Intervju – Gordan Matić, direktor FCS

Nije svako stvaralaštvo umetnost

"Trenutna događanja povodom Košara ne pomažu da se energija i kreativnost usmere na što bolji proizvod, a slika koja je do sada otišla o ovom projektu nije dobra"

Intervju – Zoran Drakulić, biznismen, predsednik Kluba »Privrednik«

Veliki srpski privrednici ne osećaju se dobrodošlim u Srbiji

"Obim mera koji će nam trebati 2021. niko ne može u ovom trenutku da definiše, jer je nepoznanica dužina krize izazvane pandemijom. Mišljenja sam da će 2021. godina biti godina velikih iskušenja, s obzirom da ćemo se suočiti sa dobrim delom nezaposlenih radnika, nagomilanim obavezama po dospelim kreditima i odloženim poreskim obavezama"

Lični stav – Skupština na pauzi

»Osramoćeni parlamentarizam«

Niti se ko brine, niti raspituje šta se zbiva sa najvažnijom institucijom u državi. I kakve su se to sile i teške dileme isprečile i sprečile da se skupština, u kojoj nema opozicije niti bilo kakve neizvesnosti, normalno konstituiše i izaberu njeni organi

Anksioznost i depresija

Umiranje od brige

Pandemija korona virusa je sasvim sigurno u određenoj meri uticala na sve, bez obzira na materijalni, društveni status i životne okolnosti. Ali dok u zemljama poput Velike Britanije, SAD i Kanade postoje institucije, statističke i naučne, koje beleže psihološke posledice krize, u Srbiji niko ne pita građane kako su, već im prosto naređuju da budu dobro. A nisu dobro

Kapi za nos

TV manijak

Domaćice na domaćim televizijama

Letnjim programskim televizijskim šemama dominiraju reprize, ali i premijere domaćih serija kojih ima sve više i čija je produkcija sve obimnija

Muzika

Pljuni istini u oči

Novi talas – pokret, trend ili moda u umetnosti, književnosti ili politici, kojima se prekidaju sa tradicionalne vrednosti ili tehnike jedan je od malobrojnih detalja ovdašnje kulturne scene koji su za ponos

Roman

Sam svoj fundus

Moja borba, šesti tom, jeste i velika lirska simfonija ljubavi i odanosti ljudima kojima je nesavršeni Bližnji, ko što su i oni to njemu. I zapravo je neverovatno da je završena

Intervju – Vedrana Klepica, dramaturškinja

Pozorište nije i nikad neće biti u krizi

"Djeca iz radničke klase su pravi pankeri. Inherentno je u njih upisan dar lijenosti, koji je prva linija obrane protiv kapitalističkog pakla. I eto me, dramaturginja. Inercijom do uspjeha"

Intervju – Jelica Kurjak, bivša ambasadorka Srbije u Rusiji

Putin neće dati Belorusiju

Vladimir Putin je Emanuelu Makronu rekao da se Zapad ne meša u unutrašnje stvari Belorusije. Kada je trećeg dana protesta u Belorusiji Aleksandar Lukašenko tražio pomoć od Putina, rečeno mu je da je Rusija spremna da štiti belorusku zapadnu granicu od NATO-a. Time je jasno rečeno šta je šta, i šta je čije, da je Belorusija "unutrašnje dvorište" Rusije

Knjige

Radoznali deran, a ne voštani figurac

Bora Ćosić: Dnevnik 2013-2020.
L. O. M. Beograd 2020.

Varljivo leto 1990 – Beograd

Na čemu se završilo

Omladina je bila zadojena rokenrol fenserajem, ređali su se koncerti ko na traci, Sisters of Mercy, Strenglers, Godfathers, The Fall, Mission, Tina Turner, Motorhead, pa malo do Zagreba na Bouvija i Ramonse, duvkica, zezanje-smejanje, a oko nas veseli plamičak počinje da se širi, balvan revolucije iza ćoška, Vuk, Šešelj i Mirko Jović u Pazovi. Beograd je bio u tihom previranju po rubovima društva koje gubi kompas

Varljivo leto 1990 – Zagreb

Godina koja se ne vraća

U ovoj nepouzdanoj hronologiji rekonstruisanoj kroz izmaglicu alkoholnih i hašišnih isparenja, prvi pouzdan datum koji se javlja u sećanju zapravo je već majski, onaj kada se održavaju "prvi slobodni izbori" u Hrvatskoj, nakon kojih ćemo se probuditi u jednom olovnom ponedeljku, i to će zapravo biti Dan Prvi naših novih života, što možda još nismo znali, ali smo slutili, naročito oni među nama s nekom urođenom ili stečenom falinkom, po merilima Novog poretka, impersoniranog kroz nakaznu obrazinu jednog zlog i tupoumnog starca

