Iako su tokom dvodnevnog skupa učesnici međunarodne konferencije "Medijska politika u procesu transformacije Jugoistočne Evrope" iznosili iskustva svojih zemalja i specifičnosti određenih medija u određenom okruženju, od početka je bilo jasno da, u naizgled jako šarolikoj medijskoj slici regiona, ipak ima mnogo sličnosti
Nakon sklapanja očekivanog dogovora Tadića i Koštunice o podršci demokratskim kandidatima i ulasku u koalicije na lokalnom nivou, radikali su pojačali izbornu kampanju za drugi krug, a pojavile su se i nove ideje o vremenu održavanja vanrednih republičkih izbora
Niko još nije video živog satanistu a posledice njihovog delovanja svode se na grafite i izgrede pijanih maloletnika. Ipak, policija se ozbiljno bavi pismom koje obećava "crnu misu" i – ljudske žrtve
Podozrevao sam da si nekome prišla, ali da si sa nama, to jest da sam ja sa vama, da smo zajedno, to je neverovatno...
Radikali mogu da ostanu opasna i neprijatna opozicija, onoliko dugo koliko u Srbiji budu trajali beda, strah i neverica da se nešto može popraviti
Pisma Borisa Tadića Bušu, "Kuriru" i Petersenu najnoviji su prilozi za obimnu istoriju udvorištva u Srbiji
Gradonačelnik Niša biće izabran u drugom krugu lokalnih, izbora a priliku da još dve nedelje ubeđuju birače da su najbolji dobili su kandidati Demokratske stranke Goran Ćirić i Nove Srbije Smiljko Kostić
Lokalne izbore u Srbiji obeležio je i povratak nekada visokih funkcionera SPS-a. Povratak tri disidenta SPS-a za jedne je trijumf podaničke svesti srpskog birača koji je ovog puta izabrao lokalne tribune, za druge je glas disidentima iz SPS-a glas za povratak u vreme antibirokratske revolucije i pobeda populizma, a za treće je dokaz da srpska politička elita nije prosvetiteljska i moderna, već demagoški podilazi željama prosečnog građanina, te je zato nepovratno narodnjačka, zaostala i seljačka
Demokratska stranka i Srpska radikalna stranka, dve partije koje ne učestvuju u izvršnoj vlasti, dobile su ubedljivo najveći broj glasova, strankama članicama vladajuće koalicije još jednom je upućen izraz nezadovoljstva građana koje bi trebalo da predstavljaju, a sa scene su gotovo izbrisane mnoge male partije koje su ne tako davno učestvovale u vlasti
Do’vatili se malo i veliko, harmonika usitnila, sve poskočilo, Šajkača na glavi/ ja sam Srbin pravi, sve se raspremilo, sve se raspomamilo, samo TEVE Žika sa Nadimkom dostojanstven, baš kako tradicija i običaji nalažu
Granice su odličan primer da ono što je realno u Evropi praktično ne postoji, ali i da ujedno treba poštovati mnogo šta što se prostim okom baš i ne vidi. U tom pogledu su Srbija i Crna Gora definitivno evropska država, što je dokazalo i naše malo, 4000 kilometara dugo kružno putovanje od Beograda preko Ljubljane, Strazbura, Pariza, Haga (Ševeningena), Amsterdama i nazad, preko Luksemburga i Salcburga
Koliko god se zvaničnici ovih dana kleli u "tradicionalnu međunacionalnu harmoniju u Vojvodini", činjenica je da nepoverenje i netrpeljivost između (nekih) Srba i (nekih) predstavnika nacionalnih manjina traju godinama. "Netrpeljivost je rezultat dugogodišnje državne politike, ratova na prostoru bivše SFRJ, ali i socijalne krize. Gubitnici reformi prilično su pogodno tlo za stvaranje nacionalne netrpeljivosti", kaže za "Vreme" vojvođanski sekretar za nacionalne manjine Tamaš Korhec
Ovaj novopazarski slučaj olakšao nam je da razumemo i najnoviji vojvođanski problem, to jest uverio nas je da su mađarske žalbe i optužbe zbilja preterane. Ali, problem je krupniji i svakako se tiče cele Srbije
Preko razglasa, završno, pustiše Srbijo naša bajko, na binu pustiše Bogoljub decu, Milanka pri’vati Bogoljuba, ovaj viknu, Pevajte Srbi, doviknu spikeru, ima dete pesmu, javi se jedno od Bogoljub dece, Čika Bogi, molim te pobedi / da više ne živimo u bedi...
