Još jednom o jeziku

Pretpostavljeni identiteti

Ko određuje na kojem od "naših jezika" je jedan roman napisan i zbog čega je to važno, pitanje je koje se postavlja u kontekstu novih propozicija za dodelu NIN-ove nagrade

Posle hapšenja Gorana Hadžića

I posle Haga – Hag

Haški tribunal će nas i dalje pritiskati da ne ostane samo na onih oko 160, što optuženih što osuđenih, pred tim sudom, već da se i naša pravosuđa napokon uhvate u koštac s procesuiranjem onih koji su činili ratne zločine

Portret savremenika – Predsedništvo BiH

Jedna zemlja i tri predsednika

Na čelu Bosne i Hercegovine ne nalazi se samo jedna osoba. Tri čoveka, tri predstave o državi koju predstavljaju, predstavnici često oprečnih politika i interesa, i često u sjeni stranačkih šefova. Oni su izabrani od pripadnika etničkih skupina, koje žive u BiH. Ostalima je takvo pravo Ustavom zemlje uskraćeno

Slučaj Paravinja

Zločini i privilegije

Neverovatna je stvarnost u kojoj osuđeni silovatelj bez problema iz Srbije odlazi u Hrvatsku i mirno živi i radi, a da ga niko ništa ne pita. Neverovatno je i to da osoba protiv koje postoji Interpolova poternica dobija stalni boravak u Sloveniji uprkos strogoći koju tamošnja policija primenjuje na normalne i poštene građane koji traže boravak u toj zemlji. Neverovatno je i da je Paravinja u Hrvatskoj tako lako regulisao svoje dokumente, a poznata je "srdačnost" hrvatske policijske administracije u tom smislu

Hrvatska u Evropskoj uniji

Moguća misija

Srbija je danas otprilike tamo gde je Hrvatska bila u februaru 2005. godine – potvrđen nam je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ali još nemamo status zemlje-kandidata za članstvo. I pored određivanja datuma za ulazak u Evropsku uniju, ni za Hrvatsku posao još nije završen. A posle nasilja na Paradi ponosa u Splitu, monitoring stanja ljudskih prava do punopravnog članstva biće dodatno pooštren

Haški sud

Mladićeva knjiga mrtvih

Mladić se zakleo kad je pristupio Jugoslavenskoj narodnoj armiji da će braniti "narode i narodnosti" bivše zemlje, zakleo se na tada proklamirano "bratstvo i jedinstvo"; sve je to pogazio, stavivši se na samo jednu nacionalnu stranu, da bi na kraju – kao krunu svoje vojničke karijere – tom istom narodu ostavio u sećanju onaj snimak koji svedoči da je malim Srebreničanima najprije delio čokolade, njihovim majkama pričao da će sve biti u redu, da bi potom očeve te dece i muževe tih majki njegove snage hladnokrvno pobile

Čitanke u BiH

Etničko ispred estetičkog

Naše obrazovanje je nacionalističko, a književnost je glavno oruđe takvog obrazovanja. Ona ima tu "prednost" da je kao umetnost slobodna od naučnog ispitivanja, i da se o njoj, kao, ništa konačno i jasno ne može tvrditi ni zaključiti. Istovremeno, njene teme (jezik, simboli, motivi, fabule) najčešće su vezane za istoriju nacije kojoj pripada

Kultura sećanja – 4. maj 1980.

Josip Broz Tito i njegovo doba

Jedan funkcioner iz "tog", Titovog vremena, koji je dogurao veoma visoko i pod Slobodanom Miloševićem, na moje pitanje "jesi li tada lagao ili lažeš sada?" ne samo da se nije naljutio, nego se nasmejao i odgovorio: "Pa, tada!" Isto pitanje postavljam svima koji su se tako masovno, preko noći, odrekli jugoslovenstva i postali nacionalisti, porekli sve u šta su se kleli, koji su bezrezervno slavili Tita, a zatim ga pljuvali: Jeste li lagali tada ili sada?

Lik i delo

Alija Sirotanović

Rudar

Bosna – Referendumske peripetije

Ima li ko jači

Većina građana Republike Srpske godinama je očekivala sprovođenje referenduma o nezavisnosti. Referendum u RS se, međutim, od pitanja o osamostaljenju, preko pitanja o odlukama visokog predstavnika i njihovog nametanja, u suštini završio na pitanju o radu tužilaštva i suda na državnom nivou. Ovaj referendum, koji je usvojila skupština RS, visoki predstavnik međunarodne zajednice hoće da zabrani, spominju se sankcije protiv njegovih zagovornika, pa čak i smena predsednika RS Milorada Dodika

Kultura sjećanja i službena politika

Bez prošlosti nema budućnosti

Projekat "Kultura sjećanja – Bošnjaci, Hrvati i Srbi u komparativnoj perspektivi", nemačke fondacije "Fridrih Ebert" u Bosni i Hercegovini, od 2006. godine, kada je nastao, okupio je istoričare, politikologe, antropologe, književnike, filozofe i komunikologe iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije

