Iz knjige Naš bratŽivot kapetana Flore Sends

25.april 2013.  

Invazija, 1915.

Flora Sends (1876–1956) bila je jedina žena iz Zapadne Evrope za koju je poznato da se borila u sastavu jedne redovne vojske u Prvom svetskom ratu. Na početku rata došla je u Srbiju kao bolničarka Crvenog krsta, da bi oktobra 1915. stupila u srpsku vojsku kao dobrovoljac. Učestvovala je u bitkama u Makedoniji, bila ranjena i odlikovana Karađorđevom zvezdom s mačevima, učestvovala u povlačenju preko Albanije, proboju Solunskog fronta i stigla do oficirskog čina. Između dva svetska rata živela je u Beogradu i imala je status ratne heroine. U aprilu 1941. ponovo je obukla uniformu u nameri da se bori protiv nacista, preživela je gestapovski zatvor u Beogradu i godine okupacije, da bi posle oslobođenja napustila Srbiju i vratila se u Englesku. U izdanju "Lagune" upravo je objavljena knjiga britanske publicistkinje Luiz Miler pod naslovom Naš bratŽivot kapetana Flore Sends, koja donosi detaljnu biografiju ove fascinantne žene. Uz dozvolu izdavača, iz knjige donosimo odlomak koji govori o okolnostima pod kojim je Flora Sends stupila u srpsku vojsku

Porodične tajne – Odnosi Nikolića i Vučića

18.april 2013. Jovana Gligorijević

Domaćin i njegov reformisani sin

Ima mišljenja da bi kad bi se među naprednjacima održali izbori, Aleksandar Vučić bio u prednosti nad Tomislavom Nikolićem. Aktuelni lider, pored toga, nije doveo najbliže saradnike partijske poslušnike, nego ljude koji znaju posao, na neki način su eksperti, a nisu mnogo poznati u javnosti. Pomno prati sve medije, zna sve rejtinge. U njegovom okruženju sve funkcioniše kao sat, dok oko Nikolića ima amatera, prijatelja, rođaka

Kiparska kriza

20.mart 2013. Milan Milošević, Andrej Ivanji

Obračun kod bankomata

Na Kipru se širio fras nakon što su u subotu 16. marta, posle devet meseci pregovora, u Briselu izdiktirali uslove pod kojima će Kipru biti odobrena pomoć od deset milijardi evra. Plan je glatko odbijen u Kiparskom parlamentu

Južna Amerika – Socijalizam za XXI vek

14.mart 2013. Trivo Inđić

Borba za drugu nezavisnost

Odakle ideološki potiče Ugo Čaves. Kako je iz gerilskih pokreta izrasla izborna levica. Zašto se u Vašingtonu mršte zbog uspeha i sve većeg uticaja demokratskog socijalizma. Skretanje ulevo Katoličke crkve. Kako su SAD podsticale pučeve i podržavale diktature i kako gube bitku sa levičarima u Južnoj Americi

Bliski i Srednji istok

06.februar 2013. Momir Turudić

Zakon spojenih sudova

Građanski rat u Siriji na pragu treće godine dostigao je "nečuveni stepen užasa". Ujedinjene nacije proglasile su humanitarnu katastrofu: od početka rata, bez podataka iz januara, poginulo je više od 60.000 ljudi, dva miliona je interno raseljeno, oko 2,5 miliona gladuje, a za četiri miliona ljudi potrebna je hitna humanitarna pomoć. Kraj se ne nazire

Naučni vikiliks

23.januar 2013. Slobodan Bubnjević

Tag slobode

Nakon samoubistva iznuđenog nepravednom presudom, dvadesetšestogodišnji američki naučnik sa MIT-ja i idol internet aktivista širom sveta Aron Švarc, ostaće upamćen kao prva žrtva nove revolucije koja je u toku – globalne borbe za internet slobode