Svaki put kada ga pritesne nezgodnim pitanjima, Milorad Ulemek Legija i njegovi advokati počnu da se vade da kako će, eto, "najvažnije i ključne dokaze" izneti tek na kraju. Tako se polako izduvava onaj propagandni balon od proletos. Ne pomažu ni prateći skandali Legijine medijske logistike, a neki planovi i dogovori, izgleda, propadaju usput. Sve je jasnije da je ovde reč o pukom razvlačenju procesa po svaku cenu, dok se zločin ne banalizuje do apsurda
Demokratska Srbija će uredno obeštetiti sve one koji su dobrovoljno, kroz "Zajam za preporod", isfinansirali sumanuti "projekat" s kraja osamdesetih, valjda da slučajno ne bi po nekom zlu zapamtili to vreme
Za Srbiju problem nije u tome što Milošević od svog procesa u Hagu pravi politiku, nego što takvu politiku radikali u zemlji nastoje da prodaju. A pritom se deo takozvanih demokratskih snaga drži kao da znaju da su radikali u osnovi u pravu
Bivši predsednik SRJ nijednog trenutka nije ostavljao ni zrno sumnje da se prisutnima u glavnoj haškoj sudnici obraća sa umišljenog pijedestala nacionalnog heroja, koji i dalje računa na razumevanje i podršku čitavih kordona istomišljenika koji ga slušaju i gledaju kod kuće. Od sebe je, uostalom, najteže pobeći, a Milošević očito nikada neće uteći od sopstvene nerealnosti koja ga je uvek pratila
Vlada Srbije je uredbom odredila izvozne subvencije za izvoz nektara i voćnih sokova na zapadnoevropsko tržište od dеset odsto od ostvarene bruto izvozne cene, a zbog relativno velikog uvoza voćnih sokova na naše tržište, uvela je i akcizu od pet dinara po litru uvezenog soka i time uticala na konkurentnost naših proizvoda na domaćem tržištu
Građani, posebno oni stariji, ogorčeni su na gradske vlasti i zajedno sa retkim predstavnicima civilnog društva javno pitaju hoće li zbog jednog šrafa, osigurača ili gumice morati da se voze gradskim prevozom do nekog od trgovačkih centara – u predgrađu
Da nam nije tih omiljenih "igrački", pitanje je kakav bi učinak i utisak ostavili i ostvarili sportisti iz Servie i Mavrovunio, kako Grci zovu našu državnu zajednicu, čija zvanična skraćenica SCG zbunjuje 99 odsto stranih novinara i posmatrača
Ono što je najzabavnije u novoj radikalskoj kerefekici njihovo je direktno evociranje najsvetlijih trenutaka neprežaljenog sistema ONO & DSZ
Predizbornu žestinu oko gradonačelničkih izbora u Novom Sadu ilustruje okolnost da se javnosti prijavilo, kao mogući učesnici izborne trke, čak 13 ličnosti (ako smo dobro izbrojali dobrovoljce za tu funkciju). Neki od njih doista s nadom da će pobediti, drugi s idejom da izbore iskoriste da ih Novi Sad bar upozna, treći da naškode glavnim kandidatima i pri tom nešto i zarade od onih koji kao takmičari za to imaju interesa, četvrti da se legalizuju i steknu neku vrstu "zaštite" od eventualnih budućih "progona" vlasti ili neke druge mafije
Odličja, ukoliko ih naši sportisti osvoje, biće prva pod novim imenom državne zajednice Srbija i Crna Gora a možda, priželjkuju mnogi, i poslednja, jer već u Pekingu, teoretski, sadašnji partneri mogli bi da se pojave – svako za sebe