Hapšenje Božidara Vučurevića

Gospodar Trebinja i okoline

"Ako bude trebalo, napravit ćemo još lepši i stariji Dubrovnik", čuvena je budalaština koju je Vučurević izlanuo krajem 1991. godine. Neko duhovit je u komentaru na nekom od sajtova na vest da je uhapšen – pa ma kako i čime to hapšenje završilo – primetio: "Izaći će iz zatvora još stariji i još lepši"

Nuspojave

Večeras prikazujemo

Srđan Aleksić nije se suprotstavio aistorijskim i apolitičnim slepim silama prirode, nekakvoj elementarnoj nepogodi. Ne, njegov je čin eksplicitno politički, u najplemenitijem smislu reči

Regionalna elektroenergetska slika

Javno-privatno partnerstvo

Treba imati na umu da će se zemlje regiona ulaskom u EU suočiti i sa obavezom gašenja starih, neefikasnih termoelektrana, što će dodatno povećati potrebu za izgradnjom novih kapaciteta. Za očekivati je da će na ovaj način 3200 MW proizvodnih kapaciteta biti "ugašeno" do 2020: u narednih deset godina svaki stanovnik regiona trebalo bi godišnje da izdvoji 47,5 evra samo za investicije u energetiku

EU i Srbija

Azilanti prizivaju vize i »crni šengen«

Vreme Evrope – CEFTA 2006 i regionalna saradnja

U predvorju Evrope

Iskustvo drugih zemalja upućuje na to da su regionalna povezivanja i razvijanja regionalnih oblika saradnje dobra priprema za evropske integracije

 

Vesti

Tribina – 3. deo

Muharem Bazdulj, književnik: Eho pucnja Gavrila Principa

Tribina – 4. deo

Razgovor za stolom: Jugoslavija koja se nije raspala

Evropska zakonodavna praksa

Srbija i huligani

Nikakve zakonske kozmetike neće promeniti ništa ako nam sudovi budu radili ovako kako rade, ako tužioci – kako izgleda u poslednjem primeru – nisu primetili da se Zakon o sprečavanju nasilja na sportskim priredbama ne odnosi samo na sportske priredbe, već i na ostale javne događaje obeležene nasiljem

Dnevnici Ratka Mladića (1)

Putovanje na kraj pameti

Haški tribunal nedavno je obelodanio sve dosad pronađene beležnice odbeglog generala Ratka Mladića. U dvadeset svezaka, na blizu pet hiljada stranica, sadržana je detaljna istorija Mladićevog ratovanja, od kninskog garnizona do Srebrenice i Dejtonskog sporazuma. "Vreme" od ovog broja objavljuje najzanimljivije izvode

Intervju – Dino Mustafić, reditelj

Podseti me šta to beše Jugoslavija

"Predstavu počinjemo tako što glumci izgovaraju svoje matične brojeve, a završavamo tako što ih ponove, ali uz njih dodaju i svoje ime i prezime. Između te dve tačke svako priča o sebi spram onoga što se nekada zvalo Jugoslavija, priča o tome šta nam se događa ‘kada sve potone kao Atlantida’, kada potone ono što smo voleli i u šta smo verovali, kada potone sistem po kome smo vaspitavani i po kome smo živeli"

Deloitte lista – Adria Top 100

Krah industrijske proizvodnje u regionu

Parada ponosa

Zakon između mišića i mozga

Zemlje jugoistočne Evrope, baš kao i one koje pripadaju evropskom zapadu, svoje probleme s homofobijom i srednjovekovnim poimanjem seksa i života razrešile su pre više decenija ili (u najgorem slučaju) pre nekoliko godina. Srbija, po svemu sudeći, ne spada u tu grupu. Odavno označena kao mesto "mimo sveta", naša država jedna je od retkih u kojima Parada ponosa još nije održana

Stanarska prava u ex-YU

Diskriminacija kao zajednički imenitelj

Tretiranje osoba na osnovu njihove nacionalne pripadnosti Međunarodni sud, zbog načela zabrane diskriminacije, ne može opravdati u suvremenom demokratskom društvu i zbog toga su – u slučaju stanarskih prava – i BiH i Hrvatska u velikom problemu

Beograd–Brisel–Njujork

Srbija na dokovima Njujorka

Predsednik Srbije Boris Tadić i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton dogovorili su se u utorak uveče da Beograd i Brisel nastave dijalog o usaglašavanju stavova o Rezoluciji o Kosovu, saopšteno je Tanjugu iz Kabineta predsednika Srbije. Detalji razgovora koji je trajao dva sata iza zatvorenih vrata nisu saopšteni javnosti do zaključenja ovog broja "Vremena". To možda znači da će usaglašavanje biti nastavljeno i u toku rasprave u Generalnoj skupštini u Njujorku

Srpsko-nemački odnosi

Snaga sedmog dela Mercedesa

Nemačka je za Srbiju najvažniji trgovinski partner u EU; Srbija za Nemačku nije važna kao Poljska, ili Rusija i Ukrajina, ali je na terenu ona za Srbiju višestruko zainteresovanija od Anglosaksonaca. Najteži spor je oko Kosova, ali glavni problem je to što Srbija nema šta da vozi do Ulma na Dunavu