Lisica i ždral
Iznenadni gost
Dok se Toma Nikolić vojvodski baktao sa redakturom ćiriličnog besplatnog udžbenika za malene Bunjevce, glumac Depardije posetio je predsednika Vlade, ministra kulture i gradonačelnika
Tarife, monopoli i ostali problemi
Notari na oltaru politike i zloupotreba
Čitajući nove zakonske odredbe o notarskim naknadama, sasvim je jasno da će građane cela priča koštati više no ranije, iako u svemu tome nikad nije bilo reda
Intervju – Ivan Ikić, reditelj
Ideologija straha i nemoći
"Meni je bilo važno da u filmu bude ispričana iskrena priča o društvenim otpadnicima, navijačima, tinejdžerima kojih se društvo stidi i doživljava ih kao varvare... Da kad izađeš iz bioskopa možeš da kažeš ‘meni se ovo ne sviđa’, ali ne možeš da kažeš ‘to ne postoji i to je ni o čemu’"
Godišnjice – Vek i po Branislava Nušića
Od Lazara do Šekspira
I poreklom i životnom sudbinom Nušić je paradigmatičan pisac Balkana. Ceo svoj život on je živeo unutar granica jednog sveta, svog sveta, sveta koji bismo mogli nazvati balkanskim. To je Balkan, rečima Bore Glišića, u kome se sintetizira "integralno mediteranska kultura", a u opusu samog Nušića se odslikava ona promašena mogućnost naše nesuđene renesanse
Lični stav – Konferencija o Zapadnom Balkanu u Berlinu
Primiće nas u EU kad budemo kao oni
Prvi put u poslednjih dvadesetak godina, na Konferenciji o Zapadnom Balkanu u Berlinu dogodilo se da su sve zemlje shvatile koliko su, u stvari, ekonomski male kada se posmatraju odvojeno i koliko više vrede i mogu da postignu ako se zajednički pojavljuju kao region. To su najbolje razumele dve najmlađe vlade, srpska i albanska. Dvojica premijera došla su sa konkretnim predlozima koji podrazumevaju regionalnu saradnju i regionalne projekte
Telekomunikacije
Ima li besplatnog rominga
Na sastanku regulatora u Skoplju (21. avgusta) zemlje Jugoistočne Evrope i to Srbija, Crna Gora, BiH, Makedonija, Albanija i Turska dogovorile su se da postupe slično kao i EU, odnosno da ograniče cene rominga u regionu. Ostavljeno je tridesetak dana za konsultacije i dogovoreno je da se ponovo nađu na Infofestu u Budvi (od 28. septembra do 4. oktobra) gde će objaviti svoje namere
Problem readmisije
Veoma težak položaj povratnika
U okviru projekta "Izgradnja kapaciteta institucija uključenih u upravljanje migracijama i reintegraciju povratnika u Republiku Srbiju" profesor Slobodan Cvejić sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, uradio je Anketu o potrebama povratnika u Republiku Srbiju koju "Vreme" priređuje u ovom broju
Kosovo i Metohija
Podrška Prištine povratku je samo deklarativna
"Još uvek postoje lokacije koje interno raseljena lica ne mogu da posete, a lokalne vlasti ne pokazuju spremnost da omoguće građanima da posete svoje domove, da učestvuju u različitim forumima i da se vrate ako to žele"
Iz drugog ugla
Značaj Regionalnog programa stambenog zbrinjavanja
O problemima i pitanjima povratka u Hrvatsku za "Vreme" piše Mirela Stanić Popović, predstavnica Državnog ureda za obnovu i stambeno zbrinjavanje Republike Hrvatske
Intervju – Vladimir Cucić, Komesar za izbeglice i migracije Republike Srbije
Pitanje održivog povratka je pravno pitanje
