Iako se država Nemanjića u kulturološkom pogledu danas shvata kao deo vizantijskog sveta, ona je baštinila njegov rimski karakter, ostajući na taj način u zapadnjačkom, papskom diskursu Rimsko-vizantijskog carstva. Ovo je jedna od tema o kojima se govorilo na Međunarodnom kongresu vizantologa, skupu zbog kog je beogradska vizantologija bila u centru naučne pažnje
"Društvo koje se neprestano boji da im se potomci ne preuče, da ne nauče nešto što im u životu neće trebati, nema perspektive. Mora se imati u vidu da sistem obrazovanja jasno pokazuje čemu neka država teži na duže staze. Da li želi jeftine sluge, da li bespogovorne ratnike, da li graditelje zidova, ili možda ipak mostova"
Srpski i hrvatski nacionalisti iskonstruisali su nove kolektivne identitete jedni naspram drugih, a zatim i u odnosu na susedne narode – tako da je onaj drugi negativan, tuđi i dalek, naravno – te novi identitet nasuprot same SFRJ i to da se bude sve suprotno od onog što je ona bila. Ove konstrukcije su dvadesetogodišnja noćna mora sveopšteg propadanja i frustracije u novim državama
"Mene nisu stvorili ni mediji ni propagandne mašinerije, nego usmena predaja o moji Skalini na kojima sam počeo i na kojima ću završit. Ali, dobro se osjećam"
Nedavno je u Muzeju istorije Srbije otvorena izložba o Svetom Savi. Čeka se na snimanje serije o dinastiji Stefana Nemanje, strpljivo se radi na pripremama filma Otac, objavljeni su i romani sa istom temom. Uskoro dolaze godišnjice, osam vekova od kada je Srbija postala kraljevina, kao i od godine kada je Srpska pravoslavna crkva dobila samostalnost. Koje su autentične vrednosti koje je svojim životom i delom predstavljao Sveti Sava, a koje bi, prevedene na jezik današnjice, mogle da nam služe kao uzor
"Na bini su bili glavni i sporedni akteri. Glavni akteri su Amerika, Srbija i srpska dijaspora. Šta ih je spajalo? Njihove iluzije. Te iluzije su dovele do katastrofalnih grešaka, a greške su dovele do katastrofalnih posledica"
Svaki detalj trodnevne posete bio je razvučen do beskraja, uz primetnu konfuziju i pometnju
Dve godine nakon Majdanske revolucije, otcepljenja Krima i oružanih sukoba na jugoistoku, Ukrajina se klacka između rata i mira, patriotizma i korupcije, daleko od očiju i interesovanja Brisela i Vašingtona
Na nedavno otvorenoj izložbi o Alojziju Stepincu u Evropskom parlamentu (EP), zagrebački biskup Ivan Šaško, opisavši Stepinca kao primer Evropljanina koji je živeo vrednosti hrišćanske kulture milosrđa koja je odredila identitet Evrope, završio je svoj govor rečima: "to je maleni iskorak koji Stepinca ‘vraća Europi’, a nadamo se da će izložba o njemu pomoći i da Europa jasnije vidi samu sebe." Evropa bi odista danas kroz primer događaja vezanih za slučaj blaženog Alojzija Stepinca i mogla da se prepozna – u previranju, otvorenim problemima, užarenim raspravama, besu i buci...
"Ima puno studenata sa odličnim ocenama, puno ljudi koji misle, ali mnogi od njih kažu: zašto bih držao neke časove i vežbe ako mogu da zarađujem u firmi tri do pet hiljada dolara. Tako smo došli u situaciju da nemamo asistente koji će naslediti nastavnika"
Jedan katolički teolog je primetio, pre izvesnog vremena, da su, s obzirom na činjenicu da pravoslavni nisu održali nijedan vaseljenski sabor 1200 godina, odnosi između crkava i njihovo zajedničko funkcionisanje začuđujuće dobri. Međutim, problem izgleda nastaje kada pokušaju da se susretnu. Po svemu sudeći, ovaj "krnji" Sabor neće doprineti jačanju jedinstva među pravoslavnima, za šta su svi tvrdili da je njegov prvi cilj
"Sve su te državice koje su se izmigoljile ispod trupla bivše Jugoslavije besmislene, muzejske i neodržive. Da bi se vladajuće klike održavale na vlasti i osigurale privid funkcioniranja takve države, one moraju držati u strahu svoje vlastite građane. Ti građani više ne postoje, oni su osiromašeni do krajnjih granica, njihova je jedina funkcija da se ponašaju kao taoci klike na vlasti ili kao gledaoci u kakvom provincijskom prašnom kazalištu"
