Moć i nemoć međunarodnih misija

19.новембар 2008. Andrej Ivanji

Sveprisutni, nevoljeni i neophodni

Smenjuju se UNPROFOR, UNPREDEP, IFOR, SFOR, EUFOR, KFOR, UNMIK, EULEX, visoki predstavnici i raznorazne međunarodne misije i organizacije, a države zapadnog Balkana tapkaju u mestu

Srpsko-hrvatski odnosi

19.новембар 2008. Tatjana Tagirov

Tužbe, genocid i verbalne kamenice

Hoćemo li izbeći da prošlost dominira nad budućnošću, jer ispred obe zemlje stoji zajednička evropska perspektiva

Odlaganje popisa u Bosni i Hercegovini

05.новембар 2008. Slobodanka Dekić

Strah od brojeva

"Kada vam većina ljudi koja danas živi u Sarajevu ili Tuzli kaže da su tu došli 1995. iz Bratunca ili Banjaluke, ili kada vam većina koja danas živi u Bratuncu ili Banjaluci kaže da su se tu doselili 1996. iz Sarajeva ili Mostara – biće vam apsolutno jasno šta se dogodilo tokom rata"

Radovan Karadžić - jedna karijera

30.јул 2008. Filip ŠvarmAntrfilei: T. Tagirov, T. Topić, Dragan Todorović

Pet krvavih godina

Jednu od najboljih skica za lik i delo Radovana Karadžića dao je Slobodan Milošević kada ga je u otvorenom pismu sredinom 1994. optužio da životima tuđih sinova želi da ostvari svoje političke ambicije i da se ogrešio o zakone i vitalne interese srpskog naroda

Najslabije države 2008. godine

16.јул 2008. Jelena Grujić

U korak od propasti

Od svih evropskih država, prva na listi najslabijih je Moldavija, a četiri mesta niže su Belorusija i odmah potom Bosna na 54. mestu

EU i zapadni Balkan

04.јун 2008. Jovana Gligorijević

Teško vreme, dobar trenutak

Za sve koji se na ovim prostorima, ali i u Evropskoj uniji, bave pitanjima proširenja, jedna od glavnih tema za razmišljanje jeste da li zemlje zapadnog Balkana treba da se udruže i zauzmu regionalni pristup procesu pridruživanja, ili ipak da nastave taj put svaka za sebe

Srpsko-hrvatski odnosi

04.јун 2008. Tatjana Tagirov

Varljiva leta normalizacije

Kao da rat nije završen i kao da su ratne sekire između Srba i Hrvata ponovo iskopane – tako proteklih desetak dana izgleda Zagreb, koji su pohodili političari iz Srbije i Republike Srpske i koji je njegov gradonačelnik izručio ljubiteljima ustaške ikonografije

Istraživanje – Nove vojske bivše Jugoslavije (14)

28.мај 2008. Redakcija Vremena

Šta nam je bilo i šta vam se događa (2)

U okviru realizacije multimedijalnog tematskog projekta "Nove vojske bivše Jugoslavije", "Vreme" je 15. maja organizovalo okrugli sto koji je okupio petoricu uglednih vojnih analitičara iz nekadašnjih jugoslovenskih republika. Pukovnik JNA penzionisani načelnik Centra vojnih škola Slovenačke vojske i vojni analitičar u slovenačkoj nezavisnoj štampi Milan Gorjanc, njegov kolega iz Bosne i Hercegovine Ostoja Barašin, kao i vojni analitičari Igor Tabak iz Hrvatske, Aleksandar Radić iz Srbije i dopisnik "Vremena" iz Crne Gore Nikola Dončić govorili su o reformisanju vojski svojih država, o političkim okolnostima tokom kojih su te reforme vršene i o njihovim rezultatima. Učesnici okruglog stola su odgovorili i na to koliko su organizovane oružane snage zemalja iz kojih dolaze, koliko su one strukturisane u odnosu na NATO standarde, koliko je njihovo učešće u mirovnim misijama, kakva je njihova sadašnja i koji su pravci njihove buduće međusobne saradnje. U ovom broju objavljujemo nastavak razgovora, posvećen pitanjima međunarodne saradnje i socijalnog položaja vojnika novih armija bivše Jugoslavije

Istraživanje – Nove vojske bivše Jugoslavije (13)

21.мај 2008. Redakcija Vremena

Šta nam je bilo i šta vam se događa

U okviru projekta "Nove vojske bivše Jugoslavije", "Vreme" je 15. maja organizovalo okrugli sto koji je okupio petoricu uglednih vojnih analitičara iz nekadašnjih jugoslovenskih republika. U razgovoru o reformisanju armija, političkim okolnostima u kojima su obavljene i rezultatima učestvovali su Milan Gorjanc, pukovnik JNA i penzionisani načelnik Centra vojnih škola Slovenačke vojske, vojni analitičar u slovenačkoj nezavisnoj štampi, njegov kolega iz Bosne i Hercegovine Ostoja Barašin, kao i vojni analitičari Igor Tabak iz Hrvatske, Aleksandar Radić iz Srbije i dopisnik "Vremena" iz Crne Gore Nikola Dončić. Učesnici okruglog stola govorili su i o organizaciji oružanih snaga, koliko su one strukturisane u odnosu na NATO standarde, o učešću u mirovnim misijama, o sadašnjoj i pravcima buduće međusobne saradnje. U ovom i narednom broju "Vreme" će objaviti najzanimljivije delove razgovora

