Telefon i život
Kako sam „mobilisan“
To što vas kolege mogu naći u svako vreme na svakom mestu da bi vas pitale za neku bitnu odluku, ne znači i da ste uvek spremni za donošenje odluke
To što vas kolege mogu naći u svako vreme na svakom mestu da bi vas pitale za neku bitnu odluku, ne znači i da ste uvek spremni za donošenje odluke
Grupa novinara beogradskih redakcija boravila je od 3. do 7. decembra u Tirani, u uzvratnoj poseti albanskim kolegama. Beogradski novinari bili su gosti Instituta za medije iz Tirane koji je u saradnji sa beogradskim Medija centrom pre nekoliko nedelja organizovao posetu novinara nezavisnih redakcija iz Tirane. Iako ovo nije bio prvi put da beogradski novinari borave u Tirani od sloma totalitarnog režima u Albaniji, ovo je svakako najveća novinarska razmena u poslednjoj deceniji, ali i u istoriji odnosa dveju zemalja uopšte. Iako je većina kolega iz Beograda iz takozvanih nezavisnih medija, domaćini iz Tirane potrudili su se da se gosti iz Beograda osećaju više kao državna delegacija na najvišem nivou, nego kao deo obične esnafske razmene. Uz sve privilegije koje ovakva poseta sa sobom nosi (među koje, između ostalog, spada i prijem kod ministarke spoljnih poslova Albanije Arte Dade i gradonačelnika Tirane Edija Rame), ovakve posete novinarima otežavaju posao kada žele da prenesu svoje utiske. Bez obzira na bogat program, potpisnica ovih redova ne može da se otme utisku da je bila u prilici tek da zagrebe po albanskoj svakodnevici, a naročito ako se ima u vidu da o susednoj Albaniji znamo manje nego o Avganistanu. Ako želite da se snađete u mračnoj sobi, najbolje je da upalite svetlo. Vaš izveštač, međutim, tokom ovog navrata, imao je samo baterijsku lampu. Zato su redovi koji slede tek zbir nasumičnih utisaka
Savremena istorija na Balkanu i njen uticaj na Evropu
Za deveto dete izraubovanim roditeljima pripala bi izuzetna penzija, a malome bi kum bio neko iz Otadžbinske uprave
Slobodan Milošević, izjašnjavajući se o optužnici pred Haškim tribunalom
Ako je fasovanje ulične table sa tvojim imenom na njoj društveno priznanje zbog neke vrste zasluge, onda je gubljenje tog laskavog statusa, po neumoljivoj logici stvari, neka vrsta krivice
Srbi su Albancima prodali i četiri lokala, pet stanova i 12 porodičnih kuća, podaci su koje iznosi sekretar Opštine Sonja Arsić. Najveće uznemirenje izazvala je prodaja kuće Aleksandra Popovića, koji živi u Beogradu i doskorašnji je predsednik Zavičajnog kluba Bujanovčana. On je svoju kuću ponudio Opštini, ali ona nije našla 300.000 DM, koliko se po gradu priča da je vredan kupoprodajni ugovor
"Bili smo u situaciji da posmatramo albansku stranu koja još nije postigla dogovore. Verovatno da je i sednica prekinuta sa ciljem da oni za naredna dva dana postignu dogovor i da u četvrtak izraze jasan stav"
U ovom slučaju agonije DOS-a ponovo se iskazuje ona čudna karakteristika društvenog života u Srbiji, gde se prosto spontano teži nejasnosti, gde se neguju zbunjujuće dvosmislice i gde svi najviše vole da se snalaze pipanjem u mraku