Izrael i Gaza

21.novembar 2012. Borivoj Erdeljan

Prolaz kroz vrata pakla

Rakete koje su doletele čak do Tel Aviva i Jerusalima stvaraju u Izraelu pravu ratnu psihozu. Zbog sve savremenijeg i brojnijeg oružja kojim raspolaže Hamas Izrael smatra da u vojnoj akciji "stub odbrane" "jednom za svagda" treba da uništiti njegovu vojnu strukturu. Dok traju raketni napadi na pojas Gaze, Izrael je mobilisao preko 40.000 rezervista spremnih za kopnenu ofanzivu. I palestinski Hamas spreman je na rat, a svetska diplomatija, opet jednom, ne zna šta da radi. Državna sekretarka SAD Hilari Klinton prekinula je azijsku turneju i uputila se u Izrael. Pokušavaju da posreduju i Nemačka, Turska i Egipat, čiji je predsednik Mohamed Mursi govorio o "grotesknoj izraelskoj agresiji". Za to vreme Hamasu lagano ponestaju rakete, a Izraelu presretači raketa

Kultura sećanja – Markus Volf, najbolji špijun na svetu

03.oktobar 2012. Ivan Ivanji

Iz istočne Nemačke s ljubavlju

"Metode obaveštajnih službi nigde na svetu ne mogu da se ocenjuju merilima građanskog morala", rekao je svojevremeno bivši višedecenijski šef istočnonemačke obaveštajne službe Markus Volf. Čoveka koji je jednom politički spasao, a potom nenamerno srušio sa vlasti kancelara Vilija Branta, koji je za vreme Hladnog rata izgradio jednu od najboljih špijunskih mreža na svetu, nemački sudovi su nakon ujedinjenja zapadnog i istočnog dela posle višegodišnjeg procesa morali da oslobode zbog nedostatka dokaza da je radio išta nezakonito, a kamoli da je izdavao naređenja za ubistva

Intervju – Nebojša Dugalić, glumac

11.jul 2012. Sonja Ćirić

Istina na pozornici

"Sve što se dešava u našim pozorištima, kao i mnoge druge stvari u našem životu, jeste veštački isfabrikovana stvarnost. Kada jednom društvu suštinski ne treba kultura, onda će ono lako naći hiljadu načina da tu činjenicu potvrdi"

Jemen

20.jun 2012. Matteo Fagotto

Magnet za ekstremne islamiste

U ponedeljak na jugu Jemena bombaš samoubica bacio se na automobil u kome su bili general-major jemenske vojske Salem Ali Katan i još dva vojnika. Svi su poginuli. Gotovo svakodnevno mediji izveštavaju o desetinama i stotinama mrtvih u sukobima vojske i pripadnika Al Kaide i drugih grupa militantnih islamista. Posle "arapskog proleća" zemlja grca u bedi, politički je podeljena, polovina stanovništva je nepismena. Nabil al Hil, svojevremeno islamistički dobrovoljac u ratu u Bosni koji je zbog toga robijao sedam godina u Zenici i Tuzli, priča svoju priču. I priču jemenskih zatvorenika u zloglasnom zatvoru Gvantanamo

Program Vladimira Putina

13.jun 2012. Priredio: Milan Milošević

Rusija i svet koji se menja

Obrisi politike Vladimira Putina u trećem predsedničkom mandatu: EU, Unija Evrope i Nova Azija, pregovori o vizama, Južni tok i Treći energetski paket, Arapsko proleće i istiskivanje ruskih kompanija, Kina, Indija, BRIKS...

40 godina od epidemije velikih boginja

14.mart 2012. Jasmina Lazić

Upozorenje na koje niko nije obratio pažnju

Pune 42 godine verovalo se da je variola iskorenjena. Poslednji slučaj velikih boginja na našim prostorima zabeležen je 1930. godine. U martu 1972, međutim, bolest se vratila. Odnela je 40 života – 26 na Kosovu, sedam u Beogradu, pet u Novom Pazaru, jedan u Čačku i jedan u Ležimiru kod Sremske Mitrovice. Obolelo je 184 ljudi, od čega 32 u Beogradu