Juriš, partizani (2)
Smrt fašizmu, živeo Partizan
Samoproglašeni predsednik ne vlada državom, već vlada ucenjenim bašibozukom, podtrpeznim kučkama i ližisahanima. Vežgaju i kevću da su Partizanova znamenja komunistička, pa ih treba skloniti. A stoti put ponavljam: 12.000 komunista ušlo je u rat, 9000 je poginulo. E, pa, neće moći promeniti ta partizanska znamenja, patriotska i građanska. Na Stadionu JNA, na Partizanovom stadionu još igraju Čajkovski, Bobek, Zebec, Milutinović, Šoškić, Galić, Jusufi, Kovačević, Vasović, Miladinović. Ne bih kročio na naš stadion kad bi se promenio grb, kao što ne bih ušao u Jugoslovensko dramsko pozorište da promeni ime. Jeste, tradicija je lepota koju čuvamo. Svako ko misli da može prebrisati partizanski ponos zajebao se
Intervju – Dr Predrag Đurić, epidemiolog
Korona kao ogledalo Srbije
"Ako u zatvorenom prostoru deset ljudi ima maske, a predstavnik naše vlasti je ne nosi – kakva je poruka koja se šalje javnosti? Mislim da građani treba da uzmu stvar u svoje ruke, da brinu o sopstvenom zdravlju, jer kapaciteti države svakako nisu dovoljni"
Intervju – Florijan Biber
Autoritarna dinamika Srbije
"Imate proevropske Vučićeve medije, imate antievropske Vučićeve medije, imate lojalne Vučićeve prozapadne nevladine organizacije, imate Vučićeve proruske nevladine organizacije. Postoji ceo spektar koji on pokriva, što otežava svaki pokušaj suštinske promene u društvu. Jasno je da politički projekat koji trenutno dominira nema perspektivu, kao i da će ekonomska, politička i socijalna situacija ići nagore, na šta vlast nema odgovor, ali to ne znači da ovaj sistem neće trajati"
Ova situacija
Ogoljavanje do koske
Tko se sve nadao da može preko cenzusa i zbog čega ga nije prešao? Zašto je naprednjačka proslava izborne pobjede izgledala jednako usiljeno kao i doček Nove godine u JNA 1985? Što govori nekontrolirana euforija Marka Đurića? Postoji li vlast u Evropi i nalik na ovu u Srbiji? Može li još itko išta vjerovati Vučiću i zašto mu dva miliona glasova koje je lično on osvojio ništa ne garantiraju
Korona u doba izbora
Gole laži vlasti i struke
Od 10. juna kada je "Batut" prestao da ažurira podatke na sajtu covid19.data.gov.rs, pa sve do kraja izbornog dana 21. juna, javnost je živela pomirena sa sumnjom da se pravi podaci o epidemiji ne otkrivaju. A onda se pojavio dokaz da je tako, izgleda, od prvog dana pojave virusa korona. Javnost je ostala zapanjujuće pomirena sa tim...
Lični stav
Izbeglica kao persona non grata
Svetski dan izbeglica, 20. jun, ustanovljen je Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija i obeležava se od 2001. godine. Na taj dan se setimo jedne od najugroženijih kategorija ljudi u društvu. U godini koja prethodi sedamdesetogodišnjici usvajanja Konvencije o statusu izbeglica, a koja predstavlja najvažniji pravni dokument za regulisanje njihovog statusa, prava i obaveza – presek stanja nije nimalo ohrabrujući
TV manijak
Vučić, neradnici i kibiceri
Pobednik izbora je unapred poznat, bitka će se voditi oko cenzusa za opoziciju, a nemojte se zanositi da će posle izbora kampanja da se stiša. Tek nam sledi medijsko bombardovanje
Crna Gora
Dani pritvora i suzavca
Ljudi blokiraju kapiju, čuje se "ne damo vladiku" i drugi povici, već ide prenos događaja uživo. Atmosfera deluje vrlo zapaljivo. "Pregovaram sa policijom, molim narod da ostane miran. Ispred ima svešteničke dece, dece koja pomažu u hramu, policajci stavljaju gas-maske. Dok mi pregovaramo, vladike i ostali sveštenici odlaze u policiju, peške ili svojim autima, je ne znam šta se događa. Dobijam poziv da je vladika već u policiji. Molim narod da se raziđe. Mene privode, ulazim u maricu", opisuje za "Vreme" događaje koji su se zbili 12. maja u Nikšiću sveštenik Slobodan Jokić
