Minhen
Patnja zbog crkve
Ub, rodno mesto Cana Subotića
I drugi kradu, ali ne dadu
Čovek je odavde, i nema šta da se kaže, veli jedan koji gledajući u crkvu ponavlja, Ovo se ne viđa za života. Vaistinu, pred ikonama koje je oslikao Rus Muhin može samo da se ćuti
Izjava nedelje
»Siguran sam da bi Milošević donosio slične odluke kao i ja. Štaviše, ubeđen sam da bi Milošević brže formirao Vladu Srbije nego što smo mi to uradili.«
Ivica Dačić, zamenik premijera Srbije i ministar policije, povodom smrti Slobodana Miloševića ("Press")
Knjige
Pitanje banana
Slavenka Drakulić: Basne o komunizmu
s engleskog prevela Marina Čičin Šain (u saradnji s autorkom)
Profil international, Zagreb 2009.
Čitanke
Pepeljuga na »liturđiji«
Postoji izreka "reci mi šta čitaš pa ću ti reći ko si". Ma koliko da je ovo pojednostavljeno, može da služi kao dobra opomena kada je u pitanju odabir tekstova za one na kojima "svet ostaje"
Italija – Lokalni izbori u senci korupcije
Povratak u devedesete
Italijani devedesete godine prošlog veka nazivaju "Tangentopoli" (vreme "podmitljivosti"). Postavlja se pitanje da li se današnji skandali mogu nazvati "Tangentopoli 2" i da li će imati sličan razarajući uticaj na političku scenu Italije
Monografija – Graditelji Beograda 1815–1914.
Ideje novog grada
Monografija Divne Đurić-Zamolo govori o trideset pet ljudi koji su tokom XIX veka menjali izgled Beograda
SPC – Suspenzija episkopa raško-prizrenskog Artemija
Pad nedodirljivog vladike
Na pitanje episkopa Artemija nakon sednice Sinoda na kojoj mu je saopštena odluka o suspenziji, zbog čega se, baš uoči Velikog posta, sa tolikom žurbom sprovodi proces protiv njega, jedan od članova Sinoda odgovorio je da uopšte nije žurba: naprotiv, sve to traje već pet punih godina
Dosije Vremena
Vehabije u bivšoj Jugoslaviji
Kada se čuje da je u nekoj policijskoj akciji učestvovalo više od 600 policajaca i pripadnika obaveštajnih službi, prva misao je da je reč o nečemu zaista važnom i velikom. Kada je nastavak vesti da je u takvoj akciji uhapšeno sedmoro ljudi, moraju se javiti nedoumice, čak i kada se objavi da su uhapšeni pripadnici radikalnog vehabijskog pokreta
Građevine
Ledeni vrhovi čovekovih planina
Koje su najveće svetske tvorevine izgrađene čovekovom rukom?
