Lisica i ždral
Luda sreća
Nacionalna penzija je šamar ideji ravnopravnosti, ona je bolesno dodvoravanje estradnoj i sportskoj eliti zbog kojeg ću se kad tad obratiti Ustavnom sudu
Indija
Ljudska žrtva na oltaru prava
Džoti Sing Pandi nije tražila da postane heroina ni mučenica. Nije nameravala da se ističe hrabrošću, niti da njene rane postanu simbol borbe protiv nasilja nad ženama. Htela je samo da živi. Od posledica silovanja i batinanja umrla je 29. decembra. A sve to, zbog naizgled bezazlene greške – ušla je u pogrešan autobus
Povodom 70. rođendana Petera Handkea i njegovog romana Moravska noć
Svaka zemlja ima svoj Samarkand i svoju Numansiju
Nedavno objavljena Moravska noć najbolja je Handkeova knjiga objavljena u dvadeset prvom veku. Otvara je nezaboravna rečenica: "Svaka zemlja ima svoj Samarkand i svoju Numansiju." Ako svugde, u svakoj zemlji, postoje i Samarkand i Numansija, i bajkovito mesto izvan istorije i stvarno istorijsko mesto što je poslednje pribežište pred Carstvom, pred Supersilom ili Molohom, onda nije sve izgubljeno
Skloništa od smaka sveta
Ko zakasni mrtav je
Ako svet uspe da preživi 21. decembar, mnogi će profitirati, dok će neki sledeću godinu dočekati sa nagomilanim zalihama hrane i oružja
Nova lica iza RTS-a
Pazi, Mirko, Programski savet
Hiljade zaposlenih na RTS-u rade pod rukovodstvom relativno malog broja ljudi: pored direktora Aleksandra Tijanića, jednu od najvažnijih uloga imaju Upravni odbor RTS-a i Programski savet sa 19 članova. U decembru mnogim članovima Programskog saveta ističe trogodišnji mandat. Prema Zakonu o radio-difuziji sedam članova Saveta dolaze iz redova poslanika, a 12 predlaže Republička radiodifuzna agencija (RRA) iz reda profesionalnih udruženja, naučnih ustanova, religijskih zajednica i udruženja građana. Prošle nedelje i RRA je utvrdila listu od 20 kandidata od kojih će 12 biti izabrano za članove Programskog odbora RTS-a. Ovo su detalji iz njihovih biografija.
Vreme Beograda – Unapređena medicinska briga za sugrađane
Novi sistem za efikasno zbrinjavanje pacijenata
Predviđeno je da sve beogradske zdravstvene ustanove Gradskom centru za obaveštavanje dostavljaju podatke, odakle se prosleđuju Gradskom zavodu za hitna medicinska stanja. Tako bi ekipe Hitne medicinske pomoći na terenu u svakom trenutku imale informaciju gde su slobodni kapaciteti i gde mogu prevoziti pacijente
Intervju – Miroslav Momčilović, scenarista i režiser
Superhikov život na Balkanu
"Domaći film bukvalno se guši u ogromnoj masi američkih filmova koje naši distributeri favorizuju. Kada dođete ispred bilo kog multipleksa, to više liči na ulaz u Diznilend nego na bioskopsku salu. Neverovatno! Otimamo od svojih da bismo dali američkim producentima. Slično kao Superhik u Alanu Fordu koji otima od siromašnih da bi dao bogatima. Ako hitno ne donesemo zakon koji štiti domaći film, bojim se da nam predstoji Smrt filma na Balkanu"
Povodom Valtera – Velimir Bata Živojinović
Veći od filma
U beogradskom Sava centru 4. novembra je održana premijera dokumentarnog filma Valter reditelja Andreja Aćina. To je priča o heroju Drugog svetskog rata Vladimiru Periću, ali i priča o najpopularnijem jugoslovenskom glumcu Velimiru Bati Živojinoviću, koji je glumio lik inspirisan Perićem u filmu Valter brani Sarajevo Hajrudina Šibe Krvavca. Mit je dobio još jedno poglavlje
Intervju – Srđa Anđelić, scenarista i reditelj
Ljudima se živi
"Sve je u ushitu koji vas pokrene da budete protiv ove turobne svakodnevice. Biti protiv nametnutog stanja stvari je osnov svega. Zato se i pišu dobre knjige i snimaju dobri filmovi, i zato ih je malo. I nema opravdanja, traženja alibija da treba da naiđe pravi trenutak, bolji ekonomski uslovi, već se odmah razmišlja i gradi. ‘Sve ostalo je čađavo teoretisanje’, kako kaže Marko Ristić"
Društvo
Era u Holivudu
Slučaj S. Palanke
"Andra i Šurda u Nišu"; VREME 1035
Kultura sećanja – Markus Volf, najbolji špijun na svetu
Iz istočne Nemačke s ljubavlju
"Metode obaveštajnih službi nigde na svetu ne mogu da se ocenjuju merilima građanskog morala", rekao je svojevremeno bivši višedecenijski šef istočnonemačke obaveštajne službe Markus Volf. Čoveka koji je jednom politički spasao, a potom nenamerno srušio sa vlasti kancelara Vilija Branta, koji je za vreme Hladnog rata izgradio jednu od najboljih špijunskih mreža na svetu, nemački sudovi su nakon ujedinjenja zapadnog i istočnog dela posle višegodišnjeg procesa morali da oslobode zbog nedostatka dokaza da je radio išta nezakonito, a kamoli da je izdavao naređenja za ubistva
