Američki napad raketama na "crnog princa" iranskih oružanih snaga Kasema Solejmanija se u Teheranu tumači kao objava rata Iranu. Dok Teheran preti odmazdom za ovaj "teroristički akt", Donald Tramp navodi 52 cilja u Iranu koje će SAD bombardovati u slučaju iranskih napada na Amerikance ili njihove saveznike. Čitava situacija bi mogla da se otrgne kontroli
Mreža 5G doneće nam neverovatno blagostanje u kome ćemo kratko moći da uživamo jer će nas njeno zračenje neprimetno usmrtiti. Tako bi se mogle, jednom rečenicom, opisati radikalne zablude o jednom tehnološkom iskoraku
Saradnja između obaveštajnih službi SAD, Turske, Iraka i Kurda dovela je do otkrivanja i smrti vođe Islamske države Abu Bakra al Bagdadija. Ubrzo su, međutim, u prvi plan izbili njegove gaće i jedan američki vojni pas
Avioni sa S-400 i "Pancirima" su odleteli, predstava za javnost je završena, ali ostalo je pitanje ne ko će sve to kupiti, nego ko će platiti, jer i taj prevoz košta. Kao što je u kultnom filmu Lepa sela lepo gore pitala Mica Trofrtaljka, koja je glumila seosku prostitutku teta Đanu kad se sa dvojicom klinaca penje iznad tunela: "Imate li vi, momci, para za ovo planinarenje?" Koliko god se hvalili predstavnici vlasti suficitom u budžetu, Srbija tih para nema
Tenzije na Bliskom istoku su eskalirale posle napada dronovima na dva naftna postrojenja u Saudijskoj Arabiji. Dok SAD upiru prstom u Iran, odgovornost za napad preuzeo je jemenski pokret Huti iza kojeg stoji Teheran, a koji ratuje sa međunarodno priznatim vlastima Jemena i Saudijskom Arabijom. Regionu preti rat širih razmera
Izjavom da će preispitati priznanje kosovske nezavisnosti, češki predsednik ustalasao je političku scenu u Srbiji i Češkoj. Njegova druga zvanična poseta Beogradu gotovo da je bacila u senku važan samit lidera Višegradske grupe i Zapadnog Balkana u Pragu na kome je iskazana nedvosmislena podrška pristupanju zemalja regiona Evropskoj uniji
Festival evropskog filma, u filmično dekadentnom ambijentu prelepe obale hronično zagađenog jezera, održao je visok renome i prikazao domaćoj publici najrelevantnije filmske novitete sa našeg kontinenta
Julijana Adamović napisala je izvanredan, vanserijski roman smešten u kišovski predeo panonskog detinjstva, a vremenski u dugu, lenju pauzu istorije u kojoj su odrasla deca poznog socijalizma
"Nema slobodnih izbora, ni sređene izborne administracije, ni urednog izbornog dana ukoliko im ne prethode javna debata i slobodni mediji. Bez slobodnih medija i demokratije ne možete da napravite selekciju najboljih ljudi koji će u društvu obavljati javne funkcije i onda imate društvo na silaznoj putanji. Zato demokratije propadaju"
Smatramo da je naša obaveza da u danima rata, u kome se zemlja našla zbog napada NATO snaga, građane što brže, kvalitetnije i potpunije informišemo o događajima u zemlji i svetu (iz saopštenja Redakcije Vremena 2. marta 1999) Ovde ponavljamo noseće tekstove iz ratnih brojeva Vremena objavljenih od 27. mart – 26. jun 1999. u vreme kada je na snazi bila cenzura štampe.