Srbija posle korone
Država i mafija
Šta su dešavalo sa slučajevima organizovanog kriminala dok je trajalo vanredno stanje? Da li ova "nova normalnost" donosi nešto novo ili se zemlja zakopava u staru i nerazmrsivu priču o neprestanoj povezanosti podzemlja i državnog sistema? Vučić, očito, ne haje mnogo za borbu protiv prave mafije: nema nijednog velikog slučaja obračuna sa nekom mafijaškom organizacijom, niti je išta od onoga što se u medijima van kontrole režima pojavljivalo o korupciji vlasti dospelo do suda
Ekonomija u regionu
Isto kao i kod komšije
Ako uporedimo mere koje su neke zemlje u okruženju donele kao pomoć privredi u borbi protiv pandemije sa onima koje je donela Srbija, vidimo da je reč uglavnom o vrlo sličnim potezima
Svet posle korone – Branko Milanović, ekonomista
Katastrofalne ekonomske posledice pandemije
Pad ekonomskih aktivnosti biće daleko veći nego tokom svetske ekonomske krize 2008. i 2009. godine. Na posebnom udaru biće male zemlje poput Srbije. Doći će do pražnjenja mnogih fondova, budžeti će biti pod velikim pritiskom, biće nemoguće da se izbegne deficit. Dubina krize zavisiće od trajanja restriktivnih mera uvedenih u borbi protiv korona virusa koje su paralizovale svetsku privredu
Intervju – Vladeta Janković
Oči u oči sa metafizičkim lapotom
Ako dođemo na preko sto zaraženih i ako počnu da umiru ljudi, tog časa to postaje krajnje ozbiljno i tada je uporedivo sa bombardovanjem. Kada je bilo bombardovanje, mi koji smo bili najogorčenija opozicija Miloševiću rekli smo: sad je nacija ugrožena i to nije trenutak za unutrašnje političke obračune. Vučić pak bogoradi za solidarnost i jedinstvo, a pritom bljuje vatru na deo opozicije koji je, kako on kaže, ostrašćen, pun mržnje. To za njega nisu političari, to nije zajednica, to i ne pripada društvu
Protesti u Crnoj Gori
Tišina je nova buka
Kako izgledaju višemesečni protesti u Crnoj Gori, ko na njima učestvuje i zbog čega, da li je ovo najjači udarac na tridesetogodišnju vladavinu Mila Đukanovića i kakve sve to ima veze sa Srbijom
Intervju – prof. Zoran Radovanović, epidemiolog
Političke igre u doba epidemije
"O biološkom ratu je lupio jedan moj kolega, koji je ranije radio na Torlaku na analizi uzoraka, ali nije se mnogo bavio terenskom epidemiologijom. Imao je i ranije ispade. Zamislite da se sada nas troje dogovorimo da izvršimo biološki napad. Prvo treba da imunizujemo sebe, a zatim i celu našu populaciju kojoj mislimo dobro. Tek onda puštamo taj agens neprijatelju. Gde je problem? U tome što moramo da budemo sigurni da agens neće promeniti strukturu tokom širenja i da nam se neće vratiti u izmenjenom obliku od kog nismo vakcinisani i zaraziti i nas. Dakle, nemoguće je"
»Mali« zagađivači vazduha
Šporet naš nasušni
Najveće zagađenje vazduha u Srbiji dolazi od prekomernog emitovanja suspendovanih čestica (PM10 i PM2,5) koje prodiru direktno u pluća i krvotok. Ove čestice, prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, u najvećoj meri proizvode se u malim toplanama i individualnim ložištima
Plivanje za Časni krst
Sve je u glavi
Pop sa mikrofonom viknu, Bog se javi, Glavni pop, iz čamca, baci u vodu beli stiropor krst okićen u zelenilo i cveće, sve žute i druge gaće skočiše u reku
Intervju – Vladimir Pavićević
DPS se ovaj put preigrao
