Intervju – Ante Tomić, pisac
Dikatatura je tu, iza ugla
"Odrastao sam na selu, govorim njihovim jezikom, naš jezik je isti, ali sadržaj je potpuno drugačiji. I to njih najviše začuđuje"
"Odrastao sam na selu, govorim njihovim jezikom, naš jezik je isti, ali sadržaj je potpuno drugačiji. I to njih najviše začuđuje"
Nakon decenije nezavisnosti u Crnoj Gori su suprotstavljene dve slike stvarnosti: ona za međunarodnu upotrebu prikazuje najmanju nekadašnju jugoslovensku republiku kao "lidera integracija u regionu", novu članicu NATO-a i prvu sledeću članicu Evropske unije; na lokalnoj slici vidi se prezadužena, duboko podijeljena država na čijem čelu je isti čovek već dvadeset i sedam godina
Princip preimenovanja ulica uvek je isti: ludilo, nasilje i samovolja bez kraja
Ispostavilo se da su oba mitinga u Banjaluci bili jedna u nizu brojnih obojenih i neobojenih revolucija, arapskih i bosanskih proleća, koje su građani ovih prostora od proleća do jeseni, iz godine u godinu preživljavali kroz recepte vrhunskih majstora spin kuhinja
Crkvenjak donese krst, spustiše ga u jaja, upališe sveću, manuše kadionicom, četiri popa, tri puta kitom bosiljka poškropiše pet košara svetom vodicom, tri puta rekoše: osveštavaju se ova jaja...
Treba mi diktafon, da u trolejbusu snimim sve ono što slušam dok barem jedan saputnik orgija sa mobilnim, pa da kad izađem izgovorim u mikrofon sve ono što nisam kazao nasilniku/nasilnici
Srpska vlast odlučila se da izađe iz zone zamrznutog konflikta i uz očekivanu dozu medijskog spinovanja mislim da će ubediti narod da je povukla pravi potez. Protesti u Beogradu su slabi i kratkog daha. Srbi na Kosovu već su živeli u nekoj vrsti provizorijuma, sad će morati da se prilagode drugom
Nebojša Popov sociolog, istraživač društvenih sukoba u jugoslovenskom društvu, pripadnik grupe Praxis i Koručulanske škole, angažovani intelektualac i antiratni aktivista, pokretač i urednik "Republike", glasila građanskog samooslobađanja, preminuo je 7. aprila u bolnici u Zrenjaninu. Umesto omaža, podsećamo kako je Nebojša Popov pisao i govorio ono što neki nisu hteli da čuju: o samoupravljanju, radničkim štrajkovima u socijalizmu i vlasti koju "spuštamo, ali ne ispuštamo"
Novi ustav je proteklih godina mogao biti ona karika koja povezuje građane i političare u zajedničkom poduhvatu korenitih promena, ali je ona nestala pre nego što je nastala. Može li danas biti drukčije?
Ako ovih dana vidite ministra bez portfelja Velju Ilića kako ide prema Valjevu sa "mašinom sa rupom napred koja suši", o kojoj je govorio pre dve godine, znaćete da, eto, makar neko veruje na reč Aleksandru Vučiću
Jermeni, njihova crkva, tačnije atraktivna lokacija na kojoj se nalazila, tema je oko koje se stranke prepucavaju i prebacuju odgovornost jedna na drugu. Srušena zgrada nekadašnje "Komunalne banke" osvanula je na nekim portalima u regionu pod naslovom: "Islamska država zauzela Novi Sad". Nušićevsku notu dodao je počasni konzul Jermenije posetom gradilištu...
"Stereotipi su proizvod nepoznavanja i neznanja, a predrasude, stereotipi, postojali su i za Bosance, Crnogorce, za svaki narod u Jugoslaviji, ne samo za Albance. I za to nije kriva naša generacija, bilo je to i pre nas. Ali tad su se puno pričali vicevi na tu temu, pričao sam ih i ja kad sam se šetao po Jugoslaviji. Čini mi se da više nema viceva, davno nisam čuo neki novi vic o Albancima i Srbima. A nije dobro što ih nema zato što je vic znak da je situacija opuštena. Čim se ne čuju vicevi, mora da ima neke tenzije"