Uloga stranih ambasada u srpskoj politici
Neko na travnjak, neko za sto
Aleksandar Vučić, koji se gotovo svakog dana sastaje i nešto dogovara sa stranim ambasadorima, neprestano javno iznosi optužbe da mu prete "oni koji idu u ambasade po mišljenje", tamo se druže po travnjacima i kuju zaveru protiv Srbije. Pritom se vlast, opozicija i nevladin sektor rukovode svojim interesima, a ekselencije interesima država koje su ih poslale u Beograd
Festival fotografije
O meni, tebi i nama
Ono što eufemizam i mrak ne mogu da sakriju, objektiv će izvući na videlo i pokazati unutrašnji život autora, grada, događaja… O tome govore fotografi iz sveta i Srbije na ovogodišnjem Vizualizatoru
Lični stav
Hazardi restauracije pretenzija i akcija na planu srpskog ujedinjenja
Veliki problem sa nacionalizmom je u tome što se na toj otrovnoj podlozi mnogo može zaraditi. Raspaljujući nacionalističku ostrašćenost, političari osiguravaju berićetnu berbu glasova, a dežurni kvaziintelektualci laku i brzu promociju, nezavisno od kvaliteta onoga čime zasipaju javnost
Politika nemačkih Zelenih na Balkanu
Aleksandar ne voli Violu
Sva je prilika da će Zeleni u Berlinu preuzeti resor spoljnih poslova. Za Aleksandra Vučića to može da znači uskraćivanje podrške kakvu mu je pružala odlazeća kancelarka Angela Merkel. Treba očekivati da Zeleni neće žmuriti pred stanjem demokratije i pravne države u Srbiji. Njihovi lideri su politička deca Jozefa Fišera, koji je zalaganjem za bombardovanje SR Jugoslavije izveo zaokret u stranci. Jedna od njih je i evroposlanica Viola fon Kramon
Izbori 1990 – Odsjaj u sadašnjosti
Sa njima nema neizvesnosti
Možda su ratovi danas isključeni, možda i nisu, da parafraziramo Slobodana Miloševića, ali su u nekim stvarima radikali/naprednjaci otišli korak dalje i prevazišli svoje učitelje iz devedesetih: bez obzira na žestoku mašineriju kojom je raspolagao, Miloševiću nije pošlo za rukom ono što je danas Vučić uspeo – da ukine i privid slobodnih i fer izbora. Milošević, za razliku od Vučića, koliko god da je pokušavao, nije uspeo da uništi opoziciju, niti da ubije u pojam onaj deo građana koji je verovao u demokratiju. Tri decenije posle prvih višestranačkih izbora Srbija je ponovo na početku
Intervju – Stevan Filipović, režiser
Veličanje ideologije krvi
"Ovo je pitanje elementarne ljudske etike. To da neko podržava ratnog zločinca za mene je ozbiljan problem, ali da država podržava ratnog zločinca pokazatelj je fašizacije države. U tom smislu, borba protiv fašizma postoji na svim frontovima, ali najpre se vidi preko ovog pokaznog primera koji je dosta ekstreman. Meni je čak i neočekivan. Nisam stvarno mislio da će ići toliko daleko i nadam se da im je to nekakav autogol"
TV manijak
Genocid kao komunalni problem
U Srbiji postoji više murala sa Mladićevim likom, neki od njih su nastali i pre vladavine Vučića i SNS-a, ali sam, barem načelno, mogao da prepoznam zvaničan stav države prema temi ratnih zločina. Danas ne mogu
Moral i vrednosti današnje Srbije
Junaci našeg doba
Na zidu je haški osuđenik Ratko Mladić. Ispred zida su neki nimalo bezopasni mladići. Okolo je policija, a iza policije država. Ista je to država koja stoji i iza Pinka i Hepija, koja dozvoljava štandove Kapetana Dragana, koja leži na vakcinama, koja gura u javni prostor Branimira Nestorovića
Predizborne računice
Pouke jednog uspona na vlast
