Današnji mediji ne trpe skromnost, od influensera se očekuje da se, poput Kim Kardašijan, svakodnevno oglašavaju menjajući boju obrva, recimo. Ljudi sa integritetom i karijerom nemaju tu potrebu i nemaju vremena, jer se bave svojim pozivima i svojim životima
O dve izložbe američkog slikarstva koje su sedamdesetih godina prikazane u Beogradu u feljtonu "Srbija i Sjedinjene Američke Države – dve zemlje jedna kultura", koji objavljuje "Vreme" u saradnji sa magazinom "Vitraž"
"Kada slušam radio recimo na poslu, spopadne me muka, jer sve stanice zvuče isto. Kao da imamo deset Radija S, četrnaest Prvih ili Naxi radija. Nisam zahtevan. Ne mora to da uvek bude muzika koju ja volim, ali dajte ljudi, budite bar malo drugačiji"
Luksuzna vinilna reizdanja prvih albuma grupa Haustor, Električni orgazam i Šarlo akrobata (Croatia Records) daju nam priliku da progovorimo o dometima "novog talasa" u rok muzici posle 40 godina. Debi Haustora spada u savremene klasike popularne muzike, i dalje je umetnički izazovan i najbliži originalnim inspiracijama koje su ih pokrenule
Grupa autora: Sreten Ugričić: pisac, astronom, terorista; priredili Svetlana Gavrilović i Saša Ilić Radnička komuna LINKS i MostArt 2021.
Neću da kažem kako su ovi pregovori unapred osuđeni na propast ili da će evroparlamentarci u njima držati Vučićevu stranu? Ni jedno ni drugo. Ali mislim da šanse za uspeh objektivno nisu velike. Odnosno, taman su tolike da ipak više opravdavaju učestvovanje nego neučestvovanje u pregovaračkom procesu. I mislim da se ljuto varaju oni među srpskim opozicionarima koji misle da će im, nezavisno od pojedinačnih simpatija ili antipatija, evropski posrednici biti automatski i apriorni saveznici
"Dugo sam bio glavni urednik dnevnih novina ‘Blic’ u vreme devedesetih i sve ovo me vratilo dvadeset i više godina unazad. Samo da napomenem da smo tada novine štampali u pet štamparija, od Podgorice i Sarajeva do Novog Sada i Niša. Štampali smo se i na papiru za kese… Od najgorih izdanaka Miloševićeve vlasti se ne može ni očekivati da razvijaju slobodu govora, vladavinu prava... Delimično su samo promenili taktiku: danas potkupljuju većinu, a one što ne pristaju satanizuju"
Da li se fudbal igra za pare, za golove ili zbog publike
Palmina Jagodina, onakva kakva postoji godinama i koja je odnedavno ponešto zaljuljala javnost, u međuvremenu je postala kulturni simbol naprednjačke oligarhije, te se u nekom obliku izlila u sve krajeve zemlje. Bahatost ove vlasti postala je prihvatljiv obrazac ponašanja. Treš svih boja, moć i nasilje su u modi
Odlazak Aleksandra Joksimovića, verovatno najpoznatijeg jugoslovenskog modnog kreatora, aktuelizovao je pitanje o stvaranju kreativnog potencijala na državnom nivou
Jurij Gagarin bio je prvi čovek koji je poleteo u kosmos. Od tada do danas napredak ruskog kosmičkog programa staje u jedan dan
Koliko je zaista jak antivakserski lobi u Srbiji? Zbog čega su sve ljudi zbunjeni i može li se šta učiniti da izađu iz vrtloga poluinformacija? S obzirom da je reč o univerzalnom fenomenu, šta kažu naučna istraživanja – koji psihološki razlozi leže ispod toga, odnosno zašto neki ljudi i neke grupe potežu češće za teorijama zavere? Šta ovdašnje specifičnosti, kada je reč o verovanju u te teorije, govore o našem društvu? Zašto zdravstveni radnici imaju otpor prema vakcinaciji? Kakav je odnos države prema antivakserima? I kome se isplati da tvrdi kako virus korona ne postoji
A) senzacionalno otkriće;
B) literarna bajka;
C) nepostojeći zapisi mog brata lažova
Povodom početka objavljivanja petoknjižja Mebijusove retrospektive stripova i ilustracija, čiji je nastanak trajno promenio percepciju devete umetnosti
Javna medijska ustanova Srbije nisu samo vesti i informativni programi. RTS je i baština, zato što je stvara i čuva
Kinesko-iranski trgovinski sporazum vredan 400 milijardi dolara potpisan je u trenutku kada se čini da politika nove američke administracije smanjuje značaj Bliskog istoka i usredsređuje se na Pacifik i Evropu. Kina učvršćuje svoje pozicije u regionu otvoreno pokazujući nameru da još više proširi svoj geopolitički i ekonomski uticaj. Sporazum sa Iranom je prst u oku SAD
