Haško suđenje Slobodanu Miloševiću

02.avgust 2002. Nenad Lj. Stefanović

Sećaš li se, Radomire?

Dosadašnjim načinom odbrane Milošević je uspevao da uzdrma kredibilitet određenog broja svedoka pokušavši da sugeriše kako pred njim, sve do jednog, sede samo smutljivci i lažovi. U ulozi sopstvenog advokata on je prilično zainteresovan za to da utvrdi je li u hladnjači pronađenoj u Dunavu bilo oko 50 ili 80 leševa, što, naravno, nimalo ne menja groznu sliku o razvlačenju ljudskih leševa po Srbiji. Kada mu policijski tehničar iz Kladova pomene detalj da je u rancu petogodišnje devojčice pronađene u toj hladnjači bila sveska u kojoj je bio nacrtan samo jedan cvetić i neka kućica, Milošević saopštava da nema više pitanja o toj "fantomskoj hladnjači"

Predsednički kandidati

02.avgust 2002. Vera Didanović

Sportski duh

Da li se predsednički kandidati kojima prognostičari ne daju nikakve izborne šanse rukovode samo motom "važno je učestvovati"

Vojna industrija nakon 11. septembra

29.jul 2002. Prema "Ekonomistu" priredila Duška Anastasijević

Umrežena revolucija

Sve, od satelita na nebu, preko letelica, do pešadinaca s laptopom, biće povezano u veliku informatičku mrežu preko koje će podaci biti dostupni u sekundi

Univerzitet

26.jul 2002. Slobodanka Ast

Mlati pa naplati

Pre dve godine maskirani profesionalci premlatili su pobunjene studente arhitekture i elektrotehnike: ovih dana na adresu Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu stiglo je rešenje Trgovinskog suda u Beogradu da za ove i slične "usluge" Pro-Tech Team-u plati 264,770.00 dinara

Završetak pozorišne sezone

22.jul 2002. Ivan Medenica

Bulevarsko carstvo

Reklo bi se da su došla vremena u kojima mišljenje o dometima netom završene pozorišne sezone neće iznositi kritičari, novinari i gledaoci, već političari. Možda ne bi bilo loše prihvatiti, jednom zauvek, da je kritika autonomna intelektualna aktivnost iza koje se ne kriju lične frustracije, sujete, ambicije, politički interesi i tome slično

Dosije "Vremena"

22.jul 2002. Miša Brkić i Dokumentacioni centar "Vreme"

Autoput Beograd–Novi Sad:Kraj koncesione idile

Pošto za 23 meseca nije završio autoput Novi Sad–Beograd, Konzorcijum "Rast", zapravo Borovica-transport, kao jedini preživeli član te grupacije, izgubio je koncesiju. Ministarka Marija Rašeta-Vukosavljević obećava vožnju pravim autoputem do kraja godine

Dodatak:

10.jul 2002. Redakcija Vremena

Kuda idu Srbija i Crna Gora

U organizaciji "Fridrih Ebert fondacije" i nedeljnika "Vreme" 26. juna održana je tribina pod naslovom "Kuda idu Srbija i Crna Gora". Tribina s istim naslovom održana je u oktobru 2001. godine i želja organizatora bila je da okupimo iste učesnike. Nažalost, to nije bilo mogućno jer su neki od njih na dan održavanja tribine bili angažovani kao članovi Komisije za ustavna pitanja. Gosti tribine su bili gospoda Slobodan Samardžić, savetnik predsednika Jugoslavije Vojislava Koštunice za politička pitanja, Zoran Knežević, član Izvršnog odbora Socijalističke narodne partije Crne Gore, Vuk Minić, poslanik DPS-a u Skupštini Crne Gore, Milan St. Protić, predsednik Političkog saveta Demohrišćanske stranke Srbije, Zoran Lutovac, saradnik Instituta društvenih nauka i Nebojša Medojević iz podgoričkog Centra za tranziciju. Tribinu je vodio Dragoljub Žarković, glavni urednik nedeljnika "Vreme". Razgovor koji objavljujemo u ovom dodatku tek je neznatno skraćen u odnosu na ono što je izrečeno u Studentskom kulturnom centru u Beogradu. Učesnici nisu naknadno autorizovali svoja izlaganja. Oprema teksta je redakcijska

Vreme plastičnog novca

10.jul 2002. Dimitrije Boarov

Čudotvorna svetska legitimacija

Sada kada se bankarski sistem vraća na noge i kada je elementarno sređivanje tog sistema prošlo prvu fazu, pokrenut je i proces vraćanja u masovni opticaj i plastičnog novca. No, po pirodi stvari i po prirodi novije srpske finansijske istorije, kartice domaćeg porekla (Juba, na primer) moraće imati teži put afirmacije na tržištu od onih sa zvučnim svetskim imenima

Nuspojave

10.jul 2002. Teofil Pančić

Svetionik u fi(j)oci

Čišćenje jednog društva od fašizma liči na pospremanje zapuštene kuće: ne vredi ti da preraspoređuješ đubre – ono mora da se izbaci