Kada bi se Aleksandar Vučić iz doba pravljenja naprednjaka prebacio u 2021 – prema onome kakav se tad predstavljao – ni on ne bi mogao ni da se približi današnjem Vučiću i bio bi rasturen zbog svog dugogodišnjeg političkog slepila, izdaje srpstva, stana dobijenog u vreme bombardovanja i mnogo toga drugog. Film o tadašnjem Vučiću koji bi snimio današnji Vučić sveo bi mu rejting na ispod nule. Ipak, može li sadašnja opozicija da ponešto pozitivno nauči i od njega
Naprednjačka Srbija – deset godina posle
Kako je kriminal pojeo državu i politiku
Dominaciju kriminala ne može da sakrije ni sama Srpska napredna stranka, opterećena ozbiljnim turbulencijama zbog javno obznanjenih veza najviših funkcionera sa organizovanim kriminalom. Naprednjačke sukobe pomno prate "ekskluzivni" napisi režimskih medija, koji često nisu ni svesni – u strasti unutarstranačkih obračuna – da zapravo nude bezbroj dokaza o tome da su se ovde odavno izbrisale granice između države, njenih institucija i organizovanog kriminala
Lični stav
Ljudska prava su nedeljiva
Da je stanje u Srbiji po pitanju zaštite i uživanja ekonomskih i socijalnih prava zabrinjavajuće, pokazuju brojni indikatori. Broj ljudi koji su u riziku od siromaštva, broj neformalnih naselja u kojima se živi bez vode ili struje, umanjenja radnih prava i minimalac koji ne dostiže iznos minimalne potrošačke korpe, jasno ukazuju na to
TV manijak
Crna svadba, beli kljun, ili srpski Jodžimbo
Integritet autora, baš kao i novinara, jesu njen/njegov rad i profesionalnost koje potpisuje imenom i prezimenom. Na dobitku je tada i publika, koja bi u idealnom slučaju sama mogla da bira šta će da gleda
Klimatske promene
Crni usud
Republika Srbija proizvodi samo oko 1,2 promila ugljen-dioksida koji se godišnje u svetu emituje u atmosferu, ali bi smanjenje ove emisije moglo biti skuplje od bilo koje druge nevolje koja je zadesila Balkan
Intervju – Nina Elezović, direktorka korporativnih poslova i održivog poslovanja Coca-Cola HBC Srbija
Vlasina – čista ljubav, kad privreda i priroda idu zajedno
Osnaživanje turističke ponude opštine Surdulica
Lični stav
Prepreke uspešnoj borbi protiv organizovanog kriminala
Položaj policije u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, na čijem čelu se nalazi ministar koji je politički funkcioner, u samom startu ograničava redovan rad, a posebno rad u politički osetljivim predmetima. Na taj način se sprečava potencijalno otkrivanje veza između državnih predstavnika i organizovanog kriminala, a upravo otkrivanjem tih veza se može zaključiti da li je borba protiv ove pojave efektivna ili ne. Pored toga, ustaljena je praksa da sa dolaskom novog ministra unutrašnjih poslova dolazi do smene načelnika uprava / policijskih uprava i postavljanje novih po kriterijumu ličnog poznanstva sa ministrom
Lični stav – Konferencija o klimatskim promenama u Glazgovu COP26
Može li svet da preokrene tok klimatskih promena
Srbija će morati da pokaže spremnost da se preorijentiše na ekonomiju koja se manje oslanja na fosilna goriva. Smanjenje zavisnosti od ove vrste goriva doneće i druge pozitivne efekte za srpsku privredu, jer će postati konkurentnija na inostranim tržištima. To se naročito odnosi na EU kao najznačajnije izvozno tržište Srbije, kao i na ekonomski razvijenije zemlje gde se već favorizuju roba i usluge sa smanjenim ugljeničnim i ekološkim otiskom. Ovo je posebno važno uoči uvođenja novih ugljeničnih carina i taksi pri uvozu strateških dobara proizvedenih van EU, koje se očekuje 2023. godine