Avganistan
Fudbal, rep i rat
Dok se Kabul naveliko izgrađuje, održavaju se filmski festivali, organizuje fudbalska liga i sluša rep muzika, gospodari rata podmićeni međunarodnim novcem i dalje kontrolišu gradove, a talibani planine. U samoubilačkom bombaškom napadu na patrolu koju su činili vojnici NATO-a i avganistanski policajci, u ponedeljak je na istoku Avganistana poginulo najmanje 20 ljudi, od toga trojica američkih vojnika. Ako sa povlačenjem NATO-a presahne i međunarodna finansijska pomoć, sukobi mogu postati još žešći
TV manijak
Fajront u 3D
Lisica i ždral
Šoferski manifest
Ljudsko pravo na vožnju (proisteklo neposredno iz slobode kretanja i nastanjivanja) građanima pripada bez ikakovih njihovih izdataka
Filmske zabrane
Klip u točkovima srpskog filma
Na talasu vesti o presudama članicama pank sastava Pussy Riot i moskovskoj zabrani Parade ponosa na 100 godina, mnogi, i u Srbiji, odluku o zabrani filma Klip Maje Miloš za bioskopsko prikazivanje u Rusiji tumače kao neostaljinističku. Bez namere da dokazujemo da greše u pogledu karaktera ruske vlasti, istine radi, valja napomenuti da ni u zapadnom svetu ne manjka zabrana. Tako je nedavno, sa nešto manje pompe i osuda, na meti cenzure u Velikoj Britaniji, Americi i Australiji bio i Srpski film Srđana Spasojevića, i to sa manje-više sličnim obrazloženjem
Intervju – Robert Kramb, strip crtač
Glasnogovornik brutalne iskrenosti
"Što se Balkana tiče, rekao bih da tu postoji nekakva kontradikcija, to je baš čudno… Unekoliko, čini se da je sve kao na Zapadu, ali postoje i istočnjački uticaji… S jedne strane postoji izvesna rafiniranost kulture, a postoji i taj element divljačkog nasilja. Skoro isto kao u Americi"
Ranko Milanović, rukovodilac službe za turizam i edukaciju JP Nacionalni park »Tara«
Turizam na Tari
In memoriam – Toni Skot (1944–2012)
Prvi i poslednji korak
Nije retkost u istoriji da se dvojica braće bave istom umetnošću. Ipak, mada celokupna istorija filma jedva da traje malo duže od jednog stoleća, teško da i u jednoj drugoj umetnosti braća igraju toliko veliku ulogu. Oni skloni simbolizmu razlog bi možda tražili i u podatku da istorija filma zapravo i počinje braćom, braćom Limijer, Ogistom i Lujem. Mlađi od braće Skot, Toni, brat Ridlijev, izvršio je samoubistvo 19. avgusta, skočivši s mosta, kao Branko Ćopić
Kultura sećanja
Nostalgija, sa senfom
Malo kome ukus što viršli, što kobasica u zemički, naročito senfa, nije urezan u sećanju kao "pozitivan". Ipak, da li su te viršle i kobasice, taj senf bili baš toliko lepi kako ih se lepo sećamo? Da li ukus "za nezaborav" može da bude ponovljen
Prvi put u Sarajevu
Nemoj šta zamjerit’
"U Sarajevu mi je teško da budem duhovit, pa ću ja odmah ozbiljno", rekao je pred punim letnjim bioskopom "Hej", nakon upravo prikazanog filma Smrt čoveka na Balkanu, režiser Miroslav Momčilović. Nešto slično je reporteru "Vremena", pred put u Sarajevo, rekao i jedan stariji kolega: "Ja u Sarajevu nisam bio još od izveštavanja, iz rata i ne ide mi se. Iako ništa loše nisam uradio – osećam grižu savesti za sve što je Sarajevu urađeno. Ti si mlad. Ti nemaš taj problem"
Film
Kenotaf, kafa i kostim
Uspon mračnog viteza Kristofera Nolana završetak je njegove trilogije o Betmenu, film koji se dugo očekivao, a čija je recepcija, odmah nakon premijere, nepovratno obeležena masakrom u američkom gradu Aurora. Film čija radnja svesno podgrejava tipične američke strahove i sam je postao izvor straha
Evropski film – Palić 2012
Brda i bregovi
Devetnaesto izdanje Festivala evropskog filma donelo je obilje dobrih, i nekoliko vanserijskih filmova, ponajviše fokusiranih na probleme netrpeljivosti i nasilja
Masakr u Koloradu
Krvava premijera Betmena
Deset od dvanaest Holmsovih žrtava odrastalo je u "post-Kolumbajnskoj eri" (nakon masakra u srednjoj školi "Kolumbajn 1999. godine u Litltonu, SAD). Ta deca su od malih nogu bila obučavana da u slučaju opasnosti od napadača sa vatrenim oružjem, momentalno spuštaju roletne, zaključaju vrata, bace se na pod, i ostanu tihi. Niko u toj bioskopskoj sali nije ni slutio da je baš to bio trenutak kada je trebalo primeniti naučeno