Hteli ili ne hteli, u ovo predizborno vreme, sve se vrti oko bojkota. Jer, na kraju krajeva, Vučić će dobiti onoliko procenata koliko bude želeo da dobije. A to, manje-više, važi i za ostale učesnike u izbornoj trci. (I oni će, naime, dobiti onoliko koliko ON bude želeo da dobiju.) Zato je stepen uspešnosti bojkota, zapravo, jedina stvarna i kakva-takva nepoznanica predstojećeg glasanja
Da li se ljudima može zabraniti da tragaju za srećom? Naravno da ne. Da li društvo odraslom čoveku sme da propiše na koji način da traga za srećom? Naravno da ne. Da li društvo sme, može, treba da reguliše da niko svojim traganjem za srećom ne ugrožava tuđu sreću? Svakako. Ljudi od pamtiveka konzumiraju pivo, rakiju, vino i drogu. Nijedan zakon bilo gde nije to uspeo da promeni. Što reče papa Martin IV: "Ergo bibamus!" – "Dakle, hajde da popijemo!"
"Ključ tenzija je što nema političkog razgovora i što se on ne vodi u institucijama, tamo gde mu je i mesto. Poziv za razgovor je morao biti otvoren i mnogo ranije, odnosno onog momenta kada je politika izmeštena iz institucija na ulicu. Mi danas nemamo političku borbu redovnim političkim sredstvima, a to su izbori, parlament, govornica, mediji"
Prema rebalansu republičkog budžeta iz aprila, oko 1,11 milijardi dinara koji idu političkim subjektima u Skupštini. Ako ovaj iznos podelimo sa brojem meseci (12) i brojem poslanika (250), možemo ugrubo doći do prosečnih 370.965 dinara (oko 3.150 evra) koliko partija dobija po poslaniku – mesečno. Ova računica ipak nije najtačnija jer je zakonom predviđeno da se u raspodeli sredstava do pet odsto glasova množi koeficijentom 1,5, a broj glasova preko pet odsto množi koeficijentom 1
Pred osamdeseti rođendan Toma Džonsa, čiji je glas bez prekida popularan još od sredine šezdesetih
Razume se da ni Margaret Atvud nije mogla odoleti izazovu da priči koja se tako veličanstveno zakotrljala u raznim pravcima ka istom cilju, ne udari svoj završni (?) pečat
Da li je morala da se desi pandemija pa da počnemo da se vraćamo nekim dobrim praksama – da peremo ruke, ne unosimo se u lice sagovornicima, igramo pozorišne predstave i tokom leta
Amerikanac ili Amerikanka koji su u braku sa migrantom gube pravo na novčanu pomoć, ali za razliku od nacističkih rasnih zakona makar mogu bez pravnih sankcija da dele postelju sa osobom nepoželjnog porekla
Ako Srbija nema Ustav koji na nešto obavezuje, onda joj ne treba ni Ustavni sud, onako kako Austriji nije potrebna mornarica, a Centralnoafričkoj Republici zimska služba
Jedan od retkih pravih je otišao. Utešno je znati da smo bili tu, delili prostor i vreme sa njim. Postoje trenuci kada bih voleo da mogu da premotam vreme, da tom divnom čoveku kažem još ponešto, da ga zagrlim onako stamenog, širokih pleća i ponovo čujem njegov smeh
Hrvatska epidemiološka situacija među boljima je na Mediteranu i u EU te su od početka maja ukinute zabrane rada trgovinama, restoranima i ograničenja kretanja, a otvorene su i granice. Za vikend su krenule prve gužve, ali uglavnom gostiju iz Slovenije i Austrije. Za sada bez marketinških akcija prema gostima iz Srbije
Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) objavio je spoljnopolitičku analizu pod nazivom "Maske su pale. Srbija u pandemiji geopolitike", čiji autori su Marko Drajić, Maja Bjeloš i Isidora Stakić. "Vreme" objavljuje izvode iz te analize
Vučićevi onlajn skupovi, najavljeni miting u žarištu korone – Vranju – izmenjena politika oglašavanja na velikim društvenim mrežama, uvode Srbiju u novu dimenziju predizborne kampanje u kojoj je zapravo sve isto kao u "realnom" svetu, samo nema fizičkog kontakta
Kako su reči, imena i pojmovi za koje se nekada verovalo da imaju precizno značenje tokom pandemije virusa korona dobile potpuno drugi smisao
"Svaka epidemija nosi sobom i političku dimenziju. Protivepidemijske mere se odnose na sve građane. Ako ih se neki moćnik ne pridržava, ne možete da izbegavate komentar pravdanjem da se ne bavite politikom. Takvim odgovorom ste se upravo uključili u politiku, a izdali ste struku."
