Od utorka ušli smo u tridesetu godinu postojanja, što je mnogo duže nego dinamika kojom se ovde menjaju, najčešće kvare, institucije, zakoni, pa i običaji, a o ljudima i da ne govorim. Voleo bih da verujem kako smo ostali dosledni i pošteni bez prava na izgovor da se političke i nadasve društvene, a još više tehničke okolnosti menjaju
U nastavku istrage protiv Predraga Koluvije i njegovih saradnika srpsko tužilaštvo se oglasilo prvi put i saopštilo da predsednik Srbije i njegov brat nisu poznavali osumnjičene i da sa njima nemaju ništa. Nema informacija o tome kakva je metodologija korišćena da bi se nedvosmisleno utvrdilo ono što piše u saopštenju. Nije jasno ni zašto je ova krivična prijava tretirana odvojeno od celog slučaja. Jer, skoro tri meseca nakon hapšenja Koluvije i ekipe javnost nema ni naznake kada će biti podignuta optužnica
Poslednji primer medijske manipulacije zagađenjem desio se pre nekoliko dana, kada je, naročito u tabloidima, proturena vest kako visok stepen zagađenja pomaže Srbiji u zaštiti od korona virusa
Nijedan vrednosno-ideološki konflikt ovde nije razrešen. Davni sukobi "realista i modernista" u književnosti, ili "staljinista" i "titoista" u politici, srazovi "liberala" i "dogmata", "slovenofila" i "Evropljana" – sve je to i dalje tu
"Mi mu nijesmo mogli niti htjeli zabraniti dolazak. Bila je to bratska molba da se njegova posjeta odloži za neko bolje vrijeme. Za vrijeme u kome neće biti moguće zloupotrebiti posjetu predsjednika Srbije i okrenuti je protiv SPC u Crnoj Gori i unutarnjeg zajedništva u Crnoj Gori. I danas mislimo da je naša molba bila na mjestu. Bili su to dani početka naših protesta. Naše autentične, duhovne i građanske pobune protiv pomenutog zakona. Dolazak predsjednika druge države među nezadovoljne ljude mogao se vrlo lako zloupotrebiti kao njegov politički uticaj i interes, i kao njegovo pokroviteljstvo – što ne bi bila istina, i što bi naudilo duhu tih sabranja"
Vreme, Nova ekonomija, Danas, Beta, FoNet i Južne vesti uz podršku Ambasade Švedske pokrenuli su društveni dijalog "Srbija 2030 – koji je naš put?" Cilj nam je da na šest okruglih stolova kredibilni stručnjaci, koji imaju uticaj na javno mnjenje, daju svoja mišljenja o ključnim temama za buduće pravce kojima će se Srbija kretati i način na koji će zauzeti svoje mesto u svetskim procesima. Teme su sledeće: "Obrazovanje kao ključni resurs budućnosti", "Srbija između Istoka i Zapada", "Energetska nezavisnost i energetska strategija", "Ekologija i zaštita voda, zemljišta i vazduha", "Zdravstveni sistem", "Migracije" i "Starenje stanovništva". Ovi paneli nisu vezani za političke stranke i dnevnu politiku. Njih pokreću profesionalni mediji koji time razmatraju problem društvenih potreba i sopstvene odgovornosti prema društvu čiji su deo
Pitanje je da li su ispadi koje Obradović pravi deo njegovog temperamenta ili deo taktike kojom želi da privuče što više opoziciono raspoloženih birača. Deluje da se za sada isključivo svojim javnim nastupima izborio za mesto jednog od lidera opozicije, ali i da je svojim postupcima i rečima doveo do toga da se mnogi koji opoziciju podržavaju pitaju da li je to što je Obradović protiv Vučića dovoljno da bi se s njim koračalo u istoj koloni
Pompezna najava obnavljanja avionske linije između Beograda i Prištine pokazuje da su Vučić i Tači u Trampovom specijalnom izaslaniku Ričardu Grenelu dobili nekoga po svojoj meri, nekoga ko poslove završava na brzaka i daleko od očiju javnosti, pa male korake predstavlja kao istorijske uspehe. Jer, Grenelu se izgleda žuri
Selo Najn Majl u kome je rođen Bob Marli, miriše na marihuanu. Na ulazu male kapele u kojoj je sahranjen sa svojom gitarom, nalazi se portret cara Etiopije Hajla Selasija, nakon čije smrti nije žalio samo njegov prijatelj na Dedinju u Beogradu, već se plakalo i u planinama u srcu Jamajke
Ogovarali smo višestranačke političare, ali i kolenice, glave u škembetu, pite, sireve... Tada mi se činilo da baš nekako svi idemo na bolje. Plonker (što bi rekao Del Boj). Ili srpski – glupak!
