Crna Gora

Dani pritvora i suzavca

Ljudi blokiraju kapiju, čuje se "ne damo vladiku" i drugi povici, već ide prenos događaja uživo. Atmosfera deluje vrlo zapaljivo. "Pregovaram sa policijom, molim narod da ostane miran. Ispred ima svešteničke dece, dece koja pomažu u hramu, policajci stavljaju gas-maske. Dok mi pregovaramo, vladike i ostali sveštenici odlaze u policiju, peške ili svojim autima, je ne znam šta se događa. Dobijam poziv da je vladika već u policiji. Molim narod da se raziđe. Mene privode, ulazim u maricu", opisuje za "Vreme" događaje koji su se zbili 12. maja u Nikšiću sveštenik Slobodan Jokić

Srbija posle korone

Država i mafija

Šta su dešavalo sa slučajevima organizovanog kriminala dok je trajalo vanredno stanje? Da li ova "nova normalnost" donosi nešto novo ili se zemlja zakopava u staru i nerazmrsivu priču o neprestanoj povezanosti podzemlja i državnog sistema? Vučić, očito, ne haje mnogo za borbu protiv prave mafije: nema nijednog velikog slučaja obračuna sa nekom mafijaškom organizacijom, niti je išta od onoga što se u medijima van kontrole režima pojavljivalo o korupciji vlasti dospelo do suda

Ekonomija u regionu

Isto kao i kod komšije

Ako uporedimo mere koje su neke zemlje u okruženju donele kao pomoć privredi u borbi protiv pandemije sa onima koje je donela Srbija, vidimo da je reč uglavnom o vrlo sličnim potezima

Svet posle korone – Branko Milanović, ekonomista

Katastrofalne ekonomske posledice pandemije

Pad ekonomskih aktivnosti biće daleko veći nego tokom svetske ekonomske krize 2008. i 2009. godine. Na posebnom udaru biće male zemlje poput Srbije. Doći će do pražnjenja mnogih fondova, budžeti će biti pod velikim pritiskom, biće nemoguće da se izbegne deficit. Dubina krize zavisiće od trajanja restriktivnih mera uvedenih u borbi protiv korona virusa koje su paralizovale svetsku privredu

Intervju – Vladeta Janković

Oči u oči sa metafizičkim lapotom

Ako dođemo na preko sto zaraženih i ako počnu da umiru ljudi, tog časa to postaje krajnje ozbiljno i tada je uporedivo sa bombardovanjem. Kada je bilo bombardovanje, mi koji smo bili najogorčenija opozicija Miloševiću rekli smo: sad je nacija ugrožena i to nije trenutak za unutrašnje političke obračune. Vučić pak bogoradi za solidarnost i jedinstvo, a pritom bljuje vatru na deo opozicije koji je, kako on kaže, ostrašćen, pun mržnje. To za njega nisu političari, to nije zajednica, to i ne pripada društvu

Protesti u Crnoj Gori

Tišina je nova buka

Kako izgledaju višemesečni protesti u Crnoj Gori, ko na njima učestvuje i zbog čega, da li je ovo najjači udarac na tridesetogodišnju vladavinu Mila Đukanovića i kakve sve to ima veze sa Srbijom

Intervju – prof. Zoran Radovanović, epidemiolog

Političke igre u doba epidemije

"O biološkom ratu je lupio jedan moj kolega, koji je ranije radio na Torlaku na analizi uzoraka, ali nije se mnogo bavio terenskom epidemiologijom. Imao je i ranije ispade. Zamislite da se sada nas troje dogovorimo da izvršimo biološki napad. Prvo treba da imunizujemo sebe, a zatim i celu našu populaciju kojoj mislimo dobro. Tek onda puštamo taj agens neprijatelju. Gde je problem? U tome što moramo da budemo sigurni da agens neće promeniti strukturu tokom širenja i da nam se neće vratiti u izmenjenom obliku od kog nismo vakcinisani i zaraziti i nas. Dakle, nemoguće je"