"Neke aspekte ‘organizacije’ prevremenog Glavnog odbora zaduženja je dobilo i ministarstvo koje vodi Branko Ružić. U normalnim okolnostima, ovi ljudi ne bi smeli da imaju ništa sa unutrašnjim pitanjima u Demokratskoj stranci. Ovo ne može biti izraz nečijih dobrih namera"
Dve odmetnute žene koje su priznale da su bile botovi vlasti, jedan haker i nekoliko ultradesničarskih organizacija čija je tačka preseka poslanik Vladimir Đukanović, dokazuju ono što smo slutili: vladajuća većina je ledeni breg, samo vrh se vidi iznad površine, dok je najopasniji i najubitačniji deo skriven u dubini
U privatnoj Vučićevoj kneževini od stiropora ili si danonoćno pod ključem, ili ništa, totalna raspašojka. Ipak, te krajnosti ne treba izjednačavati: sloboda je uvek bolja od ropstva, pa čak i kad ta sloboda više liči na puku zanemarenost
U prvom danu nakon ukidanja vanrednog stanja, kada duboko udahnemo slobode, možemo se vratiti i dijalogu o izborima. Tada se može i od Venecijanske komisije zahtevati mišljenje o celini izbornih procesa, kao i o zakonima koje je neophodno doneti kako bi izbori bili u potpunosti bezbedni za sve građane, i u skladu sa Ustavom
Ćeba nije pripadao vremenu u kome je živio. Između dijela i riječi nije vidio razliku. Njegova etika uistinu je bila antička. A ipak, u tom vatrenom borcu za istinu i pravdu, koji se ni pred i ni pred čim nije sklanjao i povijao, kucalo je ogromno srce puno iskonske, dječje bezuvjetne dobrote i ljubavi
"Strah u pomoć priziva metafiziku. U ovom trenutku izgradio bih institut za proučavanje straha i načina distanciranja od njega. Još jednom bih ponovio: molim sve one koji upravljaju krizom da prestanu sa ratnom terminologijom. Mislim da ne tražim puno"
Autoritarni režimi, pogotovo oni koji imaju na svom vrhu koloritnu ličnost, ne trpe nikakvu kritiku i spremni su da čine razne bedastoće kako bi je ukinuli. Naprednjački režim to radi onako kako jedino zna: reaktivno, brutalno, bez šlifa, bez ikakvih tragova kreativnosti, po principu "spaljene zemlje"
Najčešće pitanje koje voditelji postavljaju svim gostima jeste kada će se stvari vratiti "u normalu". Šta to zapravo znači, ne znamo
Jelica Novaković iz Beograda i Sven Peters iz Antverpena pišu knjigu o ovim danima, kad virus korona šeta svetom. Ne znaju da li će je završiti niti objaviti zato što, kažu, to ne zavisi od njih. Trenutni cilj im je da pisanjem prebrode život u izolaciji, a namera im je da ostave svedočenje za privatnu istoriju sveta. Pre ove knjige, Jelica Novaković i Sven Peters su objavili Kafanski tribunal i Posledice jednog pucnja o tradiciji kafanskog života u Srbiji i o početku Prvog svetskog rata, obe u izdanju kuće Clio. Jelica Novaković je profesor i osnivač srpske nederlandistike u Beogradu, dobila je nekoliko nagrada za prevode i publicistiku, a 1999. njen dnevnik bombardovanja Blago onom ko rano poludi, objavljen u Belgiji i Holandiji, dobio je nagradu flamanskog PEN-a. Sven Peters je profesor nizozemskog u Antverpenu, urednik je bloga o publikacijama na balkanske teme, i živeo je u Beogradu. Za "Vreme" su napisali svoje utiske o danima pandemije.
Da li je potrebno da javnost zna ko je osoba koja se skoro pedeset dana pojavljuje kao glas borbe protiv korone, i da li su poslovi njenog brata nešto što će nju da okleveta ili da ukaže na mogući sukob interesa
"Stvorena je atmosfera građanskog rata, kojoj naročito doprinose bakljade kriminalaca u službi SNS-a i nekih njegovih poslanika i članova na terasama i krovovima zgrada. Naravno, sve je u funkciji predizborne kampanje jednog koliko odvratnog toliko opasnog autoritarno-mafijaškog režima"
