskom pravosuđu

Kovid propusnice

Premalo i prekasno

Nova mera, stidljivo uvedene kovid propusnice, izgleda da nikome ne odgovara. Ograničene samo na ugostiteljske objekte i samo na period posle 22 sata, za jedne su sasvim beznačajne, a za druge grubo prekomerne

Kultura sećanja – Neobjavljeni razgovor sa Vladimirom Velebitom (II)

Igra datuma i senki

Velebit je rekao da je 13. decembra 1950. u Beogradu izvestio Tita o uslovima saradnje sa Jugoslavijom koju je ponudila CIA. Sastanku su prisustvovali Aleksandar Ranković, Edvard Kardelj, Ivan Gošnjak i Koča Popović. Nije mogao da se seti da li je tom sastanku prisustvovao i Milovan Đilas. Popović je stigao u Ameriku 15. maja naredne godine

Kultura sećanja – Beogradska operacija

Pravda za Šestu ličku diviziju

Oslobođenje Beograda jedna je od najvećih i najznačajnijih bitaka na Balkanu u Drugom svetskom ratu. Trajala je od 12. do 20. oktobra 1944. kao deo opsežnog plana Trećeg ukrajinskog fronta Crvene armije i Prve armijske grupe NOVJ, nadovezujući se na operacije u istočnoj Srbiji i nastavljajući gonjenjem neprijatelja kroz Srem. Združene jedinice Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije (NOVJ) i Crvene armije nanele su nemačkoj Armijskoj grupi Srbija težak poraz, oslobodile su Beograd i veliki deo Srbije. U svemu ovome ogroman doprinos je dala i Šesta lička proleterska divizija "Nikola Tesla". Ipak, i pored teške i herojske borbe protiv okupatora, za nju je vezano najviše kontroverzi i kleveta

Nuspojave

Proletnje iluzije, jesenja stvarnost

Narod koji bi ubedljivom većinom hteo da se vakciniše u isto vreme nikako ne bi bio narod koji bi za njih takve ikada glasao

Političke posledice korone

Prvi antivakserski ustanak

"U poslednje vreme razni populistički pokreti pokušavaju da zloupotrebe zabrinutost dela građana zbog vakcinacije za povećanje sopstvenog rejtinga. Nažalost, svojim ponašanjem i sadašnja vlast se stavlja na ovu stranu – dok zvanično propagira vakcinaciju, gotovo ništa konkretno ne čini što bi je konfrontiralo sa onima koji se vakcinaciji protive. Još tužnije je što se i većina opozicionara ponaša krajnje oportuno i takođe izbegava jasnu konfrontaciju", kaže za "Vreme" epidemiolog Predrag Đurić

Energetska kriza dolazi u Srbiju

Čekajući strujni udar

Poskupljenje gasa neko mora da plati: ili će već u prvom kvartalu potrošači gasa dobiti nove cenovnike sa znatno uvećanim cenama ili će država iz budžeta morati da snosi ogromne gubitke Srbijagasa. Ipak, realno je očekivati da će država zbog predstojećih izbora odložiti poskupljenje za drugi kvartal. To će verovatno učiniti ne samo za stanovništvo već i za industriju, kako ne bi došlo do naglog rasta cena čitavog niza proizvoda. Poskupljenje gasa takođe će morati da se prelije i na nove cene grejanja gradskih toplana ili će ta preduzeća pasti na teret svojim osnivačima, lokalnim samoupravama

Balkanski kartel – razbijanje mita

Braća po narkoticima

Balkanski kriminalci još uvek malo rade u regionu. Kokain se ne proizvodi na Balkanu, niti je potražnja velika zbog slabe kupovne moći stanovništva. Tržište je malo. Međutim, na Balkanu postoje predispozicije za stvaranje kartela koji može naneti štetu kao u Latinskoj Americi: ugroziti državni suverenitet i monopol na upotrebu sile; zameniti određene državne funkcije, kao što su obezbeđivanje bezbednosti, stvaranje stabilne ekonomije i valute, ali i održavanje kulturnog identiteta; uzurpirati državu kao oblik održivog društvenog i političkog uređenja

Intervju – Andreas Ernst

Srbija je ostala sama

"Evropa ne vidi alternativu. U Srbiji se Vučić za sve pita i više nema nikog. Ta zemlja u kojoj sam dugo živeo i znam da ima toliko talenta i pametnih ljudi, nikog drugog ne uspeva da iznedri. Jedino objašnjenje koje za to imam je migracija. Ali ne samo klasični odliv ljudi, nego i intimna migracija – ljudi koji su digli ruke, postali apolitični i možda samo još sade cveće u svojoj bašti. To je najgore od svega," kaže u intervjuu za "Vreme" švajcarski novinar i poznavalac Balkana Andreas Ernst

Istraživanje – »Šta Evropljani misle o kinesko-američkom hladnom ratu«

Taoci tuđeg rata

Većina Evropljana veruje da je u toku novi hladni rat i sa Kinom i sa Rusijom, ali da oni nemaju ništa s tim. Uglavnom ne misle da je u to umešana njihova zemlja, već Vašington i Brisel, i to samo u onoj meri u kojoj se mora

Energetska kriza u Evropi

Kad vetar prestane da duva

Evropu su zbog "zelene tranzicije" tokom leta pogodila velika poskupljenja prirodnog gasa i struje. Pravi problemi će, međutim, nastati kad počne zima

Ekologija i politika

Predizborno zagađenje dobrih namera

Najveći broj onih koji su učestvovali na protestu su ljudi koji su prepoznali da su zemlja, voda i vazduh pitanja golog opstanka u Srbiji i da nema dalje. Nije važno da li ih je bilo pet ili petnaest hiljada, u ovakvoj zemlji je svaki glas bitan. Sahranjivati jedan tako važan skup i važnu temu zbog amaterske organizacije, početničkog neznanja, malih i nebitnih sujeta i velikih i važnih interesa, što reče Merkelova "celog sveta, pa i Nemačke", zaista je u najmanju ruku – neodgovorno

Povodom knjige

Korenje u pesku

O pustinji kao idealnom mestu za balkanske narode zato što zbog vrućine tamo nemaju snage da se sukobljavaju, i što više piju i krkaju svinjetinu manje osećaju da su u Arabiji

Klimatske promene – Cena prelaska na zelenu ekonomiju

Fit za 55

Kako bi ispunila cilj o postizanju klimatske neutralnosti, Evropska komisija je predstavila ambiciozan plan pod radnim nazivom "Fit za 55". Namera EK je da se u EU do 2030. godine smanji emisija gasova koji podstiču efekat staklene bašte za 55 odsto u odnosu na nivo iz 1990. godine, da bi se do 2050. godine postigla nulta emisija tih gasova. Plan, za sada, nailazi na veliki otpor, a ako se usvoji, određene promene neće zaobići ni Srbiju