"Sve što se dešava sa Pozorjem ove godine, od problematične selekcije, preko ostavke uredništva časopisa ‘Scena’ do istupanja Bosanskog narodnog pozorišta podsjeća na Sterijino pozorje 1992, a to je strašan udarac nama kao generaciji jer se pokazalo da nismo uspjeli da glasamo, rezonujemo, ili uradimo bilo šta izvan matrica koje su naši roditelji i generacije prije njih kreirali za nas..."
Sto jada (Novosti, Beograd, 2013) je naslov nove knjige Emira Kusturice. Nakon velikog uspeha autobiografije Smrt je neprovjerena glasina, slavni režiser je napisao knjigu priča. Četiri priče (od ukupno šest) kao da čine konture labavog romana koji izvire sa margina Kusturičinog životopisa, ali dve, možda najbolje, deo su nekog drukčijeg i neobičnijeg književnog sveta
Srpski pregovarači tražili da zajednica srpskih opština ima nadležnosti u oblasti sudstva, policije i da kosovske vojno-bezbednosne snage ne budu prisutne severno od Ibra. Naišli na Tačijev otpor
"Mogućnost da ovde upoznam svetske producente Majkla Hausmana ili Flaminja Zadra, da razgovaramo sa rediteljima kao što su Džang Jimou ili Ben Zejtlin, pa čak i to što mogu da sedim sa Monikom ili Odri Totu u istoj prostoriji je – Kustendorf", kaže jedan od gostiju festivala
"Nisam odrastao kao ostala deca; odrastao sam na filmu. Za razliku od ostalih, nisam, recimo, imao đačke ekskurzije, nisam prolazio kroz one faze odrastanja i školovanja kroz koje su prolazili moji vršnjaci. Naprosto, nisam iživeo radost igranja sa decom; uvek sam nekud žurio; kao da sam hteo da budem na dva mesta istovremeno. A to za dete ume da bude veoma naporno. Verujem da je moj način odrastanja bio brži, direktniji, suroviji... I tu postoji mnogo praznina"
Osamnaesto izdanje kultne beogradske filmske manifestacije, Festivala autorskog filma (FAF), održaće se od 28. novembra do 5. decembra. U glavnom programu festivala biće prikazano devetnaest ostvarenja koji daju reprezentativan presek savremenih tokova svetskog autorskog filma. U ovom broju donosimo izbor filmova sa ovogodišnjeg FAF-a koje ne biste smeli da propustite
Mnogi su skloni da veruju da se politički, a naročito stranački život u Srbiji odvija iza kulisa, te da je sve ono što do javnosti stigne tek daleki odjek onoga što se zaista dešava. Zato, kažu, treba čitati između redova. Paradoksalno, često su najbolja potvrda ovakvih tvrdnji upravo pokušaji političkih aktera da deluju transparentno
Mediji su pre neki dan preneli vest da je Emir Kusturica odlučio da glavnu ulicu Andrićgrada nazove ulicom Mlade Bosne
"Sredinom juna 1992, neka srpska vojna ili policijska formacija provalila je u naš stan i sina i mene nasilno mobilisala. Rafal u vrata, a onda: ‘Neka izađu svi muškarci!’ Sišao sam sa sinom. Ispred zgrade su već bile okupljene ostale komšije. Postrojili su nas, rasporedili: Srbe na jednu, Hrvate i Bošnjake na drugu stranu. Sjećam se, Nikola Šupica – ogroman, krupan čovjek u nekim razvaljenim papučama, magistar ekonomije, govori četiri strana jezika – pobunio se kada su ga izveli: ‘Ja sam Jugosloven!’, rekao je. ‘Neću sa vama!’ Nije pomoglo; kao i nas, i njega su odvojili na srpsku stranu. Odveli su nas na Vrace, iznad Grbavice, gdje su bili smješteni srpski magacini i komanda. Zadužili smo puške. ‘Napunite ih!’, naredili su. Kako da ih napunimo, bog te vidio! Pokazali su nam i komandovali: ‘Pucaj!’ Na Sarajlije, na komšije, na prijatelje, na braću... ‘Samo prebacujte preko Miljacke!’, vikali su"
Šetnja prema luci. Susret s bronzanim Umbertom Sabom. Tu blizu, neki njegov prezimenjak, dottore, drži studio dentistico. Lepe su tršćanske ulice u sumraku, dok se poslednje zrake sunce odbijaju o bele drvene kapke na prozorima. Na parkiralištima više vespi nego auta
U petak, 9. marta 2012. godine, iz zatvora, nakon odsluženih deset godina robije, izlazi Fikret Abdić Babo, jedna od najživopisnijih – ne samo političkih – ličnosti iz vremena jugoslovenske krize i ratnog raspada. Petnaest godina nakon što je optužen za izdavanje čekova bez pokrića, Abdić je osuđen za ratne zločine. Kakva je baština čoveka kojeg u zavičaju ili mrze ili su mu već četvrt veka bespogovorno lojalni, političkog lidera koji je jednom prilikom izjavio: Ne zagovaram nikakvu opciju, nemam nikakvu ideju i pristajem na sve