Bilo to za nekoga paradoksalno ili ne, i aduti i slabosti ove predstave samo podvlače činjenicu koju smo danas neretko skloni da zaboravimo ili bar potcenimo: dramski je tekst i dalje centralna polazna, prolazna i uvirna tačka mogućeg dobrog pozorišta
Pratili smo u živom prenosu preko "društvenih mreža" to narastanje lavine besa jednog neobičnog zbira inokosnih osujećenosti kombinovanog s prstohvatom diletantskog političarenja
"Meteorološki uslovi ne mogu biti krivi ni na koji način, oni samo pomažu da se jasnije vidi kako imamo problem sa zagađenjem"
Ujedinjene nacije su 27. januar proglasile za Međunarodni dan sećanja na žrtve nacionalsocijalizma. Jedinice sovjetske armije su na taj dan 1945. godine oslobodile koncentracioni logor Aušvic. Savet Evrope je preporučio da se tim povodom u svim školama održi čas na temu holokausta. U Srbiji se na taj dan slavi Sveti Sava, nije zgodno istovremeno podsećati na koncentracione logore, ali bi za to mogao da se odredi neki drugi dan. Ja ovu priliku koristim da skrenem pažnju da Srbija u Aušvicu nema svoju nacionalnu izložbu, iako joj je odavno na raspolaganje stavljen prvi sprat bloka 17 koji bi trebalo da deli sa drugim državama nastalim iz Jugoslavije
"I da je predsednik Vučić na početku rekao da je gospodin Mišković najneviniji čovek na svetu, i da je gospodin Kosmajac najneviniji čovek na svetu, pogrešio bi. Jer to nije mesto sa kojeg se takva informacija daje. Predsednik apsolutno nije osoba koja bi takve podatke smela da ima. To nije u portfoliju njegovih ovlašćenja. Uvidi u predmete, pogotovo u fazi predistražnog i istražnog postupka, nisu u njegovoj nadležnosti. A mi vidimo da nas predsednik svako malo informiše o istragama"
Desetočasovni intervju Džonatana Kota sa Suzan Sontag objavljen u knjizi Ako knjige nestanu... jeste priča o njenom pogledu na svet i život, isto koliko je primer odličnog i važnog novinarskog teksta
Umetničke galerije nisu profitabilne, pa je zato razumljivo što vest da u ovo teško vreme neka od njih dobro posluje, da je posećena i dosledna programu zbog kog je osnovana, a da je uz sve to još i nova – deluje nestvarno
U decembru je napisan zakon o vraćanju sedam dela Nikolaja Reriha Rusiji, u zamenu za 166. list Miroslavljevog jevanđelja. Nedavni apel stručnjaka poslednja je prilika da se ovaj zakon ne izglasa zato što koristi formulaciju koja nije tačna
Dva poetički sasvim različita romana povezuje nit potrage za jednom zemljom i njenim mestom u našim životima
"Kada u jednom društvu imate političku formaciju koja na dnevnom nivou produkuje više kriza nego što Mercedes proizvodi vozila, onda je potpuno jasno gde je izvor, ali i gde je rešenje problema"
Zašto je važno kako populisti razvrstavaju i dele jedno društvo? Zato što oni odriču legitimnost značajnom delu društva, proglašavajući ga nekom vrstom stranog tela, veštački nakalemljenog na stari dobri nacionalni organizam
U ponedeljak će biti sto godina od rođenja Federika Felinija. Tim povodom, Italijanski institut za kulturu u Beogradu i Jugoslovenska kinoteka predstavljaju retrospektivu najslavnijih filmskih ostvarenja jednog od najvećih reditelja i scenarista svih vremena, i izložbu crteža preuzetih iz njegove Knjige snova
"Ako se već bavimo time, mora da bude bolje nego da nas boli uvo. Osetim ponekad da postoji filozofija, kao, ako se NE baviš nečim – tipa sviranje, pevanje, oblačenje, kretanje na sceni – onda će biti najautentičnije... kao da trud umanjuje originalnost – potpuna besmislica"
"Ja sam posmatrač – dobar, nadam se – i pišem o onome što vidim i što živim. Volim da analiziram društvena i istorijska kretanja. U tom smislu, rekao bih, sve je politika. Čini mi se da je danas to gotovo jeretički reći, naime, da je sve politika, ali mene naglašeno nervira apolitički stav. Šta je politika u umetnosti, recimo? To me zanima. Ili gde počiva razlika između policy i politics, što je, između ostalog, problem jezika: u našem jeziku za te dve potpuno različite stvari imamo jednu reč – politika"
U javnosti se uveliko govori o projektu Amber alert, a sada sam potpuno siguran da bi u ovakvim prilikama on bio od velike koristi
U popodnevnim satima u utorak 14. januara evropske potpisnice nuklearnog sporazuma sa Iranom – Francuska, Nemačka i Velika Britanija – pokrenule su mehanizam za rešavanje sporova. Iako se zvanično tako zove, po svemu sudeći, ovo je mehanizam za zvanično priznavanje da spor postoji. Iako formalno još važi, suštinski, od sporazuma sa Iranom nije ostalo više ništa
