"Kao svaka državna politika, hteli mi to ili ne, naučna politika nameće da donosimo jedan broj odluka. A vladati je – birati između najmanje loših izbora"
Nema bitnijih razlika u ponašanju mlađih i starijih parova, pa je asimetrična podela obaveza možda i najočitiji primer zaustavljene ili usporene modernizacije u partnerskim odnosima. Model roditeljstva koji je kod nas široko prihvaćen jeste "žrtvujući", a to znači prihvatanje stava da je roditelj dužan da žrtvuje sve, ako treba i svoju dobrobit zarad deteta
Čedomir Antić, verovatno, misli da "prizemni nacionalizam" nije pleonazam, da u pojmu nacionalizma već nije sadržana prosečnost i banalnost i da nacionalizam nije prvo i poslednje pribežište za ništarije, nego jedna lepa i prirodna psihička pojava koju mangupi svako malo unerede
U centru sela dom kulture, mesna zajednica, veliki trg sa spomenicima, a na vetru se pomeraju samo umrlice na drveću. Za skoro sat prošao je samo jedan čovek, na štakama... Baka sa psom, stoji i gleda hoće li neko proći; deda na štakama nasred dvorišta stoji više od 20 minuta gledajući u prazno; pedesetogodišnjak na terasi stoji i puši pola sata. Kao da razmišlja. Radni dan je, podne
"Pažljivo sam pregledao spise iz ovog predmeta i na osnovu predočenih dokaza, a posebno iskaza svedoka, ni ja ne bih osudio Purdu, ni danas ni pre 20 godina. Jedino mi je žao što je Hrvatska naprasno počela da vodi računa o ‘pravu i pravdi’, a ni sami ne znaju koliko su Srba osudili na višedecenijske kazne sa mnogo manje dokaza i činjenica", kaže direktor "Veritasa" Savo Štrbac
Teško je predvideti šta čeka Libiju u narednim danima, a po dosadašnjim događajima se sa sigurnošću može reći samo da Moamer el Gadafi neće nikome mirno prepustiti vlast i da zemlja srlja u krvoproliće i haos. U utorak uveče Gadafi se na državnoj TV obratio naciji: "Ovo je moja zemlja. Neću napustiti Libiju... Boriću se do poslednje kapi svoje krvi." Pukovnik je naoružanim demonstrantima zapretio smrtnom kaznom i dodao: "Libija želi slavu. Ja sam borac, revolucionar i umreću kao mučenik"
Na početku druge decenije XXI veka roboti su očigledno preživeli poslednju "AI zimu", ali se za većinu običnih ljudi čine još isuviše daleko
Koliko dugo i koliko uspešno se izdaleka – naročito iz pritvora – može voditi politika u zemlji, najbolje pokazuje primer Vojislava Šešelja. Evo, već osmu godinu čovek pokušava da održi svoj uticaj i autoritet u Srbiji, a postigao je da mu se stranka rascepi na veći, raskolnički, i na manji, lojalni deo; da postane pojava marginalna i neozbiljna; da od njega dignu ruke oni od kojih je najviše očekivao – Rusi i "antiglobalisti"
Iskustvo drugih zemalja upućuje na to da su regionalna povezivanja i razvijanja regionalnih oblika saradnje dobra priprema za evropske integracije
Srpski narod se danas nalazi u čudnom položaju. Kao posledica ekstremističkih platformi "prve i druge Srbije" koje su sukcesivno primenjivane a nekada i istovremeno, danas u Srbiji samo većinski narod nema jasno definisana i institucionalno zaštićena nacionalna prava
"Zamislite da sa grupom prijatelja delite kuću. Smatrate da je dobro da stvari obavljate zajedno (kuvanje, žurke, odlazak na odmor…), ali ste ustanovili pravilo da se ništa ne preduzima bez pristanka svih ukućana. Nakon nekog vremena shvatite da, mada su stvari koje radite uspešne, ne činite baš mnogo toga, jer je teško postići saglasnost svih… Ubrzo zaključujete da bi vam, dugoročno gledano, bilo bolje da neke stvari ipak uradite, iako se sa njima slaže samo većina." Ovako se u Evropskom dnevniku objašnjava promena glasanja u institucijama EU, od prvobitne "stroge jednoglasnosti" na većinsko odlučivanje