Varljivo leto 1990 – Sarajevo

Jutra koja su odražavala iluziju

U posljednjih dvadesetak godina često se vozim trajektima između Kamenara i Lepetana. I svaki se put zagledam u ono brdo iznad Kamenara, malo desno od trajektne luke, pa pogledom pokušavam prepoznati vikendicu u kojoj smo dočekivali novu 1990. Uzalud, nemam se za što pogledom uhvatiti. Pamtim samo unutrašnjost kuće, u koju više nikad neću ući. Nitko od onih s kojima sam dočekao 1990. nije danas u Sarajevu, nitko osim mene nije ni u bivšoj Jugoslaviji. Vrijeme koje je u međuvremenu prošlo duže je od vremena naših života, premda se ponekad učini da je sve bilo jučer i da rat još nije ni počeo

Mini intervju – prof. Dejan Jović, profesor na Fakultetu političkih znanosti u Zagrebu

Miris autoritarnosti na Zapadnom Balkanu

Air Guitar

Saradnja

Trajanje vs pustoš

U Sloveniji se održava izložba banjalučkog slikara čiji je kustos Beograđanin

Prilog kulturi sećanja

Mostarski Dolcecord profesora novinarstva Sergija Lukača (2)

Umesto omaža za stotu godišnjicu rođenja Sergija Lukača (1920–2004), pedagoga, autora i urednika, koji je obeležio uspon našeg novinarstva šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih, ovde prenosimo u celini njegovo sećanje na vlastitu mladost u Mostaru, poput nekog prizivanja feniksa, napisano u trenutku kada je grad njegove mladosti još nosio sveže ožiljke još jednog rata i razaranja

Stil vladavine – Milošević i Vučić – Uoči razliku

Gde ja stadoh, ti produži

Slobodan Milošević je obećavao brze pruge Srbije, a Aleksandar Vučić da će se vozom stizati do Niša za sat i 20 minuta. Takođe, obojica su u raznim prilikama znali da se hvale stopama rasta: dvostruko višim od najviših u Evropi, odnosno najvećim privrednom rastom u Evropi – kako kad i kako koji. Milošević i Vučić su delili i isti odnos prema opoziciji, "spoljnim" pritiscima, domaćim neprijateljima, slobodi medija i još mnogo čemu drugom. Ipak, postoje i velike razlike. Između ostalog, Milošević je imao neuporedivo samostalnije saradnike od Vučića, partijske disidente i retko kad se pojavljivao u medijima. Sve to je danas nezamislivo

Prevođenje

TV manijak

Vašar u Jagodini

Palma je prvi put priznao da je sa porodicom preležao koronu. Uz to je zamerio političarima iz vlasti koji su rado na društvenim mrežama delili svoje slike iz bolnice, očekujući sažaljenje ili simpatije birača. Dakle, pojavila se izjava koja stidljivo ukazuje na manipulisanje javnošću putem društvenih medija. Opa, bato!

Liban – Eksplozija u Bejrutu

Pucanje prividnog mira

Hronika nesreće u Bejrutu izazvane eksplozijom 2750 tona amonijum-nitrata osvetljava ne samo haotično stanje u Libanu, već i sliku divljeg kapitalizma u prekomorskoj trgovini i "zamor saosećanja" Zapada za patnje Libanaca. Kancelarija predsednika Francuske Emanula Makrona saopštila je da će međunarodni donatori unesrećenom Libanu umesto petnaest milijardi dolara, na koliko je procenjena šteta, dati 298 miliona dolara, i to uz strogi nadzor

Milorad Dodik, jedna karijera

Najbolji prijatelj svih srpskih predsednika

Bio je žestoki protivnik Vojislava Koštunice, da bi mu postao podjednako blizak čim je ovaj postao predsednik SR Jugoslavije. Nije izlazio iz kabineta Borisa Tadića i, kada je izgubio vlast, potpuno ga zaboravio. Vređao je Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića dok su bili u opoziciji, a posle im podilazio kao da nikad ništa ružno nije rekao. Lako će se odreći svakog političara u Srbiji i još će biti taj koji će gubitnika – ma koliko ranije s njim bio dobar – dodatno gurnuti pod vodu da brže potone. Ovako bivši premijer Republike Srpske Mladen Ivanić sažima za "Vreme" političku biografiju Milorada Dodika

Intervju – Vojislav Žanetić

Za ovaj sistem opozicija je samo dekoracija

"Meni već dugo neki politički događaji u Srbiji liče na pokušaje vegetarijanaca da preuzmu mesaru, a pritom i bez osvešćene ideje da bi valjalo da je pretvore u piljaru. To dodatno otežava i egzotična ideja da će promene doneti neki narod ili neki građani, i to protestima, bez ikakve političke organizacije, delovanja..."

Esej

Nedostaje mi zajednički dah

Da li smo mi svi krivi zato što smo se okupljali, ili smo krivi što se nismo dovoljno okupljali da bismo one koji nam govore da smo mi krivi ućutkali jednom zasvagda

Prilog kulturi sećanja

Mostarski Dolcecord profesora novinarstva Sergija Lukača (1)

Umesto omaža za stotu godišnjicu rođenja Sergija Lukača (1920–2004), pedagoga autora i urednika koji je obeležio uspon našeg novinarstva šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih, ovde prenosimo u celini njegovo sećanje na vlastitu mladost u Mostaru, poput nekog prizivanja feniksa, napisano u trenutku kada je grad njegove mladosti još nosio sveže ožiljke još jednog rata i razaranja

Leto na Tari