Strip

Satira čiste linije

Belgijski strip-umetnik Žorž Prosper Remi, poznatiji kao Erže, pre devedeset godina stvorio je ikonu frankofonog stripa, veselog i hrabrog reportera iz Brisela – Tintina

In memoriam:Aleksandar V. Stefanović (1926-2024)

Moral jednog prevodioca

Pre nekoliko dana u Beogradu preminuo je prevodilac, književni urednik i izdavač Aleksandar V. Stefanović, saopštio je Srpski PEN centar. Tim povodom objavljujemo intervju koji je dao "Vremenu" pre pet godina

TV kinoteka

Dobri Nemac iz banatskog sela

Sezonski produkcioni pik domaćih televizijskih serija i četiri decenije od smrti Slobodana Cice Perovića povodi su da se setimo Salaša u Malom Ritu, serije u kojoj je glumio

Istorija

Neophodne a skrajnute

Knjiga Istorija sestrinstva je dokaz kako nije tačno da je o svemu već sto puta sve napisano i ispričano

Kapitalno izdanje

Poglavlje o nama

O velikoj naučnoj temi, u monografiji Prvi svetski rat, veliki ilustrovani vodič, priča se onako kako to rade poznati televizijski dokumentarni programi

Evropa – Hrišćanstvo pod znakom pitanja

Vladari, vlast i božja volja

Oko sedamdeset odsto Evropljana se danas izjašnjava kao hrišćani. Ali da li je, uprkos tome, Evropa zaista hrišćanska

100 godina od osnivanja Banatske republike

Petnaest dana i jedno stoleće

Ideja o multinacionalnoj i multikonfesionalnoj "Banatiji" od pre sto godina, propala je između ostalog i zbog toga što su svi multikulturni projekti propali u 20. i 21. veku gotovo u celoj centralnoj i istočnoj Evropi

Intervju – profesor Zoran Radovanović, epidemiolog

Epidemija raka je politička izmišljotina

"Kolegama koji su pozvani da učestvuju u radu Komisije za ispitivanje posledica NATO bombardovanja po zdravlje građana rekao sam da se politika menja i za godinu dana Vučić može da kaže, ulazeći u NATO, da su njega obmanuli da je osiromašeni uranijum kriv za rak, i da je on kao političar bio žrtva lažnih informacija, a za stručnjaka je to doživotna bruka, mrlja koje se ne može oprati"

Dosije »Vremena« – Jezik u Evropskoj uniji

Engleski bez Engleza

I posle Bregzita u institucijama Evropske unije nastaviće da se koristi engleski kao lingua franca, samo što neće biti Britanaca da im kažu da govore pogrešno. Borba za ravnopravnost jezika unutar EU nalikuje borbi za nacionalni identitet i ravnopravnost malih zemalja. Kao što ni za šta u EU ne postoji jednostavno rešenje, tako se i "jezičko pitanje" nakon Bregzita prilično iskomplikovalo

Tribina »Vremena« i CIRSD-a

Srbija između Rusije i Zapada

Teritorija koja se danas naziva Zapadnim Balkanom oduvek je zbog svog geostrateškog položaja bila na meti interesa velikih sila. Trend koji je bio dominantan tokom cele istorije ovog podneblja, nije se promenio do danas, što bitno utiče i na politiku koju vode vlade zemalja koje su nastale raspadom Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Zbog svega ovoga, kao i u svetlu obeležavanja sedamdesetogodišnjice donošenja Rezolucije Informbiroa, nedeljnik "Vreme" i Centar za međunarodne odnose i održivi razvoj (CIRSD) organizovali su 26. juna diskusiju pod nazivom "Srbija između Rusije i Zapada". Učesnici panela su bili profesori Ivan Vujačić, Vladeta Janković i Dejan Jović, te Vuk Jeremić, predsednik CIRSD-a i bivši ministar spoljnih poslova Republike Srbije. Razgovor je vodio Filip Švarm, odgovorni urednik nedeljnika "Vreme"

Intervju – Mirna Zakić, istoričarka

Banatski Nemci i nacionalsocijalizam

"Drugi svetski rat i godine odmah posle njega ostavili su traga na istočnoj i jugoistočnoj Evropi, između ostalog, tako što je raznoliko stanovništvo ovih predela donekle ‘pojednostavljeno’, jer su neke grupe uništene ili raseljene. Tokom rata, to se desilo pogotovo kroz masovno ubistvo Jevreja, kao i opšte nasilje počinjeno u Poljskoj, Sovjetskom Savezu i Jugoslaviji. Posle rata, izgon, bekstvo ili poluprinudna emigracija osoba nemačkog porekla, kao grupa povezanih sa nacističkim režimom bez obzira na pojedinačna dela i nedela, uklonili su Nemce i njihovo kulturno nasleđe iz nacionalnih priča o tome ‘ko smo mi i naša zemlja’. Iako nisu svi Nemci bili samoproklamovani nacisti, dovoljno njih se ponašalo kao nacisti da je njihova kolaboracija osudila celu nacionalnu grupu u očima njihovih suseda i žrtava"

Panel-diskusija Fondacije "Fridrih Ebert"

Da li ponovo mesečarimo

Nakon gotovo trideset godina od raspada komunističkih režima i ujedinjenja Evrope zasnovanog na demokratiji, proces evropskih integracija, pa i sâm mir, ponovo su ugroženi. Mnoge sadašnje tenzije i ratovi podsećaju na sukobe za koje se očekivalo da će biti razrešeni mirovnim sporazumima potpisanim nakon 1918. godine. Sve što je tada ostalo nerešeno sada je na šokantan način postalo aktuelno