"Da bi povratak bio održiv, povratniku je potrebno da ga lokalna zajednica prihvati. Može država da se deklariše kao ambijent u kome nema nikakvih prepreka, ali ako naši povratnici u Lapcu, na Baniji, Kordunu nemaju posao i školu za dete, ako nemaju pristup javnim službama, ambulantu ni autobus da odu da najbližeg mesta, onda nema ni uslova za održivi povratak"
Intervju – Igor Marojević. pisac
Odlaganje poraza
"Književnost je unapred izgubljena borba protiv opštih mesta; ne samo protiv uvreženih i nepreciznih idioma nego i protiv tipskih, jednostranih predstava o određenim temama, raznih mentalnih šortkatova. Svaka uspešna knjiga samo odlaže poraz"
Lični stav
Kako da spasemo Srbiju
PKB ne treba prodavati, već povećavati proizvodnju i sačekati da se pojave strateški partneri sa kojima ćemo zajedno ulagati
Izložba – Slike i crteži Danice Jovanović (1886–1914)
Prekinuta linija
U Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije u Beogradu prvi put se predstavlja opus Danice Jovanović, nepravedno zaboravljene slikarke koja se uz Nadeždu Petrović može smatrati jednom od najboljih predstavnica srpskog modernizma. Izložba svedoči i o njenom tragičnom životu – imala je svega 28 godina kada su je septembra 1914. austrougarski vojnici uhapsili i sa grupom talaca streljali podno Petrovaradinske tvrđave
Intervju – Zoran Živković
Populistička patetika kao zamena za reforme
U svojoj političkoj nezrelosti, možda su se oni koji danas Vučića upoređuju sa Zoranom Đinđićem jedno vreme zaista nadali da će mu na taj način dati vetar u leđa, da će ga okuražiti i podstaći da se transformiše u reformatora. Sa druge strane, sam Vučić ne odustaje od tih poređenja, trudeći se da se javnosti predstavi kao nekakav hibrid Zorana Đinđića i Vladimira Putina. Hoću da kažem da u svom izokrenutom ogledalu Vučić sigurno sebe sa jedne strane vidi kao reformatora, a sa druge kao čoveka čvrste ruke koji donosi važne državničke odluke. Naravno da ni jednom ni drugom svom uzoru Vučić nije ni do članaka
Na licu mesta – Jarinje
Čuvari prelaza
Kako je slučaj namestio da susret revnosnog policajca i grupe novinara iz Beograda otkrije državno maltretiranje građana koji žive južno od Ibra
Dobrovoljci i plaćenici
Četnici u Ukrajini
Pošto smo mesecima gledali na televizijama kojekakve bradate likove sa šubarama i kokardama i slušali izjave njihovih "komandanata" iz Srbije da je to "bratska pomoć" ruskom narodu na istoku Ukrajine, premijer Vučić osetio je potrebu da interveniše. Ta intervencija otvorila je više pitanja nego što je dala odgovora
Tekeriš – 100 godina od Cerske bitke
Letnje Bogojavljenje
Kompletna vlada u stavu voljno saslušala Premijera, a ondak zajedno sa njim odgledala kompletan Vitezović+Ajdačić Umetnički program. Premijeru svi dali aplauz, svi zaslužuju visoku ocenu, ali najbolje – Vulin mu ni prići, magistar Velimir načisto podbacio – za još jednu disertaciju, aplaudiro ministar dr Stefanović
Prvih sto dana postpoplavne obnove-izgradnje
Kratka istorija najavljivanja
Otkako je sredinom maja udarila ona vodurina, zajednički sadržalac izjava svih zvaničnih i nezvaničnih tumača namera/postupaka višnje vlasti, može da se svede na "ova država je ozbiljna", "ova država vodi računa o svojim građanima", "ova država neće dozvoliti ovo", "ova država će se pobrinuti za ono", "samo da se usvoji ovo", "samo da još ono", ali i da će "prvog septembra deca krenuti u škole", da "do oktobra niko neće biti bez adekvatnog krova nad glavom", da će putevi i pruge biti dovedeni u red, da će struje biti dovoljno i sve tako to
