„Kada vidite kako je, više od trideset godina nakon raspada Jugoslavije i usprkos ratu, mržnji, netrpeljivosti i strogom šengenskom režimu, naš kulturni prostor jedinstven, kako smo povezaniji nego ikad, koga zapravo briga što o tome imaju kazati neki i moralno i intelektualno manjkavi pojedinci poput Vučića i Milanovića“
Aleksandar Šapić je 2018. godine, dok je bio predsednik opštine Novi Beograd, u luksuznom delu Trsta kupio vilu vrednu 820.000 evra koju nije prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije u Srbiji. Kao mesto prebivališta je nadležnim italjanskim institucijama naveo Trst, a ne Beograd u kome radi kao javni funkcioner, da bi u Italiji dobio preske olakšice
Osnovni je problem što ne postoji nikakva vizija Beograda budućnosti, već se urbanističko planiranje zloupotrebljava za legalizaciju nasumičnih ideja koje u datom trenutku donose najviše glasova. Zbog toga imamo situaciju da se opasan otpad godinama transportuje podzemnom železnicom ispod stambenih zona Beograda da bi se oslobodio prostor za sprovođenje projekta “Beograd na vodi”. Most kod Vinče koji bi rešio ovu opasnu situaciju nije ni započet, ali je zato najveći tržni centar na Balkanu uveliko izgrađen na samoj obali Save
Teško se može zamisliti juriš odabranih 5000 koji će za nekoliko časova osloboditi prostor sa koga su izašle hiljade i hiljade vojnika juna 1999. godine. Koji onda zadatak može da se izvrši sa tih 5000?
Kako je grupa srpskih psihijatara zloupotrebila svoje zvanje da anatemizuje i proglasi neuračunljivom mentalno zdravu osobu, uglednog svetskog stručnjaka koji ih je tužio sudu? Pitanje je i kako su ti psihijatri, zarad ličnog interesa, smeli da koriste pečat Univerzitetskog kliničkog centra u dopisu MUP-u kada dr Lens nikada nije bio pacijent te bolnice? Deluje da je postojala i sumnjiva saradnja između psihijatara i policije, koja ga je proglasila za “bezbednosno interesantnu osobu”
“Nakon prvog predavanja profesora Vojina Dimitrijevića koje sam slušao zapravo sam shvatio šta su to ljudska prava. Profesor Dimitrijević je tada rekao da su ljudska prava kapacitet nas pojedinaca da se lišimo predrasuda prema svim drugim pojedincima. Taj citat je prva stvar koju sam uhvatio kao belešku, i dan-danas mi taj papirić iz sveske stoji kao uspomena”
Šef agitpropa Srbije, drug Gedža, smatrao je da treba da radim u redakciji “Omladine”. Nisam tada obraćao pažnju na to da se drug Gedža građanski zvao Dobrica Ćosić; pa i za Tita smo znali da se zove Josip Broz, ali je prosto bio Tito. Niko tada ni slutio nije šta će drug Gedža sve postati: nagrađeni i slavljeni književnik, disident, predsednik Jugoslavije, otac nacije. Za mene je on tada bio Agitprop, znači upravljač sudbinom, na pamet mi nije padalo da se bunim
“Mi smo obično tretirani kao opasnost za sistem, bilo koji sistem. I to tako treba da bude. Mislim na pravi, buntovni rokenrol koji ne podleže cenzuri ili autocenzuri. Često vlast pokušava da potkupi takve autore raznim beneficijama. I, nažalost, u nemalom broju slučajeva uspeva u tome. Srećom, uvek postoje i oni koji se ne daju potkupiti”
„Premda Srbija stalno govori da ne prihvata formulaciju o krivici obe strane njen cilj je upravo to, jer je kosovosko rukovodstvo do sada uvek moglo da računa na podršku Zapada. Ako to uspije, Srbija će čekati i nadati se da će se srušiti zapadna hegemonija. Da li će to dočekati, zavisi o rezultatu rata u Ukrajini“
Nacrt novog zakona o policiji otkriva opsesivnu, gotovo fetišističku potrebu da se kontrolišu i prate građani i da se od policajaca napreve puki poslušnici kojima upravlja ministar sa nikada većim ovlašćenjima. On podseća na zakone o vojsci ili tajnim službama, protivan je međunarodnim pravima, neetičan i diskriminatorski. Ne samo da ne poštuje ljudska prava i slobode već je s predumišljajem napisan da bi ih ugušio. Sve to i nije iznenađenje kada se analiziraju biografije autora ovog pravnog čudovišta
Nikada nije pronađen nijedan materijalni trag koji bi dokazao da je suprug pevačice Jelene Marjanović Zoran njen ubica, nikada nije pronađeno oružje kojim je nesretna žena ubijena, nema svedoka zločina, niti je otkriven motiv ubistva. Ipak, ima sudija koje su spremne da sude isto kao politički državni vrh i tabloidi, pa čoveka pošalju na 40 godina robije jer su, kako se navodi, u prvostepenoj presudi, “čvrsto uverene” da je muž ubica
Aleksandar Vulin je u MUP-u demonstrirao kako vidi javnu funkciju: pišući svakodnevno saopštenja i šaljući ih preko portala MUP-a obračunavao se sa svima koji bi rekli bilo šta negativno o predsedniku i koristio svaku priliku da mu se zakune na večnu vernost. Po takvom bekgraundu razlikuje se od svih ranijih direktora BIA i deluje kao neka vrsta rijaliti zvezde. Na čelu sa njim, sada je i Služba na ivici da postane deo Zadruge ili Parova. Opasnije od ovoga jeste samo što Vulin raspolaže ozbiljnom moći i ovlašćenjima
