Politički i genocid turizam

Safari, plaža i slatka jeza zločina

Umesto da odu na Sejšele, politički turisti radije će da posete Nagasaki, Černobilj, "Nultu tačku" u Njujorku ili Belfast, Bliski istok, Kubu i Boliviju. Neki pak preferiraju mesta na kojima je izvršen genocid, ili već nekakav masovni zločin, kao što su Aušvic, Kambodža ili Srebrenica. Neki bi rado pošli putem genocida u Ruandi, a kada su već tu mogu da potraže i planinske gorile. Motivi za ovaj vid turizma su različiti, a veliko interesovanje za mesta savremenih masovnih zločina dovelo je do "diznifikacije" užasa i "ekonomije iskustva"

Evropa i Bliski istok

Džihad u sopstvenom dvorištu

Bitka za kurdski grad Kobane u Siriji koji napadaju ratnici Islamske države sve više razbuktava strasti i na evropskom tlu. Tuče Kurda i radikalnih islamista mogle bi da postanu svakodnevica, a u Berlinu se posebno plaše nemačkih džihad-turista koji se vraćaju kući

Ukrajinska kriza

Biznis i rat

Ženevska poslovna večera i novi memorandum u Minsku. Prekid vatre i tampon zona od trideset kilometara. Sporazum sa EU koji je ratifikovan, pa odložen. Ili, kako krupni kapital gleda na rat i mir i kako multinacionalne kompanije, baš kao države, nemaju stalne saveznike, već samo stalne interese

Na licu mesta – Kolektivni centar u Krnjači

Svi na jednom mestu

O zatvaranju kolektivnog centra PIM Krnjača se odavno priča. Poslednji rok koji se pojavljuje u medijima je kraj 2016. godine, kada će se preostala izbegla, prognana i interno raseljena lica smestiti u nove socijalne stanove. Dok se to ne desi, Krajišnici, Bosanci, Kosovci i potopljeni iz Obrenovca dobili su novih pedesetak komšija iz Sirije, Avganistana, Iraka

Portret savremenika – Entoni Bler

Čovek koga istina ne zanima

Dečko koji obećava, reformator, medijski manipulator, ili kako se nada socijaldemokrata pretvorila u "Bušovu pudlicu"

Predsednički izbori u Siriji i Egiptu

Nije šija nego rat

Zašto Zapad izbore održane usred građanskog rata u Siriji naziva "demokratskom farsom", a izbore u Egiptu u kome vlada vanredno stanje ocenjuje kao "poštene", i kako je ukrajinska kriza bacila u drugi plan dešavanja na Bliskom istoku

Lisica i ždral

Plači, Adolfe!

Nadaj se da nepogoda neće biti još stotinu leta, a školuj poslenike medija kao da će već na jesen biti kakva omanja apokalipsa

Kultura sećanja

Šmit, Šreder, Tito i Selman Selmanagić iz Srebrenice

Kako su bivši kancelari Nemačke Helmut Šmit i Gerhard Šreder doveli u nepriliku vladajuću koaliciju u Berlinu iskazavši razumevanje za ukrajinsku politiku Vladimira Putina. Zašto je Šmit slušao Tita i bio oličenje ljubaznosti prilikom susreta sa Veselinom Đuranovićem. I zašto duh negdašnjeg stolara iz Srebrenice Selmana Selmanagića lebdi nad novim zdanjem Nemačke obaveštajne službe BND

Kina – Rast vojnog budžeta

Stremljenje ka nečem velikom

Kina postaje svetska vojna sila. Vojni budžet stalno raste, razvija se domaća vojna tehnologija, moderna infrastruktura ima i strateški vojni značaj, u savezništvu sa Rusijom postaje globalna konkurencija SAD i saveznicima. U Pacifičkoj regiji ni druge države ne sede skrštenih ruku

Knjige

Rječnik kak se šika

Nedavno objavljena knjiga Agramer – Rječnik njemačkih posuđenica u zagrebačkom govoru predstavlja pravu poslasticu kako za bivše i sadašnje Agramere tako i za sve lingvističke sladokusce

Kultura sećanja

Kratka hronika porodice Ribar

Karlovac, Kolašin, Kupinovo, Glamoč, Zagreb, Jajce, Beograd neki su od gradova i mesta što su obeležili istoriju porodice Ribar, porodice kroz čiju se povest može ispričati i istorija Jugoslavije u obe njene inkarnacije. Devedeset pet godina je prošlo od utemeljenja prve Jugoslavije, čijom je Ustavotvornom skupštinom predsedavao Ivan Ribar, isti čovek koji je 29. novembra 1943, pre tačno sedamdeset godina predsedavao na Drugom zasedanju AVNOJ-a. Dva dana ranije, poginuo je njegov stariji sin, čuven po hrabrosti, pre nego je skupio snage da oca izvesti o smrti drugog njegovog sina, svog mlađeg brata

Arapska književnost – Beogradski Druzi

Priča o Hani Jakubu

Izdavačka kuća Geopoetika objaviće uskoro roman libanskog književnika Rebija Džabira Beogradski Druzi, koji je nedavno ovenčan Međunarodnom nagradom za arapski roman, poznatom i kao arapski Buker. Ovo sjajno ostvarenje nudi neočekivano nadahnutu sliku Beograda kojom podseća na neke možda zaboravljene ili malo poznate činjenice iz naše istorije, te otkriva neke nove književno-umetničke horizonte koji u punom sjaju potvrđuju bogatstvo, zrelost i savremenost arapske romaneskne književnosti