Ministarka u ulozi »opozicije«
Glas iz trbuha
U kvizu bi rekli, milion za onoga ko pogodi da li su izjave Zorane Mihajlović ishitrene ili pak namerno proturene u javnost da polete kao probni balon ili kao "puštena buva" u najtešnjem dogovoru sa premijerom
Javni beležnici
Nota proizvoljnosti
Od dvanaest imenovanih javnih beležnika za teritoriju Prvog osnovnog suda u Beogradu – opštine Stari grad, Savski venac, Palilula, Vračar i Zvezdara – deset su kandidati koji su ispit položili u poslednja tri ispitna roka
Struja – Šta donosi jesen
Meko srce i tvrda zbilja
U redovnim uslovima, od kojih smo zbog poplava dalje nego što smo ikad bili, domaći kapaciteti za proizvodnju električne energije su "knap" u godišnjem bilansu, ali tokom zime mora i da se uvozi da bi se podmirila dnevna tražnja, domaća proizvodnja gasa jedva dobacuje do desetak odsto potrošnje
Pravo i politika
Kome treba smrtna kazna
Razlika između Norveške i nas je jasna kao dan: tamo je porotnik istog trenutka kad je izneo svoje privatno mišljenje o slučaju Brejvik isključen iz odlučivanja, a tamošnjem ministru nije na pamet palo da koketira sa smrtnom kaznom. Kod nas dr Stefanović kao javna ličnost i ministar može i da se populistički trese, i da za smrtnom kaznom pati i čak je, na neki način, i priziva u pravnom sistemu Srbije
Zločin i javnost
Linč kao zamena za saosećanje
Svesni toga da se silno nakupljeno nezadovoljstvo, frustracija i strah građana negde moraju izliti, predstavnici vlasti poput Nebojše Stefanovića i mediji usmerili su to nezadovoljstvo na način koji je sve najgore i najmračnije što iz ljudi može da pokulja izbacio na svetlo dana. Zbog atmosfere te histerije, u drugi plan pada Tijana Jurić, njena tragedija, bol njene porodice, saučešće u tom bolu i empatija. Dakle, ono što nas čini ljudima
Intervju – Vladimir Arsenijević, pisac
Čudna tišina pred veliku eksploziju
"Nama je stvarnost nakon 2000. doslovno pljunula u lice – to se danas jasno vidi. Mi smo tokom devedesetih ulagali sebe, svoje živote, svoj komoditet, da bismo stvorili budućnost koja će biti naklonjena drugačijem senzibilitetu od onog seljačko-palanačkog nadasve destruktivnog nacionalsocijalizma Slobodana Miloševića. Kad ono, desilo se da su nas svi, doslovno svi, neprestano vraćali u devedesete. Najpre desničarsko mračnjaštvo DSS-a, pa ljigavost DS-a, koji je za osam godina vlasti postao moje veliko razočaranje: niko nije odgovorniji za to što danas imamo naprednjake i Vučića na vlasti od DS-a"
Intervju – Marija Bošković, direktorka Sektora za PR »Telekom Srbija«
Dobra ideja – najskuplja stvar na svetu
"Već posle par meseci kampanje ‘Kada voziš, parkiraj telefon!’ pokazali su se rezultati – znatno se smanjio broj vozača koji su nepropisno upotrebljavali mobilni telefon tokom vožnje. Ovo je jedna od retkih kampanja koje nisu dobile nijedan negativan komentar, ni od stručne ni od šire javnosti"
Coca-cola
Obnova vlažnih područja duž Dunava
Sedmogodišnje partnerstvo WWF Svetskog fonda za prirodu i Koka-Kola sistema, u okviru koga će se obnavljati vlažna i plavna područja duž Dunava u šest zemalja Evrope, doneće višestruke koristi i Srbiji. U našoj zemlji biće revitalizovani lokaliteti na području Specijalnog rezervata prirode "Gornje Podunavlje"
