Vuk i jagnje

Vaš novinar tvrdi: „Britanski specijalci su u zoru prvog aprila eksplozivom razneli vrata crkve u centru Pala i pri tom teško povredili sveštenika Jeremiju Starovlaha i njegovog sina Aleksandra…, a glavna razlika je što otac i sin Starovlah nisu nastradali od vatrenog oružja, već od udarnog talasa eksplozije koji ih je bacio na zid, i što nikakve istrage protiv Britanaca neće biti.“ Netačno je da su razneli crkvena vrata. Tačno je da objekat pripada crkvi – ali nije crkva. Porodica Starovlah nije spavala u crkvi. Majka tvrdi da je u trenutku eksplozije bila neposredno pored sina, a žena nije fizički stradala od eksplozije. Iskazi svih lekara koji su dostupni javnosti govore o nanošenju povreda tupim predmetom sa više strana. Da li je pisac utvrdio činjenično stanje koje iznosi ili prenosi nečije mišljenje? U drugom slučaju mora ga staviti pod navodnike i navesti čije. Radi se o veoma ozbiljnim stvarima i, gospodo draga, nema ništa ofrlje. Ukoliko je pak pisac na platnom spisku posredno ili neposredno tih istih Britanaca i njima sličnih, onda naravno moja primedba nema smisla i ja se izvinjavam zbog pogrešne adrese.

Šta znači to „Britanci neće biti pozvani na odgovornost“. Nije to samo lagana ironija. To je, gospodo, srž čitavog problema. Postoji žrtva, postoji zločin, zna se zločinac, i umesto da se bilo kakvo dalje raspredanje obustavi dok se dotični primerno kazni, u vašim novinama se objavljuju tekstovi sa laganim ironijama. Što bi rekli kod mene u selu, „što su janjci plašljiviji vuci su krvoločniji“.