Intervju – Petar Knežević, direktor PD Termoelektrane »Nikola Tesla«
Nema više crnog snega
Palić 2010.
Zalutali meci, i šire
Ili je slika evropske kinematografije turobnija, ili je sam selektorski izbor slabiji nego prethodnih godina
Intervju – Ivan Karić, predsednik stranke "Zeleni Srbije"
Lepe želje i ekološka stvarnost
"Sve ono što smo uspeli da napravimo nije bilo dovoljno da bismo nešto mogli promeniti bez mehanizama politike", kaže Ivan Karić, predsednik novoformirane stranke Zeleni Srbije koja je iznikla iz razuđenog ekološkog nevladinog sektora i koja je za samo tri meseca aktivirala 75 inicijativnih odbora širom Srbije
Seksualno vaspitanje
O cvetu i pčelici u tesnim farmerkama
Ako bismo poverovali da nastavni sadržaj iz biologije prati i odgovara (ne)iskustvu ovdašnje omladine, a da su saveti koji se nude baš ono što ih zanima, brzo bismo mogli da zaključimo da se naši četrnaestogodišnjaci samo drže za ruke i šetaju po parku. Međutim, Srbija je, prema najnovijim informacijama, vodeća zemlja u Evropi po broju maloletničkih trudnoća i abortusa
Istraživanje o crnim ekološkim tačkama (1/6) – Pančevo
Za kim sviraju sirene
Intervju – Saša Pavlov, v. d. direktora HIP Petrohemije Pančevo
Evolucija svesti
Investicije
Rafinerija na čekanju
Da li će se investicija stopirati i da li bi na taj način Srbija snosila i neke pravne konsekvence. U Komiko oilu se nadaju da do toga neće doći. Do sada, oni su zbog čekanja imali velike materijalne gubitke
Nuspojave
Pogodi ko dolazi na promociju
Da li je u demokratskom društvu dozvoljeno sve što nije zabranjeno, ili je zabranjeno sve što nije dozvoljeno
Privatne osnovne škole
Dobro jutro, gospodine predsedniče
U čemu se razlikuju već postojeće privatne škole? Koji roditelji se za njih odlučuju? Da li u privatnim osnovnim školama uče mamini i tatini sinovi
Intervju – Siniša Đurić, menadžer za filantropiju Balkanskog fonda za lokalne inicijative
Kriza smanjuje donacije
Poreskim olakšicama i drugim podsticajima treba stimulisati društveno odgovorno ponašanje preduzeća. Firme stavljaju filtere na fabrike i ne bacaju otpad u reke jer je zakonom zabranjeno zagađivati životnu sredinu. To rade da bi opstale na tržištu. S druge strane, treba podstaći kompanije koje grade igrališta za decu, škole, vrtiće i pomažu mentalno obolele
Kostolac
Mesto gde nastaje struja
Elektroenergetska postrojenja Elektroprivrede Srbije u Kostolcu u poslednje tri godine doživljavaju pravu renesansu. U privrednom društvu "Termoelektrane i kopovi Kostolac" godišnje se ulaže više desetina miliona evra u modernizaciju i revitalizaciju proizvodnih kapaciteta. Zahvaljujući tome, u ovim pogonima na istoku Srbije, uz reku Mlavu, blizu njenog ušća u Dunav, povećan je nivo zaštite životne sredine, ali se stalno beleže i novi rekordi u proizvodnji – sada se ovde godišnje proizvodi oko sedam miliona tona uglja i oko pet milijardi kilovat-časova električne energije. Tako se, posle godina propadanja, Kostolac punom snagom vratio na mapu balkanskih proizvođača energije. Tradicija organizovane proizvodnje uglja u kostolačkom basenu izuzetno je duga – prva iskopavanja su počela još 1870. godine, dok se struja organizovano proizvodi od 1947. Danas privredno društvo "Termoelektrane i kopovi Kostolac" čine površinski kopovi Ćirikovac i Drmno, kao i blokovi termoelektrana Kostolac A u gradu i Kostolac B kod sela Drmna, ukupne instalisane snage od 921 megavat