Lisica i ždral
Pristojna ponuda
Bih li ja, kao amater i samouk, mogao pomoći urbanistima i ruralistima da se u divljinu naših naselja i naše kakve god putne mreže unese nešto malo reda?
Lisica i ždral
Novi Sad (vege)
U svakoj se lepoj varošici zapitam kakva je bila pre nego što će potpasti pod turizam, odnedavno se upinjem da zamislim događaje iz istorije mojih bližnjih, ali i iz života meni nepoznatih ljudi sa kojima me je povezala muzika
Na licu mesta – Palata Viktora Janukoviča
Zlatni klozet i performans revolucije
U jednom od salona vile Viktora Janukoviča nalazi se beli Steinway klavir, model Imagine, proizveden u ograničenom broju, po uzoru na onaj na kome je Džon Lenon svirao u videu za pesmu Imagine. Teško da postoji pogrešnije mesto na kom bi jedan klavir nazvan po ovoj pesmi mogao da se nađe. Dok razgledamo velelepno zdanje bivšeg predsednika, kijevski trg Majdan, srce ukrajinske revolucije, i dalje je živ: tu su šatori, barikade, uniformisani ljudi, ali i ulični svirači, prodavci sladoleda i šećerne vune, pravi performans revolucije
Na licu mesta – Drugo pojavljivanje Darka Šarića pred sudom
Stan, hrana i skrivene pare
Silni milioni evra sasvim su sigurno čvrsta tačka u optužnicama: o tom novcu Šarić nekonzistentno priča, kako o onom što ga priznaje tako i o milionima za koje kaže da ih je zatajio od "drugova iz CK" – ma šta mu to značilo
Predaja Darka Šarića
Šlag na izbornoj torti
Aleksandar Vučić kaže da je Darko Šarić osetio da je lociran i pritešnjen; možda i jeste. Može se takođe pretpostaviti da su njegovi latinoamerički poslovni partneri osetili izvesni svrab zbog njegove slabe bezbednosne kulture, a oni nisu poznati po sentimentalnosti. Ako je tako, onda ne bi bilo čudno da je Darko Šarić zaključio da je bolje biti živ u Ustaničkoj ulici nego mrtav u nekoj Bogoti ili Kaliju. A koliko para je ostalo u štekovima – nećemo saznati nikada, pogotovo ako je nekima bio ostao dužan
Kriza u Ukrajini
Mali krimski rat
Ukrajinska vojska i mornarica masovno se predaju, ili prelaze u novoformirane ruske oružane snage Autonomne Republike Krim. Ruske jedinice preuzimaju komandu nad vojnim bazama, aerodromima, radarskim postrojenjima, infrastrukturnim čvorištima. Raspad ukrajinske vojske u ratnom stanju pokazuje dubinu društvene, političke i ekonomske krize Ukrajine kojoj se ne vidi kraj početka. Parada suvereniteta, referendumi na Krimu, u Donjecku, Harkovu... Dok Zapad viče, Putin ne čuje dobro
Zima naše netrpeljivosti
Nema zemlje za izbeglice
Zašto je zapaljena baraka u Obrenovcu namenjena tražiocima azila? Zašto se već treću godinu zaredom Srbija suočava sa problemom smeštaja sve većeg broja azilanata iz azijskih i afričkih zemalja
Italija – Brodolom kod ostrva Lampeduza
Smrt sa ljudskim licem
Pogibija oko 300 afričkih migranata pred obalom Italije kao da je promenila svest Italijana. "Njihova" nesreća po prvi put je postala "naša" nesreća, inače bezimena statistika dobila je ljudsko lice: mediji izveštavaju o sudbinama pojedinaca, njihovim nadama i stradanjima. Svima je postalo jasno da nešto mora da se menja. Dok se to ne dogodi na talasu iznenadne empatije, dok se još vade tela iz mora, preživelima po važećim zakonima preti optužnica za pokušaj ilegalnog ulaska u Italiju
Prilog kulturi sećanja – 95 godina od proboja Solunskog fronta
Trijumf tvrdih na muci
Prošlo je 95 godina od onog 15. septembra 1918, kada je probijanjem Solunskog fronta nastupio čas u kome su kao domine za dva meseca pale Centralne sile, a Srbija oslobođena od austrougarskih, nemačkih i bugarskih zavojevača. U vreme kontroverznih priprema za revizionističko (?) obeležavanje stogodišnjice početka Prvog svetskog rata (Velikog rata) 1914, kao da u senku zaborava padaju istorijski značajniji završetak tog rata, kao i patnje onih koji su ga okončali
SAD – Masakr u Vašingtonu
Panika oko Bele kuće
U pucnjavi u mornaričkom brodogradilištu "Nejvi jard" u Vašingtonu veteran marinac i radnik po ugovoru koji je "čuo glasove" ubio je dvanaestoro ljudi pre nego što je i sam likvidiran. Sve se dogodilo samo nekoliko kilometara od Bele kuće
Holokaust u Beogradu – Staro sajmište
Mesta potonula u zaborav
"Bilo je to sasvim izvan grada. Pošto smo prešli most na Savi, pošli smo duž dve staze sve do jednog komada zemlje okruženog šipražjem, gde se uzdizalo nekoliko oronulih paviljona", napisao je Nikola Buvije u knjizi Upotreba sveta. Šezdeset godina kasnije krajolik se nije promenio, samo što se grad spustio nadomak nekadašnjeg nacističkog logora, preteći da pregazi sve znakove smrti o kojima svedoči neprimetna mermerna ploča na kojoj piše da je ovde "uz pomoć domaćih izdajnika, svirepo mučeno i ubijeno preko 40.000 ljudi iz svih krajeva naše zemlje"