Pomalo tiho prolazi najveći uspeh srpskog klupskog fudbala u poslednjih nekoliko godina, kao da su već svi navikli da sa stadiona dolaze samo ružne vesti. Da li će rezultati na terenu promeniti odnose na tribinama i u upravama, i da li će fudbalsko proleće dovesti civile na stadione u Srbiji
Posle „istorijske" posete Erdogana Grčkoj odnosi između dve zemlje nisu se suštinski pomerili. Uspeh je što nije došlo do većeg skandala
"Evropa izmišlja zajednička kulturna jezgra i evropsku kulturu kroz konkurse koji podstiču međudržavne koprodukcije i prevođenje. To je saradnja per se, a ne zbog unutrašnje potrebe za spajanjem"
U Nemačkoj nakon parlamentarnih izbora tri partije ne žele da uđu u koalicionu vladu, jer bi morale da iznevere svoje principe. U Srbiji principi, partijski programi ili ideologija ne znače baš ništa
Samo dva dana pred teatralnu odluku GO SNS-a da vanrednih izbora ne bude, glavna vest postao je taj pravno-obavezujući dokument o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine kojim će Beograd biti obavezan na promenu Ustava. Ni predsedniku Srbije ni bilo kome iz vlasti ugovor između Srbije i Kosova nije nepoznanica još od pre Briselskog sporazuma, a čini se da ga je sad Vučić izvukao iz naftalina kao kakav novi uslov, kojim će pokušati da ucenjuje i Brisel i građane Srbije, pa ko pre popusti
Na korak sam bio od toga da uskratim društv. zajednici svaku pomoć koja joj pripada i od mene, kao i od svakog drugog iole razboritog i savesnog pojedinca, sad kao da mi se vraća nešto od negdašnje moje dobrohotnosti
Kako izgleda ta zamišljena medijska budućnost, dalo se zapravo i naslutiti u danima nakon briselske predstave Ane Brnabić. Aleksandar Vučić otvoreno se pobunio zbog toga što je Ivica Dačić na N1 dobio osam sekundi više od njega, Goran Vesić samo što fizički nije nasrnuo na koleginicu Maju Nikolić, "Kuriru" je ukazana milost, a nastup predsednika na TV Pinku bio je dvoiposatni monolog održan u prisustvu osoba koje rade u medijima, a koje nisu smele, uspele, želele ili umele da postave nijedno iole suvislo pitanje. Da li tako, po mišljenju Ane Brnabić, Jadranke Joksimović i Aleksandra Vučića izgleda to famozno objektivno novinarstvo? Da li je takvo medijsko okruženje ono što nas očekuje, ili bar ono čemu se vladajuća elita nada? Da li je to slika pred kojom će – kao i do sada – raznorazni evropski i svetski zvaničnici koji pohode Vučića nemo klimati glavom i praviti se da ništa ne primećuju? Da li je to ideal kojem bi trebalo da stremimo uz njihovu podršku
Predsednik katalonske vlade Karles Puđdemon nalazi se u egzilu u Belgiji. Katalonskim indipendistima preti 500 godina zatvora, nakon što je Senat u Madridu suspendovao katalonsku autonomiju, naložio da se smeni pokrajinsko rukovodstvo i raspisao vanredne parlamentarne izbore u Kataloniji za 21. decembar
Zašto je uspevao Nju dil u SAD 30-ih godina prošlog veka ili razvoj države blagostanja u nekim evropskim zemljama? Kapitalisti nisu to radili sami, nisu oni bili ti koji su inicirali socijalno osiguranje, zakone koji regulišu dečiji rad i minimalne zarade, prava radnika, sindikate... Neophodno je da postoji jak radnički pokret, što ne zavisi samo od kapitalizma već od tradicije društvenih protesta i neformalnih grupa, feminističkih reformista, kao i od vladinih inicijativa. Ako postoji demokratski sistem u kojem se računa snaga glasača, gde imate javnu kritiku kao legitimnu formu, veća je šansa da će kapitalizam biti reformisan na poželjan način
"Daj bože da naša koza uhvati vuka" (gruzijska poslovica)
Dok Madrid pokreće mehanizam suspenzije katalonske samouprave, Barselona najavljuje otpor. Evropa se pribojava separatističkog domino-efekta
Dok sviramo društvu za nekim stolom, unapred uglavnom znamo ko će biti naš dobrotvor, na njega smo usredotočeni, i znatno pre nego što će se mašiti novčanika mi smo registrovali njegovu unutrašnju borbu i trenutak odluke