"Kada u jednom društvu imate političku formaciju koja na dnevnom nivou produkuje više kriza nego što Mercedes proizvodi vozila, onda je potpuno jasno gde je izvor, ali i gde je rešenje problema"
Crna Gora
Vreme podela i vreme jedinstva
Da li se Milo Đukanović, politički maher, čovek koji je više godina proveo na vlasti nego što je živeo kao "normalan svet" i koji je skoro iz svakog političkog sukoba izlazio kao pobednik, ovog puta preigrao? U igri u kojoj je jedan čovek i piroman i vatrogasac, bilo da je reč o Srbiji ili susedima, može li se ipak desiti da se taj nekad i opeče
Srpsko-crnogorsko-crkveni odnosi
Imovina kao opijum za državu
Na Svetog Stefana, jedinu uvek mrsnu slavu u Srba, kada ovaj broj "Vremena" bude bio na kioscima, biće već poznato da li je Božić u Crnoj Gori protekao mirno: da li je bilo masovnijih protesta prilikom loženja badnjaka, da li je bilo Komitskog marša na Cetinju, a za krštenog Aleksandra Vučića već se ranije saznalo da neće otići u privatnu posetu jednom hramu eparhije Mileševske u Pljevljima. Ali, biće jasnije da li Vučić i njegov kolega Đukanović i dalje prikupljaju političke poene u sopstvenim biračkim telima koristeći se sukobom oko najkontroverznijeg zakona koji je još od pada Berlinskog zida donesen u jednoj postkomunističkoj zemlji
Putevi oko znakova
ČTP × 2 = nostalgija
Meni je Beograd bio prvo inostranstvo, London drugo, Beograd, opet, treće. Svuda sam se, čudno, osećao i kao stranac i kao domaći
Intervju – Roland Orčik, pisac
O ratu kojeg nema, ali ubija
"Činjenica je da su Srbi i Mađari izmešani. Eto, meni je slučaj što sam rođen u dvojezičnoj porodici doneo to da sam oduvek govorio oba jezika. Kako sam već dosta toga preveo, stalno me pitaju da li sam Srbin ili Mađar. Ja uvek odgovaram da sam kao pisac Mađar jer pišem samo na mađarskom jeziku, a kao ličnost sam i jedno i drugo. Jer, pisac je uvek onaj na kom jeziku piše"
Nuspojave
Cenzura je lepa samo dok se čeka
Cenzori iz komšiluka pokazali su se trapavim i naivnim, ovi naši su daleko lukaviji, pridavljuju svaki javni glas neslaganja ne ostavljajući trag
Intervju – Ratimir Martinović, osnivač i direktor festivala KotorArt
Manje može biti više
"Naša je želja bila da se kroz programe KotorArta Grad postupno vraća sebi. Don Branko Sbutega je često citirao izreku kako je ‘mnogo lakše saditi oaze u pustinjama nego vraćati sjaj bašti, nekada raskošnoj, a tokom vremena zapuštenoj i zarasloj u korov’. To je naš posao"
Vlado Georgiev na koncertu »Za naše Kosovo i Metohiju«
Tamo daleko, u Herceg Novom
Ministarstvo kulture Crne Gore najavilo je prošle nedelje tužbu protiv organizatora humanitarnog koncerta "Za naše Kosovo i Metohiju". Sporan je, kako kažu, bio nastup Vlada Georgieva, koji je izvodio pesmu Tamo daleko. Desničarsko udruženje Crnogorski pokret, koje se zalaže za očuvanje crnogorskog identiteta, već je podnelo krivičnu prijavu Vrhovnom državnom tužilaštvu protiv pevača i Mitropolije crnogorsko-primorske, za "povredu ustavnog poretka, prava, dostojanstva i ugleda Crne Gore i njenih građana". U svoju odbranu Georgiev kaže da je samo želeo da širi ljubav i dobru muziku
Lični stav
Tajlandska veza
Zašto je bivša premijerka Tajlanda povlašćenija u pogledu sticanja državljanstva Republike Srbije od izbeglica kojima je dodeljena međunarodna zaštita u Srbiji? I drugo, ne manje bitno, zašto je poželjno njeno nastanjivanje u Srbiji u situaciji kada hiljade mladih i obrazovanih ljudi, državljana Republike Srbije, napušta svoju zemlju? Da li je ovo adekvatna zamena za jedan tako veliki gubitak