»Mali« zagađivači vazduha

Šporet naš nasušni

Najveće zagađenje vazduha u Srbiji dolazi od prekomernog emitovanja suspendovanih čestica (PM10 i PM2,5) koje prodiru direktno u pluća i krvotok. Ove čestice, prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, u najvećoj meri proizvode se u malim toplanama i individualnim ložištima

Plivanje za Časni krst

Sve je u glavi

Pop sa mikrofonom viknu, Bog se javi, Glavni pop, iz čamca, baci u vodu beli stiropor krst okićen u zelenilo i cveće, sve žute i druge gaće skočiše u reku

Intervju – Vladimir Pavićević

DPS se ovaj put preigrao

"Kada u jednom društvu imate političku formaciju koja na dnevnom nivou produkuje više kriza nego što Mercedes proizvodi vozila, onda je potpuno jasno gde je izvor, ali i gde je rešenje problema"

Crna Gora

Vreme podela i vreme jedinstva

Da li se Milo Đukanović, politički maher, čovek koji je više godina proveo na vlasti nego što je živeo kao "normalan svet" i koji je skoro iz svakog političkog sukoba izlazio kao pobednik, ovog puta preigrao? U igri u kojoj je jedan čovek i piroman i vatrogasac, bilo da je reč o Srbiji ili susedima, može li se ipak desiti da se taj nekad i opeče

Srpsko-crnogorsko-crkveni odnosi

Imovina kao opijum za državu

Na Svetog Stefana, jedinu uvek mrsnu slavu u Srba, kada ovaj broj "Vremena" bude bio na kioscima, biće već poznato da li je Božić u Crnoj Gori protekao mirno: da li je bilo masovnijih protesta prilikom loženja badnjaka, da li je bilo Komitskog marša na Cetinju, a za krštenog Aleksandra Vučića već se ranije saznalo da neće otići u privatnu posetu jednom hramu eparhije Mileševske u Pljevljima. Ali, biće jasnije da li Vučić i njegov kolega Đukanović i dalje prikupljaju političke poene u sopstvenim biračkim telima koristeći se sukobom oko najkontroverznijeg zakona koji je još od pada Berlinskog zida donesen u jednoj postkomunističkoj zemlji

Putevi oko znakova

ČTP × 2 = nostalgija

Meni je Beograd bio prvo inostranstvo, London drugo, Beograd, opet, treće. Svuda sam se, čudno, osećao i kao stranac i kao domaći

Intervju – Roland Orčik, pisac

O ratu kojeg nema, ali ubija

"Činjenica je da su Srbi i Mađari izmešani. Eto, meni je slučaj što sam rođen u dvojezičnoj porodici doneo to da sam oduvek govorio oba jezika. Kako sam već dosta toga preveo, stalno me pitaju da li sam Srbin ili Mađar. Ja uvek odgovaram da sam kao pisac Mađar jer pišem samo na mađarskom jeziku, a kao ličnost sam i jedno i drugo. Jer, pisac je uvek onaj na kom jeziku piše"

Nuspojave

Cenzura je lepa samo dok se čeka

Cenzori iz komšiluka pokazali su se trapavim i naivnim, ovi naši su daleko lukaviji, pridavljuju svaki javni glas neslaganja ne ostavljajući trag

Intervju – Ratimir Martinović, osnivač i direktor festivala KotorArt

Manje može biti više

"Naša je želja bila da se kroz programe KotorArta Grad postupno vraća sebi. Don Branko Sbutega je često citirao izreku kako je ‘mnogo lakše saditi oaze u pustinjama nego vraćati sjaj bašti, nekada raskošnoj, a tokom vremena zapuštenoj i zarasloj u korov’. To je naš posao"