Lisica i ždral
Propuštena prekretnica
Piši o najvećem sisaru koga u zemlji tj. moru izlazećeg sunca ribari sitnosopstvenički istrebljuju: oni ti usled jezičke barijere i časovne razlike neće to uzeti za zlo
Portret savremenika – Mitropolit beogradsko-karlovački,
arhiepiskop pećki i patrijarh srpski Irinej
Dostojan naslednik svog prethodnika
"U ovom, najsvečanijem trenutku u mom životu, nakon trenutka kada sam promisli Božijom i voljom Duha svetoga ovde hirotonisan za episkopa slavne Eparhije moravičke, srce moje drhti kao list jove kada ga vetar pokreće. Postavljam pitanje, pre svega sebi, a možda i onima koji su me izabrali, da li sam dostojan ovoga visokog zvanja i počasti, ove časti i dara Božijega", poverio se prisutnima patrijarh Irinej u svom pristupnom govoru posle ustoličenja u beogradskoj Sabornoj crkvi. "Nadam se blagodati Božijoj da će mi pomoći da opravdam ono što mi je povereno, ali ne samo rečju već i životom"
Dobri ljudi
Donacija za auto
Izbor patrijarha Srpske pravoslavne crkve
Sveti duh na tajnom zadatku
U poslednjoj nedelji mesojeđa, dva dana po Saboru svetog Jovana Krstitelja, sabraće se episkopi Srpske pravoslavne crkve na Izbornom saboru da, uz sadejstvo Svetog duha, među sobom izaberu prvog među jednakima – novog patrijarha srpskog
Izbor "Vremena"
Ličnost 2009 – Milica Delević
Direktorka vladine Kancelarije za evropske integracije Milica Delević izabrana je za ličnost 2009. godine većinom glasova članova uredništva nedeljnika "Vreme." Kriterijum za nagradu je, kao i prethodnih godina, pozitivan doprinos unapređenju društvenih institucija u javnom interesu
Svetska kulturna baština u Srbiji
Upotreba brige o kulturi
Od 890 spomenika na Uneskovoj Listi svetske kulturne i prirodne baštine, sledeći se nalaze na teritoriji Srbije: Stari Ras i Sopoćani, Studenica, Dečani, Pećka patrijaršija, Gračanica, crkva Bogorodica Ljeviška i Gamzigrad-Romulijana
Alternativna istorija
Strah u tami
Moguće je zamisliti kako bi izgledalo doba u kome su zaboravljeni Njutn, Kopernik i Galilej, gde nije bilo rođenja moderne fizike, hemije i astronomije, kao ni razvoja bioloških nauka, potonje industrijske revolucije i uvođenja naučnog obrazovanja u škole, koje je inicirao britanski filozof Tomas Haksli. U duhu discipline koja se naziva alternativnom istorijom, što je takozvani "What if" ili "Šta bi bilo kad bi bilo" specijalitet među načinima na koje istoričari razmišljaju o prošlosti i budućnosti, pokušaćemo da vas, u jednoj mogućoj spekulaciji, odvedemo u vreme bez nauke
Srbija i Evropa
Dugo putovanje ka kući
Poslednjih godina stanovnici Srbije i okolnih zemalja sanjaju o tome da postanu deo ujedinjene Evrope. Kakav je kroz istoriju bio politički i kulturni odnos Srbije i Evrope
Deset događaja – Zemlja Srbija, 2009.
Godina krize – Letargija u slobodnom padu
Godina nalik na loše novinarstvo – više prideva nego glagola. U Francuskoj postoji pokret koji se protivi dolasku Nove godine zato što će ona biti gora od prethodne. Nećete se, valjda, i vi pridružiti?
Nuspojave
Oštećenje mozga
Crkvi na jedan način, vojsci i policiji na drugi, barabe su postale dragim saborcima, i sada je te veze jako teško pokidati
TV manijak
72 sata sahrana
Smrt patrijarha Pavla
Odlazak »dobrog pastira«
Koliko god se tvrdilo da je patrijarh samo "prvi među jednakima", svi su svesni da se smrću patrijarha Pavla završava period u kome su mnogi posmatrali SPC najviše kroz njegov život i delovanje. Pred njegovim naslednikom, ko god to bude bio, biće težak zadatak da skromnost i umerenost patrijarha Pavla sačuva kao ljudske i crkvene vrednosti kojima su se njegovi poštovaoci najviše divili. Vredi se nadati da će makar godine u kojima budući patrijarh bude na čelu SPC-a biti lakše od onih u kojima je crkvu vodio patrijarh Pavle
Knjige – »Susret« Milana Kundere
Oboji u Brno
Prvi utisak o Susretu, najnovijoj knjizi Milana Kundere, može biti pogrešan, naročito nakon čitanja podnaslova i letimičnog pregleda sadržaja iz čega se vidi da je Kundera ovde, između ostalog, ukoričio neke stare, ranije u knjigama neobjavljene tekstove. A ipak, nipošto nije reč o podgrejavanju starog ručka, odnosno iskorišćavanju restlova. Susret je verovatno najličnija i najpolitičkija Kunderina nefikcijska knjiga