„Premda Srbija stalno govori da ne prihvata formulaciju o krivici obe strane njen cilj je upravo to, jer je kosovosko rukovodstvo do sada uvek moglo da računa na podršku Zapada. Ako to uspije, Srbija će čekati i nadati se da će se srušiti zapadna hegemonija. Da li će to dočekati, zavisi o rezultatu rata u Ukrajini“
Nacrt novog zakona o policiji otkriva opsesivnu, gotovo fetišističku potrebu da se kontrolišu i prate građani i da se od policajaca napreve puki poslušnici kojima upravlja ministar sa nikada većim ovlašćenjima. On podseća na zakone o vojsci ili tajnim službama, protivan je međunarodnim pravima, neetičan i diskriminatorski. Ne samo da ne poštuje ljudska prava i slobode već je s predumišljajem napisan da bi ih ugušio. Sve to i nije iznenađenje kada se analiziraju biografije autora ovog pravnog čudovišta
Nikada nije pronađen nijedan materijalni trag koji bi dokazao da je suprug pevačice Jelene Marjanović Zoran njen ubica, nikada nije pronađeno oružje kojim je nesretna žena ubijena, nema svedoka zločina, niti je otkriven motiv ubistva. Ipak, ima sudija koje su spremne da sude isto kao politički državni vrh i tabloidi, pa čoveka pošalju na 40 godina robije jer su, kako se navodi, u prvostepenoj presudi, “čvrsto uverene” da je muž ubica
Aleksandar Vulin je u MUP-u demonstrirao kako vidi javnu funkciju: pišući svakodnevno saopštenja i šaljući ih preko portala MUP-a obračunavao se sa svima koji bi rekli bilo šta negativno o predsedniku i koristio svaku priliku da mu se zakune na večnu vernost. Po takvom bekgraundu razlikuje se od svih ranijih direktora BIA i deluje kao neka vrsta rijaliti zvezde. Na čelu sa njim, sada je i Služba na ivici da postane deo Zadruge ili Parova. Opasnije od ovoga jeste samo što Vulin raspolaže ozbiljnom moći i ovlašćenjima
Više od deset godina GSP izuzetno opterećuje gradski budžet. To preduzeće je gubitaš, naplata karata u Beogradu je nikakva, ima 15 do 20 odsto viška zaposlenih, a manjak vozača. Problem opstojava, a nijedna gradska vlast već decenijama ne uspeva da ga reši
Nasilnički čin učenika Tehničke škole u Trsteniku razmotao je zamršeno klupko bezbednosti profesora, ranjivosti tinejdžera i disfunkcionalnosti porodica. Javnost nije ostala nema, ali umesto da razume zašto je učenik izmakao stolicu profesorki, a potom pokušao samoubistvo – traži krv i odmazdu
“Zapovest stiže uveče. Iznimno preko dana. Onda se dižu branioci lika i dela – i od zore kampuju na Pinku, ređe na Hepiju i Prvoj. Presvlaka im ne treba, ni odmor – pričaju dok ne popadaju i opet će sutra. Dok neko ne javi da se stane. Dakle, gase se isto na dugme. Cilj kampanje je da zastraši, omalovaži, targetira, izbroji nacionalna zrnca – kako kad”
“‘Informerove’ huškačke objave protiv novinara i medija često su mnogo opasnije od većine pretnji koje stižu medijima jer kroz veliki tiraž novine sa niskom prodajnom cenom i putem portala, uz direktan uticaj na predstavnike sistema na svim nivoima, daju platformu za sistemski nastavak napada, služeći kao svojevrsni marker”
Kroz životopis Luke Bojovića (49) mogla bi da se ispiše istorija srpske mafije. Odrastao je u uglednoj beogradskoj porodici – majka je bila univerzitetski profesor, a otac direktor prestoničkog zoo-vrta. Tek što je Luka stasao za ličnu kartu, zemlja u kojoj je rođen se raspala. Ispaljeni rafali, prolivene suze i krv protegli su se u daleku budućnost i obeležili čitav njegov život. Luka Bojović je postao vojnik, delinkvent, saradnik Državne bezbednosti, pekar, vođa kriminalnog klana, begunac, poslastičar, zarobljenik, slikar, osvetnik...
“Prvu Jugoslaviju su iznutra rušile iste one snage, čiji su povampireni sledbenici, uključujuči tu i ‘crvene četnike’ i njihovu ekskomunističku sabraću ‘crvene ustaše’, ‘crvene belogardejce’, ‘crvene baliste’ itd – dali lavovski doprinos kontrarevoluciji koja je razorila avnojevsku Jugoslaviju”
Život teče normalno, svojstveno normalnosti na severu Kosova. Ta realnost izgleda tako da na ulici Kosovske Mitrovice stojim sa drugaricom iz Zvečana i kolegom snimateljem koji je prvi put u Kosovskoj Mitrovici. Posle nekoliko minuta kolega pita: “Jeste li vas dve čule rafale, malopre mi se učinilo da sam čuo neke…?” Odgovoramo mu: “Aha, čule smo” i nastavljamo da žurimo za nekim drugim poslom
“Umesto da odgovaraju o sprezi države i kriminala o kojoj isplivava sve više saznanja, oni obrću stvari po principu ‘napad je najbolja odbrana’ i preko tabloida optužuju opoziciju. To je zamka koju oni postave tako da si ti sad odjednom optužen i treba da se braniš. I to čak ne ni ja, nego moj mrtvi otac. Meni ne pada na pamet da u tome učestvujem”