Vlado Georgiev na koncertu »Za naše Kosovo i Metohiju«

Tamo daleko, u Herceg Novom

Ministarstvo kulture Crne Gore najavilo je prošle nedelje tužbu protiv organizatora humanitarnog koncerta "Za naše Kosovo i Metohiju". Sporan je, kako kažu, bio nastup Vlada Georgieva, koji je izvodio pesmu Tamo daleko. Desničarsko udruženje Crnogorski pokret, koje se zalaže za očuvanje crnogorskog identiteta, već je podnelo krivičnu prijavu Vrhovnom državnom tužilaštvu protiv pevača i Mitropolije crnogorsko-primorske, za "povredu ustavnog poretka, prava, dostojanstva i ugleda Crne Gore i njenih građana". U svoju odbranu Georgiev kaže da je samo želeo da širi ljubav i dobru muziku

Lični stav

Tajlandska veza

Zašto je bivša premijerka Tajlanda povlašćenija u pogledu sticanja državljanstva Republike Srbije od izbeglica kojima je dodeljena međunarodna zaštita u Srbiji? I drugo, ne manje bitno, zašto je poželjno njeno nastanjivanje u Srbiji u situaciji kada hiljade mladih i obrazovanih ljudi, državljana Republike Srbije, napušta svoju zemlju? Da li je ovo adekvatna zamena za jedan tako veliki gubitak

Navigator

Žrtva letovanja

TV manijak

Živimo za fajt

Baš je zaratilo na televiziji: saobraćajke, tuče i međunarodni sporovi o Eurosongu

BiEPAG – Sažetak politike

Zapadni Balkan kao geopolitička šahovska tabla?

Mitovi, realnosti i opcije javne politike

Finansiranje

Jedan odsto za kulturu

Zašto Srbija i Beograd izdvajaju najmanje u regionu za kulturu po glavi stanovnika, a i inače, ako je njihov ukupni budžet drugi po veličini? I zašto kampanju za povećanje fonda za kulturu pokreću oni koji od države dobijaju najmanje novca

Intervju – Miljenko Jergović

Vučić nije lik za roman

"Imam problem sa literarizacijom Vučića zato što mi on po svemu djeluje pretjerano. U takvom pretjerivanju nema lika, nema mogućnosti za priču. Taj njegov plačljivi gest, hirovita ljutljivost, i ta – ne bih htio da me se krivo shvati – gotovo pa ženska uvrijeđenost nešto je sa čim se ne umijem nositi ni kao građanin – makar strani – ni kao pisac"

Intervju – Vladimir Međak, Evropski pokret u Srbiji

Skupštinom protiv protesta

"Ako pričamo o uslovima za ulazak u EU, član 49. Ugovora o EU kaže: ‘... države koje dele vrednosti Evropske unije pobrojane u članu 2...’, a to su, pre svega, demokratija, vladavina prava, nezavisnost institucija, zaštita ljudskih i manjinskih prava. Dakle, to je prvi uslov i to se prvo gleda – da država ima demokratiju koja funkcioniše. A mi upravo u tim fundamentalnim stvarima imamo jasan trend nazadovanja"

VREME vanredni brojevi od 27. mart – 26. jun 1999

PRILOG KULTURI SEĆANJA: Ratno Vreme

Smatramo da je naša obaveza da u danima rata, u kome se zemlja našla zbog napada NATO snaga, građane što brže, kvalitetnije i potpunije informišemo o događajima u zemlji i svetu (iz saopštenja Redakcije Vremena 2. marta 1999) Ovde ponavljamo noseće tekstove iz ratnih brojeva Vremena objavljenih od 27. mart – 26. jun 1999. u vreme kada je na snazi bila cenzura štampe.

Vučić na sednici o Kosovu

Svi smo krivi osim njega

"U šta verujemo: u laž ili u istinu?" Ovako je predsednik počeo svoje izlaganje u Skupštini u ponedeljak 27. maja, koja je sutradan po podne usvojila izveštaj Kancelarije za Kosovo i Metohiju – izveštaj o kome je bilo najmanje reči tokom skupštinske rasprave

Država i kultura

1% ili elementarno dostojanstvo

Kakva kulturna raznolikost je moguća u kulturi Srbije kad sve organizacije civilnog sektora u kulturi dobijaju 1,19% sredstava iz budžeta ili kada se za nacionalnu mrežu Nezavisna kulturna scena Srbije odvaja 16 promila budžeta