Zašto je "cela nacija" tako napeto odgledala ova četiri paprena i vatrena televizijska sata kad se ionako dobro znalo šta će biti na kraju? Zato što se ispostavlja da, tačno dvadeset godina kasnije, zapravo još traje bitka za interpretaciju ne samo tog događaja, nego celog jednog dramatičnog istorijskog perioda koji je ka njemu zakonito vodio kroz tuce godina
Situacije kada su institucionalne i personalne promene, zbog naraslih unutrašnjih protivrečnosti i svesti, bile rezultat angažovanja većeg broja ljudi bez eskalacije nasilja, ređe su u našoj istoriji. Poslednji put 5. oktobra 2000. godine. Nije slučajno što je 2001. doneta odluka da se Sretenje, dan kada je počeo Prvi srpski ustanak, ali i donet prvi liberalni i kratkotrajni ustav, slavi kao Dan državnosti Srbije. Od tada je prisutan i snažniji trend okretanja vrednostima Evropske unije
BIGZ je bio i atrakcija za strance, kao slatka tajna Beograda, koju im neko otkrije nakon što posete klupsku scenu. Iseljenjem muzičara, likovnjaka i drugih umetnika, značajan deo beogradske alternativne scene je u martu 2021, i bukvalno i simbolički, ostao bez doma
Amerikanci odrastaju uz kult oružja. Mnogi posedovanje ličnog naoružanja smatraju odrazom ličnih sloboda koje im garantuje Drugi amandman. Kada se desi masakr, neko vreme se ponavljaju uvek iste priče o potrebi povećane kontrole prodaje oružja, ali na kraju sve ostaje isto: možete da odete u obližnju prodavnicu, kupite makarone, sir i usput neki ruger AR-556, poluautomatski pištolj koji ima vatrenu moć kao jurišna puška
Kako pandemijske okolnosti utiču na mentalno zdravlje mladih? Koji su uzroci suicida kod populacije u ovom dobu? Na koji način se može prepoznati poziv u pomoć? Kako bi sistem – institucije, struka, škole – mogao da radi na prevenciji samoubistva i, uopšte, pristupu mentalnom zdravlju mladih? Gde je Srbija danas? U kojoj je meri psihičko zdravlje (tabu) tema? Kakva je uloga medija, odnosno kolika je njihova odgovornost
Ovdašnji organizovani kriminal povezan sa određenim strukturama vlasti odavno je prestao da bude samo problem Srbije: on se prelio i u zapadne zemlje, u kojima malo-malo pa padaju žrtve obračuna ovdašnjih mafijaških klanova ili se zaplenjuju narkotici u njihovom vlasništvu. Jedni tvrde da je upravo izvoz mafije ključni razlog za zaoštravanje kritičkog tona zapadnih institucija i javnosti prema Srbiji, dok drugi upozoravaju da se taj problem samo nakalemio na druge Vučićeve grehe
"Želim da poručim svoj deci da razmišljaju, posebno deci koja osećaju da su različita i drugačija od ostalih, koja se uvek ne uklapaju u sredinu ili na neki način bivaju odbačena. U redu je ne biti kao drugi. Nastavite da verujete u sebe. Meni se to isplatilo, uprkos svemu" – Zlatan Ibrahimović
Svi se u martu sete tragičnog ubistva Zorana Đinđića i haške smrti Slobodana Miloševića, analiziraju se njihove politike, postupci, ideologije i modeli vlasti, zapravo u pokušaju da se razume ovo u čemu sad živimo: despotija azijskog porekla upakovana u nekakav EU marketing. To je ta hobotnica koja je usisala sve moguće ideologije i modele vlasti, napravljen je jedan politički smuti i više se i ne zna šta je Miloševićev a šta Đinđićev legat
Saslušavanje Slaviše Kokeze i Dijane Hrkalović danima je tema broj jedan u tabloidima i na televizijskim stanicama pod kontrolom vlasti. Sve dok se informacije sa saslušanja prvo pojavljuju kod medijskih jataka predsednika Srbije pa tek onda kod tužioca, teško da iko ikoga može da ubedi kako se radi o nekoj ozbiljnoj istrazi. U ovom podzemnom naprednjačkom ratu, gde svi pomno prate raspored figura, uz misteriozno ćutanje Nebojše Stefanovića, posebno je interesantno da se Aleksandar Vučić prvenstveno oslanja na kadar prebegao iz Demokratske stranke
Od buntovnog studenta i pomoćnika direktora Parking servisa, preko Crvene zvezde, do vlasništva 41 medija i zvanične neto dobiti u 2019. od 127,6 miliona dinara. Čudnovati, milionski poslovi sa državnim Telekomom u mnogome su doprineli strmoglavom poslovnom uzletu Igora Žeželja
CIA je potvrdila da su Kinezi ostvarili staru, nekada utopijsku, ali uvek revolucionarnu Mao Cedungovu parolu "stići i prestići Ameriku": Kina je postala prva ekonomska sila sveta