Srbija i bivša Jugoslavija
Busanje u prsa na tabloidni način
Svima je jasno da se lideri malih zemalja na Balkanu međusobno sukobljavaju kao da su se pre toga dogovorili kako će da glume svađu. S druge strane, ove su zemlje toliko male da sve liči na skupštinu stanara
Kovid propusnice
Premalo i prekasno
Nova mera, stidljivo uvedene kovid propusnice, izgleda da nikome ne odgovara. Ograničene samo na ugostiteljske objekte i samo na period posle 22 sata, za jedne su sasvim beznačajne, a za druge grubo prekomerne
TV manijak
Adaptacija ili renoviranje
Jedna zgrada u Sarajevu ima gotovo istu dinamiku kao ona u Beogradu, galerija likova se može potpisati kao pod indigo
Bivša Jugoslavija i novi rat na njenom tlu
Volje ima, a ima i s kim, samo nema s čim
Senzacionalistički naslovi, burni politički govori, vatrene nacionalističke emocije deo su atmosfere koja je danas mnogo dramatičnija (i otvorena u mržnji) nego pre tridesetak godina, kada je jugoslovenska kriza polako postala jugoslovenski rat. Na prvi pogled na ivici smo propasti, ali potencijalni regruti novog rata nisu odlučni da pređu sa reči na dela. Pavle Bihali, firer navodnih ljubitelja životinja i mrzitelja ljudi, najbolje je pokazao kako to danas izgleda krenuti u rat porukom da se prvo mora otići na pi-si-ar test
Intervju – Sead Spahović, advokat Dijane Hrkalović
Pritvor za odanog Vučićevog vojnika
Nije Dijana Hrkalović sama, kao ekspert za policijske poslove i zahvaljujući svojim sposobnostima, došla na veoma uticajne pozicije u MUP-u. Ne smemo da zaboravimo da je Hrkalovićeva i u ovom trenutku član Srpske napredne stranke. Koliko ja znam, nije isključena iz SNS-a. Hrkalovićeva je, dakle, u MUP došla kao partijski kadar, neka vrsta stranačkog "talibana" kakvih imate u svakom ministarstvu, opštini ili javnom preduzeću. Sa druge strane, naprednjaci/radikali su karakteristični po tome da se kod njih vlada neformalno. Mislim da su oni napravili veliku grešku što su se nje odrekli jer ona tu politiku prihvata iskreno kao što je tu politiku bez pogovora i sprovodila
Kultura sećanja – Beogradska operacija
Pravda za Šestu ličku diviziju
Oslobođenje Beograda jedna je od najvećih i najznačajnijih bitaka na Balkanu u Drugom svetskom ratu. Trajala je od 12. do 20. oktobra 1944. kao deo opsežnog plana Trećeg ukrajinskog fronta Crvene armije i Prve armijske grupe NOVJ, nadovezujući se na operacije u istočnoj Srbiji i nastavljajući gonjenjem neprijatelja kroz Srem. Združene jedinice Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije (NOVJ) i Crvene armije nanele su nemačkoj Armijskoj grupi Srbija težak poraz, oslobodile su Beograd i veliki deo Srbije. U svemu ovome ogroman doprinos je dala i Šesta lička proleterska divizija "Nikola Tesla". Ipak, i pored teške i herojske borbe protiv okupatora, za nju je vezano najviše kontroverzi i kleveta
Korona u Srbiji
Neka divlja, neka divlja – virus
U utakmici između korone i nadležnih bilo je jasno da patogen prednjači. Međutim, sada je jasnije nego ikad da su se i medicinski i politički deo Kriznog štaba predali insistirajući da nam ništa drugo ne treba dok imamo vakcinu. Za to vreme, virus sve podmuklije napada trudnice i decu, dok antivakseri na internetu zlostavljaju vakcinisane trudnice i lekare