Poslednji pozdrav astronautima je jedna od onih knjiga koje vredi držati na radnom stolu ili na noćnom stočiću, koja kako god je i gde god je otvorimo nudi pesmu, stih ili misao – za uživanje i razmišljanje
U istorijskoj Jaruzi arlili svi Naši i oni iz 1389. Od svega se najbolje čulo navijačko klicanje Ratku i Radovanu, koje bilo toliko da je i vladika Jovan tražio da se ne skrnavi molitva. U sve to izaslanik Vlade, ministar vera, snaš’o se tako da mu nije bilo ni nakraj pameti da govori, i jošte je takoreći inkognito položio venac, i isto tako, među popovi, napustio istorijsko mesto
Krajem prošle godine, ombudsman Univerziteta u Beogradu profesor Branko Rakić završio je Nacrt povelje prava i obaveza studenata Univerziteta u Beogradu i uskoro će biti objavljen za javnu raspravu. Posle javne rasprave trebalo bi da povelju usvoji Savet Univerziteta u Beogradu. Ovakvi dokumenti skoro da i ne postoje na univerzitetima u Evropi, a i van Evrope su retkost, sa izuzetkom Kanade
"Velika uloga je kao partitura prvoj violini u orkestru: morate da imate osećaj za ritam, za muziku koju vam dobacuje vaš partner, vi morate da pustite da život diše sa scene, samo istinitost može da pređe do gledaoca. To se sve uči, ali treba imati i sluha i treba biti svestan... kao muzika..."
Na veličanstvenoj narodnoj skupštini Srbija je dobila novi, svi kažu moderni i demokratski Ustav. Knjaz, međutim, ne deli optimizam Dimitrija Davidovića, Tome Vučića Perišića i drugih, mada priznaje da bi ovaj ustav mogao biti i put iz sadašnjih smutnih vremena i političke neizvesnosti, ali da nije baš siguran u to
Beogradski ugostiteljski lobi se "digao na noge" žaleći se da će odluka o delimičnom skraćenju radnog vremena kafića i kafana bitno uticati na njihovo buduće poslovanje. I, treba biti pošten, zaista hoće, jer je drugačije raditi u uređenom sistemu nego u goloj anarhiji, što je najbliže opisu te "uslužne industrije" u Beogradu
Kako je Milorad Momić, pripadnik zloglasne jedinice, postao Francuz Gi Monije
Ma koliko se opirali vlastitim osudama nasilja i ma koliko nas bolela smrt Brisa Tatona – i ne samo njega u strašnim godinama smrti u Srbiji – mora nas uplašiti ta državna arbitraža u međunarodno važnim slučajevima, u kojima taman i bili sigurni da smo negde pogrešili zato što sasvim opravdano ne volimo huligane, dripce, navijače i barabe, prihvatamo državnu doktrinu o državnom razlogu da – za njih takve – možemo pristati i na nepravično suđenje i osudu
Vlada Srbije ima još deset dana da smisli šta će sa policijskim sindikatima. Jedan im je već u štrajku, a svi ostali sačekaće do 18. februara. Ako se do tada ne dogovore, imaćemo skoro pa generalni štrajk policajaca
Bilo je u Srbiji ranijih godina i težih vremena, veće inflacije, više štrajkova i uličnih demonstracija nego što svega toga ima početkom ove 2011. godine, ali je ovoga puta izrazito raširen sveopšti osećaj velike krize. Zašto? Pitanje je teško, a odgovor nešto lakši. Ovoga puta vladajuće snage nemaju ni priču sa kojom bi mogle bar primiriti nezadovoljni narod
Naprednjaci menjaju košulju i traže vanredne izbore. Vlada u senci predsednika Tadića ne pokazuje da je zabrinuta zbog toga. Socijalni milje Srbije 2011. je takav da za vladu nije najdramatičnije pitanje koliko je naprednjaka bilo na ulici, već koliko je ono tiho nezadovoljstvo ispod površine