Istraživanje – Nove vojske bivše Jugoslavije (12)

14.мај 2008. Dejan Anastasijević

Do bande i nazad

Od svih vojski koje su nastale raspadom zajedničke države, jedna je ipak malo jednakija od drugih: današnja Vojska Srbije u znatno većoj meri polaže pravo na nasleđe Jugoslovenske narodne armije od svojih posestrima u drugim republikama bivše Jugoslavije. Iako je vojska, kao i sve ostale institucije u SFRJ, idealno trebalo da odražava multietnički i multicentrični karakter države, ona je u praksi ostala visoko centralizovana, a centar je, naravno, bio i ostao u Beogradu. Druge republike su dobile kasarne i skladišta, vazduhoplovne i mornaričke baze i znatan deo tehnike, ali Beogradu su ostali Generalštab, Ministarstvo odbrane, Akademija kopnene vojske, Vojnomedicinska akademija, ali i dobar deo kadrova koji ideološki i profesionalno nikako nisu mogli da se prilagode novim okolnostima. To nasleđe bivše JNA bilo je i ostalo težak teret pod čijom težinom Vojska Srbije i danas posrće

16.април 2008. Enis Redžepagić, elektronskom poštom

Učimo od boljih

"Sreli se Amerikanac, Rus i Srbin"; VREME 901

Istraživanje – Nove vojske bivše Jugoslavije (8)

09.април 2008. Slobodanka Dekić

Oružane snage BiH – profesionalni patriotizam

Otkad su konačno formirane kao jedinstvena državna vojska, Oružane snage Bosne i Hercegovine funkcionišu striktno po pravilima NATO saveza – smanjenje personala i odbacivanje ostataka zastarelog JNA naoružanja su dva ključna pitanja kojima se današnja vojska u BiH bavi. Ipak, rat i činjenica da funkcionišu na državnom nivou u državi koja baš i ne funkcioniše najbolje, Oružane snage BiH u velikoj meri drži na marginama današnje Bosne i Hercegovine

Izveštaj organizacije ESI

05.март 2008. Redakcija Vremena

Bosanska tvrđava

Povratak, energija i budućnost Bosne i Hercegovine

Srbija i Kosovo

20.фебруар 2008. Milan Milošević

Ljutnja i razum

Veliko komešanje u Srbiji i živa diplomatska aktivnost posle proglašenja kosovske nezavisnosti. Govori, izjave, depeše, note, parole i kamenice. Možda se zapravo tek sad pregovara, jer aranžman s kosovskom nezavisnošću je toliko loše sklepan, status je toliko nejasan, a proces je očito nezavršen

Košarkaške aktuelnosti

06.фебруар 2008. Vladimir Stanković

„Jadranska“ na prekretnici

Dok se neki drugi sportovi, poput vaterpola, tek spremaju da u potrazi za kvalitetom pokušaju sa zajedničkom ligom, košarkaši se posle "sedam godina vernosti" nalaze na raskršću i lako se može desiti da se, na inicijativu srpskih klubova, razdruže dok se drugi udružuju

Nuspojave

09.јануар 2008. Teofil Pančić

Predlog za razmišljanje

Hajde da se lepo podelimo na Saveznu Republiku Srbiju i DDR Srbiju, pa da se za koju godinicu vidimo, da se odmerimo

Politika životne sredine u Jugoistočnoj Evropi

17.октобар 2007. Redakcija Vremena

Balkanska zelena družina

Da li može region naučiti da čuva životnu sredinu na iskustvima i greškama Zapadne Evrope

Informacione tehnologije

01.август 2007. Marija Vidić

Škola najstarijeg zanata

Osnovni problem našeg tržišta informacionih tehnologija, odnosno njegovog maloprodajnog segmenta, jeste to što prodavac nema volju ili, prosto, naviku da razmišlja o tome šta potencijalnom kupcu treba. Šta tu radi beogradska, regionalna – uskoro možda i evropska – Sejls akademija

Portret savremenika – Emir Kusturica

31.мај 2007. Tamara Skrozza

Gazda od Drvengrada

U bogatoj biografiji Emira Kusturice sve je na ovaj ili onaj način problematično i kontroverzno – od filmova, preko političkih stavova do načina i razloga za izbor prijatelja. Jedino što je nesporno jesu svetska slava i ugled. Koliko god se to nekome sviđalo ili ne, reč je o čoveku nesumnjivog umetničkog autoriteta, čoveku zahvaljujući kome mnogi uopšte znaju za Srbiju

Presuda "Škorpionima"

12.април 2007. Tatjana Tagirov

Istina, ali samo pravosudna

Konkretan zločin se odvijao ovako: najpre su šestorica Srebreničana dovedeni na mesto zločina, pa su bili prisiljeni da legnu na zemlju. Onda su ubijena četvorica. Dvojica (kratkotrajno) preživelih potom su leševe morali odneti do obližnje ruševine, da bi tamo i sami bili ubijeni