Događaj koji Jat ervejz obeležava kao svoj jubilej je osnivanje Društva za vazdušni saobraćaj A.D. 17. juna 1927. Vazdušni saobraćaj je bio već neko vreme prisutan u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, od samog kraja Prvog svetskog rata, ali je Aeroput bio prva domaća avio-kompanija, sa sedištem u Beogradu i domaćim kapitalom
"Nisu svi stereotipi o Balkanu loši, naprotiv. Konačno, ono što mislim da je proizašlo kao veoma dobro iz getoizacije Balkana jeste što se po prvi put desilo, bar od kada znam za sebe, da su balkanske države postale zainteresovane jedna za drugu"
Autor Klanice pet i Kolevke za macu umro je u svojoj osamdeset četvrtoj godini. Tako mu je to
"Nalazimo se pred čudnom pojavom: ukoliko jedna osoba 'tvrdi' da je veći broj njenih sunarodnika ubijeno – utoliko ta osoba ima veće zasluge i smatra se većim nacionalistom. Drugim rečima, da li je jedna osoba ‘izdajnik’ svog naroda ako ne ‘nalazi’ da je bilo toliko žrtava kako se to na svim stranama tvrdi?" Ove redove ispisao je Bogoljub Kočović u knjizi "Sahrana jednog mita – žrtve Drugog svetskog rata" u Jugoslaviji (Otkrovenje, Beograd, 2005) čije izvode na sugestiju i uz dozvolu priređivača londonskog izdanja Desimira Tošića prenosimo u ovom broju "Vremena". Dr Bogoljub Kočović je po obrazovanju pravnik, doktor prava u Parizu posle rata, potom naučni saradnik u Francuskoj, a potom je u Sjedinjenim Državama i u Francuskoj prešao na ekonomske studije, posebno na statistiku... Prvo izdanje ove knjige izašlo je u Londonu 1985. U njoj je tada izrečena opomena da "kod izvesnih preovlađuje još uvek ideja... da međunacionalni obračuni nisu završeni, odnosno koji žele, ako im se prilika ukaže, da se ‘svete’, da ‘nastave’ sa građanskim ratom...". Na knjigu nije bilo reakcija nekoliko godina, a onda je izbio rat. Po njegovom okončanju, licitacijama o starim žrtvama dodate su licitacije o novim...
Reputaciju ideološkog čistunca i poverljivog partijskog kulturtregera, Dušan Popović je dobio polovinom 1950. godine, kada su "Književne novine" objavile njegov kritički osvrt na Jeretičku priču Branka Ćopića. Istina, Dušan Popović sada piše da je tada bio prinuđen da u svoj tekst ugradi i Đilasove najtvrđe ocene (ali da je uspeo da ublaži oštricu osude prema Zuki Džumhuru koji je tu priču ilustrovao)
Sve te strašne senke imaju svoja imena u sećanju, imena sazdana od vatre i lojalnosti, imena čista, obična, stara i uzvišena, poput imena soli i vode... Da, kako izabrati samo jedno ime, među tolikim ućutkanim
Roman Filipa Rota knjiga je velikog i širokog zahvata, jedna od onih kakve se danas malo ko usuđuje i da zamisli, a kamoli da napiše
Grigorije Samojlov je u Beogradu i mnogim drugim gradovima bivše Jugoslavije ostavio vidan trag o sebi i svom vremenu. Zaštitni znak njegovog opusa je Palata penzionog fonda činovnika i služitelja narodne banke na Terazijama 29 iz 1938. godine. Ova zgrada je odredila sliku ambijentalne celine terazijskog skvera
U galeriji Konaka kneginje Ljubice u Beogradu u toku je izložba Ecce Homo (Figura u poljskoj umetnosti od polovine XX veka do danas), izbor od 52 eksponata iz kolekcije Pjotra Novickog. Na ovoj jedinstvenoj izložbi predstavljeni su svi pravci i rukavci u savremenoj poljskoj likovnoj umetnosti
Beogradski sajam u periodu 1937–1940. značajan je bar iz dva razloga. On predstavlja dokaz da je gradnja Novog Beograda (preko Save) počela 1936/7. Drugo, svedoči da je srpska arhitektura tog vremena bila na nivou najmodernije evropske arhitekture
Veliki projekat o nastavi moderne istorije na kome je radilo 60 istoričara iz 11 zemalja jugoistočne Evrope, pretočen u četiri istorijske čitanke, na nov način govori o najbolnijim balkanskim temama: Osmanskom carstvu, nacijama i državama u jugistočnoj Evropi, balkanskim ratovima i Drugom svetskom ratu
Na početku kosovskih pregovora u zvaničnim istupima različitih međunarodnih političara ipak dominira poruka da nema unapred datog rešenja. To može biti injekcija za umirenje, ali ne treba zaboraviti da se ovaj čin balkanske drame odvija i u periodu kada se traži rešenje da se ceo region nekako upakuje u evropski paket