"Od kada su se završili ratovi na području bivše Jugoslavije, da ti pravo kažem, najodvratniji su mi oni koji su se tada, zajedno sa mnom, borili protiv rata, a sad to naplaćuju i sve rade da produže to ratno stanje, jer znaju da je njihova slika tada bila najljepša. Kad god ih čujem, povraća mi se. Ni tada ih nijesam cijenio, osim par najbližih prijatelja, znao sam sa kim imam posla, i među našim ljudima i raznim zapadnim hijenama, ali istorija vas obdari saputnicima kakvim hoće, tu nema spasa. Najgora je ova pomisao: možda smo ih zaslužili"
Studija Jurice Pavičića se iscrpno i pregledno bavi razvojem i(li) dekadencijom ovdašnjih kinematografija nakon raspada zajedničkog državnog konteksta
Samo čekam da neko ozvaniči mutaciju jedne stare krilatice: "ako ne umemo da radimo, bar umemo da igramo lopte"
Dodik je pred kamerama, u početku izokola, a na kraju i "onako kao što svi mislimo", potvrdio da će na parlamentarnim izborima u Srbiji podržati dosadašnjeg partnera, Demokratsku stranku. Dok je on to govorio, Kusturica je u jednom trenutku gestom profesionalne deformacije, mikrofon pomenute novinarke B92 podigao malo bliže Dodikovim ustima. Jednom od fotografa je osmeh pobegao kroz nos, na šta mu je Kusturica namignuo. Onako profesorski
Ovolika spremnost suseda da se bave jedni drugima pokazuje da nijedna od tri države koje su ovde u pitanju – Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina – nisu spremne ni dovoljno snažne da se bave same sobom i sopstvenim problemima, kojih imaju i preko glave. Valjda zato te glave i okreću od sebe i međusobno upiru prstom tvrdeći da je koren problema u onom drugom. Ili u Anđelini Džoli
Aleksandar Karađorđević, princ, govori o protivljenjima da Srbija postane monarhija, a on kralj ("Blic")
Kad se privede kraju Kusturica ode na svoje mesto do Dodika, voditeljka najavi Hor i orkestar RTS-a pod upravom Bojana Suđića. Onaj zeleni bager stade kopa pred binom, zatrča se po livadi i žuti buldožer, u tu buku i brektanje, po veliku zamisao velikog režisera javi se orkestar, krenu Karmina Burana
NATO u Topčideru, a Beograd liže sladoled. Strategijska vojna konferencija NATO-a za partnere u neutralnoj Srbiji, čijem se članstvu u NATO-u protivi 66 odsto građana, 38 odsto smatra da je NATO instrument u rukama SAD, dok samo 5,7 odsto građana NATO vidi kao odbrambeni savez
Tačno je, dakle, da se Srbiji odavno nije dogodio Nole i da "događaj zvani Nole" predstavlja naše veliko bogatstvo. Ali iznenađenje i "razmere događanja" proističu, pored ostalog, otud što se Srbiji odavno nije dogodila – Srbija, koja se bori za samu sebe
U Srbiji, zemlji bogate filmske tradicije i potencijala, pre svega u kreativnim resursima, saradnja sa evropskim institucijama pokazala se kao neophodna. Uplivom raznih fondova, regionalnih ili evropskih, domaća kinematografija dobila je oslonac za razvoj. S obzirom na to koliko je danas film skupa umetnost, i koliko je neophodno "umrežavanje" filmskih industrija kako bi se početna ideja uspešno realizovala do kraja, više se ne može ni govoriti o nacionalnim produkcijama. Saradnja među producentima i zajednički rad na stvaranju filma, sa svim "ograničenjima" koja takav film ipak mora da pretrpi, pokazuje se sve više kao nužnost na nivou cele Evrope
Mogu da pišu koliko hoće da su moji filmovi i muzika sranje, ali kada se pređe na ličnu biografiju, jedino što mi preostaje je da potražim zaštitu suda. Nema mjesta na svijetu gdje može neko da vam kaže da sarađujete sa ubicama, a da se za to ne snose posljedice, ako to nije istina
Bibliotekarski žiri od sedam članova jednoglasno je dodelio nagradu Narodne biblioteke za "najbolju među najčitanijim knjigama" – romanu Predator Vladimira Arsenijevića
Evo zapisa po Matiji: Podvig Kusturice je utoliko značajniji što je izveden u Srbiji, u kojoj je ne jedan, i ne jednom, pitao: Što si umoran, pa nisi čitao?
Povratak nekrunisane Zvezdine zvezde u Beograd veliki je medijski događaj, ali će tek potvrda na terenu pokazati šta se zapravo dogodilo. Da bi pun stadion od proleća zaista slavio, trebalo bi da uprava ostavi trenera da radi svoj posao, inače će još jedna "legenda" brzo završiti karijeru u Ljutice Bogdana
Engleski pesnik Robert Brauning ima jedan stih koji je voleo Rejmond Čendler, a prema kojem je, parafraziram, nemoguće spojiti vreme, mesto i ono što voliš. U tu se parafrazu uklapa i tragedija Emira Kusturice