Ova knjiga je prosto morala da se desi, jer bi, u protivnom, jedan ogroman opus ostao razbacan po novinskim kolumnama
Ključno pitanje nije zašto Maja Pavlović štrajkuje glađu; to je, iako radikalan, logičan potez očajne vlasnice televizije koja ne može da se izbori sa stoglavom državnom aždajom. Ključno pitanje je zašto druge lokalne televizije koje imaju sličan problem – smerno ćute
O crnim rupama smo maštali, zatim ih matematički analizirali, osmatrali radio-teleskopima, ali ih nikad nismo videli sopstvenim očima. Sada smo i na to stavili tačku: crne rupe postoje i izgledaju tačno onako kako je nauka i predviđala
"Vaga za tačno merenje" bila je omiljena serija među omladinom premijerno emitovana tokom četiri godine od 1975. do 1979. Zahvaljujući brojnim reprizama, generacije mladih učile su se pristojnosti i negovale vrline, čemu svedoče naslovi epizoda često preuzeti iz narodnih izreka: "Konac delo krasi", "Nije zlato sve što sija" ili "U strahu su velike oči". Današnja merenja više nisu stvar konvencije i precizno utvrđenih pravila već slobodne interpretacije kakav je rejting političkih stranaka, televizijskih emisija ili koliko je ko uspeo da skupi ili dovede pristalica ili nevoljnika na svoj politički skup
Kablgejt Vikiliks i sudbina njenog osnivača Džulijana Asanža nije usamljen primer curenja poverljivih informacija u medije i tužbe protiv odgovornih lica za špijunažu. Podsetimo se slučaja Pentagonskih papira iz 1971, Avganistanskih i Iračkih ratnih dnevnika. Oni koji su obelodanili poverljive dokumente o američkim ratnim zločinima za jedne su heroji, za druge špijuni i izdajnici
Čim su primetili da šuma ječi, a zemlja se raseda, meštani zvali opštinu, "Drinske elektrane", ovi tražili da pošalju zahtev, kad je sve otišlo do vraga, posle pet dana, pojavio se SNS predsednik opštine, samo proš’o, ni s kim reč nije progovorio
Ovo što sve mahnitija vlast radi Beogradu i Srbiji priča je o tome kako smo iznova veselo podlegli entropiji, i to s kamatama
Vicente Amigo, Rosenberg Trio, Carminho, Vlatko Stefanovski & Miroslav Tadić – izvan stvarnosti Srbije
Sagovornik "Vremena", pukovnik u penziji Srećko Prentović podseća da je tadašnji premijer, a današnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić, "dok je cela Srbija bila u šoku i neverici i dok još niko nije ni naslućivao mogući uzrok nesreće, brže-bolje izjavio: ‘Gašića i Lončara neću da dam!’ A tada ih niko nije ni tražio. I nikome ta rečenica nije bila jasna u tom trenutku. Ali je nije on džaba izgovorio"
Nedorečen i često neobavešten, ali beskrajno lojalan predsedniku Vučiću, ministar zdravlja je jedna od najkontroverznijih figura u Vladi Srbije. Ko je tačno i šta je Zlatibor Lončar, saznaćemo jednog dana, kada i ako dođe do prave promene vlasti u Srbiji
Povratnički koncert Korni grupe bio je na ivici tezge, s osrednjim, nerazrađenim interpretacijama
Šta se krije iza američkog pritiska na korporaciju Huavej i na koji način je peta generacija mobilne telefonije (5G) još jedno od oružja u trgovinskom ratu između SAD i Kine, koji bi mogao da definiše buduće globalne ekonomske tokove
Nova tehnologija u koju se mnogo ulaže menja i svet rada i društvo, utiče na navike, na pojam svojine, pa i na identitet i privatnost. Ona sama po sebi može da donese mnogo dobra, ali i mnogo zla, pa bi je trebalo pažljivo regulisati. Samo što današnji političari nemaju alatke potrebne za to
Dedovi nam se verovatno prevrću u grobu zbog načina na koji je predsednik Francuske Emenuel Makron obeležio stogodišnjicu kraja Prvog svetskog rata, prilagođavajući proslavu svojim ambicijama: da on bude objedinjujući faktor u Evropskoj uniji koja puca po šavovima. Prepreke njegovim evropskim ambicijama su rejting koji mu u Francuskoj sve više opada i to što mu nedostaje jedna sitnica – snaga nemačke privrede