Uspeh

Retko lepa vest

Prvi put od kako je osnovana Nagrada Europa Nostra, među laureatima za kulturno nasleđe su tri tima iz Srbije

Intervju – Sonja Vukićević, balerina i koreografkinja

Alisa u Kafkinom zamku

"Prvo što mora da se uradi to je da se vrate stari zakoni za balet, i za dramu takođe, jer ovi sada su poniženje za umetnike, i da se puste ljudi da budu slobodni, da slobodno stvaraju svoju umetnost"

Intervju – Milija Nešić, vizuelni umetnik

Crna istina mrdalica

"Zar ovaj svet ne bi bio bolji kada bi duh i um čoveka umesto potčinjenosti religijama i ideologijama neposredno služili ljudskom rodu kroz nauku i umetnost? Slobodnom čoveku za sada teže samo pojedinci što većini liči na utopiju, ali, zar mnoge utopije nisu postale stvarnost"

Lični stav

Zrenjanin treba da se preimenuje u Bečkerek

Ja se osećam Bečkerečaninom, razumem da se generacije rođene u Zrenjaninu osećaju Zrenjanincima, ali ne prihvatam nakaradnu antikomunističku argumentaciju da se grad preimenuje u Petrovgrad. Tako se u čitavoj svojoj, najmanje sedam vekova dugoj istoriji, zvao samo šest godina

Srbija i Kosovo – 2018. godina raspleta (9)

Nema idealnog modela

Zamrznuti konflikt podrazumeva večno otvoreno pitanje, dakle, rešenje bez rešenja. Lutalo se od ideje "više od autonomije, manje od državnosti", preko operetsko melodramskih Briselskih pregovora, do koalicije ratnih huškača, terorista i ratnih zločinaca

Intervju – Predrag – Gaga Antonijević, reditelj i scenarista

Nije samo sreća

"Mi sumnjamo u patriotizam. Ta emocija je izmanipulisana. Neki ljudi su se okoristili patriotizmom, a neki drugi su pljuvali po sebi da bi dobili pare. I jedni i drugi su profiteri. Zato kažem da je vreme za neke nove ljude, koji nisu pod hipotekom. Ako si ti čist i imaš kredibilitet, ljudi će ti poverovati"

Muzej

Meta Franca Jozefa i Huga Vajferta

Dragocena kolekcija Pančevačkog muzeja je u opasnosti zbog vlage, a na projekat sanacije čeka se već dve godine

TV manijak

…drugo pakovanje

Pitanje koje se nameće nama, koji smo kolateralne žrtve ove svađe dvorskih dama i gospode oko i zbog Vučića, jest da li treba da se opredeljujemo ili ne daj bože navijamo?

Intervju – Nadežda Milenković

Srbija pod okupacijom vlasti

"Saša Janković govori stvari sa kojima se svi slažemo, ali nemamo mogućnost da ih izgovorimo negde javno. Njega delegiramo u ove izbore u ime svih nas koji više nemamo gde da govorimo javno, pre svega na televizijama. Bili vi poznati ili manje poznati, taj prostor za vaš glas praktično ne postoji"

Region – Zaoštravanje krize

Voz bez kočničara

Jedan od Marfijevih zakona glasi: "Stvari prepuštene same sebi imaju tendenciju da se kreću od zla ka gorem." Prepušteni sami sebi, Srbija i region sve se više dave u bedi, korupciji, nacionalizmu i populizmu. Umesto pravne države i demokratskih institucija, jača partokratija na kojoj počivaju autoritarne vlasti. Kada se na unutrašnje dodaju međudržavne krize zbog neraščišćenih računa iz prošlosti, može se reći da je čitav region na korak do izbijanja sukoba

Međureligijski dijalog

Vera ne sme da se nameće

Zašto je neophodno za vernike, ali i za čitavo društvo, da religije odnosno njihovi pripadnici međusobno razgovaraju? Zašto religija ne sme da se nameće? Šta znači autentični dijalog? Koliko smo od njega daleko? Lakše je razumeti da "ja" ne može bez "mi", ali nešto teže da je to "mi" grupa onih koji nam nisu slični

Intervju – Boris Miljković, reditelj i pisac

Izmišljena istorija izmišljene države

"Čini mi se da je 21. vek, a ovaj film je mali doprinos tome, u ovom vrtlogu migracija, vreme u kojem čovek može, i dužan je, da sebi izabere domovinu"

Intervju – Saša Stamatović, v.d. direktora Uprave za šume Republike Srbije

Blago od drveta

Šta šume znače za ljudsko društvo, kakvo je stanje šuma u Srbiji, kako se do takvog stanja došlo i koji su planovi za budućnost

VREME BR 819. 14. SEPTEMBAR 2006.

Španija u srcu

Povodom osamdesetogodišnjice početka španskog građanskog rata (1936-1939) ponovo objavljuje tekst štampan u Vremenu pre deset godina

VREME BR.1291 | 1. OKTOBAR 2015.

Kako se sećati zločina

Žrtve iz Starog sajmišta ili Topovskih šupa, ili, ako mrtvi ne mogu da svedoče, njihova deca, ne treba da imaju posebno pravo da utiču na odluke o tome kakve će memorijalne centre podizati današnji sredovečni Beograđani za XXI vek za svoju decu i unuke. Što se mene tiče, ne treba da budu groblja, već mesta života, pametnog učenja o dobru i zlu, svakako ne mesta na kojima bismo mi, malobrojni, još uvek živi svedoci Vremena zla, jedni drugima plakali na ramenu. Taj stav sam zastupao i na konferenciji o radu memorijalnih centara u Nemačkoj