"Amerika je upravo počela da koristi ovo oružje protiv vaše domovine. Ako ipak imate ikakvih sumnji u to, raspitajte se šta se dogodilo kada je samo jedna atomska bomba pala na Hirošimu"
Malo ko od nas može drugačije da zamisli našu ili svetsku prošlost, pogotovo Drugi svetski rat, mimo slika iz filmova. Te slike i predstave su toliko jake da dolazi do sasvim paradoksalnih obrta: na primer, dovoljno je setiti se ravnogorskih majskih teferiča i videti da u našoj zemlji današnji sledbenici ravnogoraca svoj vizuelni imidž neguju po ugledu na filmove Veljka Bulajića i TV drame Save Mrmka
Staljin, Gulag – cena koju je najviše platio sam ruski narod – pakt Ribbentrop–Molotov, Katinska šuma, sovjetska okupacija baltičkih država... to, i mnogo čega još drugog, poglavlja su koja ovog 9. maja nisu na dnevnom redu. Na dnevnom redu je nešto sasvim drugo: odavanje počasti za blizu 27 miliona sovjetskih žrtava, vojnika Rajanoviča koji su ostavili svoje kosti na stanicama "križnoga puta", ili "crvenozvjezdanog puta" svejedno, od Volge do Berlina
Niz velikih manifestacija, koje obuhvataju celu Nemačku, podseća generaciju koja rat nije doživela pre svega na užasne zločine nacističkog režima
"Stradanja koja su se dešavala ne teritoriji bivše SFRJ pre deset-petnaest godina nepodnošljivo mi liče na priče žrtava iz vremena učvršćivanja komunizma u Srbiji 1944–1945. Razlika je samo u tome što je devedesetih oznaška tehnologija bila ugrađena u nacionalističku, a 1944–1945. u ideološku demagogiju"
U subotu je u Krakovu, u 93. godini, umro veliki poljski pesnik Česlav Miloš
Pol Bendžamin Oster spada u red najznačajnijih američkih pisaca današnjice. Rođen je u Njuarku 1947, u Nju Džersiju. Nakon studija na njujorškom Kolumbija univerzitetu, šest meseci provodi kao mornar na jednom tankeru u Meksičkom zalivu, zatim odlazi u Francusku gde živi sledeće četiri godine, prevodi i piše poeziju. Vraća se u Njujork 1974, objavljuje poeziju, prozu i eseje. Godine 1982. objavljuje svoj prvi prozni naslov, esejističko-memoarsku knjigu Otkrivanje samoće. Nakon toga sledi objavljivanje tri novele koje sačinjavaju Njujoršku trilogiju, zahvaljujući kojoj postaje slavan. Sledi još osam romana od kojih je poslednji Proročka noć objavljen početkom ove godine. Objavio je još pet knjiga memoara i eseja, dve zbirke poezije, i realizovao tri filma kao scenarista, koreditelj i reditelj (Dim, Modri u licu, Pandorina kutija). Živi u Bruklinu, Njujork. Oženjen je američkom spisateljicom norveškog porekla Sajri Hustved. Ovaj intervju, koji ekskluzivno objavljujemo, a koji je nedavno dao uglednoj američkoj reviji za književnost "Paris rivju", Pol Oster je ljubazno ustupio "Vremenu" i Ivani Đurić Paunović, svom prevodiocu na srpski.
Matematički pristup teoriji rata morao bi već na prvi pogled da ukaže na moguća unapređenja algoritama za obuzdavanje kriznih situacija i sprečavanje sukoba, ali i da ponudi mogućnost za dodatno razumevanje fenomena rata, utemeljivši ga na fundamentalnim principima prirodnih nauka. Međutim, rat je "najveći i najsloženiji društveni poremećaj" i nikada neće biti moguće objasniti ga samo jednim faktorom ili kroz jedinstven teorijski pristup, tako da nikakva čisto matematička analiza, ma kako komplikovana, ne može da obuhvati i potpuno opiše rat
Glasom od koga umire svaka nada obratio se publici predsednik NKPJ-a Branko Kitanović: "Svi stavovi i ocene koji će ovde biti izneseni odgovaraju stavovima međunarodnog komunističkog pokreta od Tihog okeana do Kariba, od Severnog do Južnog pola"
Ima mnogo istraživača koji veruju da je veza između televizije i nasilja složenija nego što se priznaje. Iako je gledanje nasilja na televiziji povezano s kriminalnim ponašanjem, ono vrlo lako može biti i simptom nekih drugih problema, kao što je npr. nemarnost roditelja
Proteklu godinu obeležilo je niz modnih dešavanja i različitih trendovskih poruka: započela je sa militari stilom u tamnim tonovima i maskirnim šarama, a završila u duhu diskoteke osamdesetih godina – širokim spektrom boja i svetlucavim detaljima. Ako je suditi po odelu, modne tendencije kreću se ka sve izraženijoj ideji o čovekoljublju, bezbrižnosti i slobodi kretanja
