Sudeći po šturom saopštenju nakon razgovora Aleksandra Vučića i Visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini Kristija Šmita, nisu se sporazumeli oko toga da li primena Bonskih ovlašćenja doprinosi stabilnosti u BiH. Kako sada stvari stoje, predsednik Srbije još uvek nalazi razumevanja za političke odluke Milorada Dodika
Mnoge Sarajlije su verovale da se rat može izbeći. Pred Skupštinom se 5. aprila 1992. godine okupilo na hiljade građana iz svih zajednica, kao i oni koji se nisu identifikovali na osnovu nacionalnosti, zahtevajući mir. A onda su zapucali prvi snajperisti
Da li je medicinska pošast gotova? Nemam pojma, ja sam laik. Verovatno ide ka kraju. Ali izgleda da je gotova, to jest da je istrošena, represivna moć zaraze, odnosno “gospodara zaraze”
Setite se samo 5. oktobra i ne zavaravajte se, političari i vlade dolaze i odlaze, svima će Žeks videti leđa u ružičastoj izmaglici
Koliko do juče, predsednik Srpske napredne stranke i Srbije Aleksandar Vučić hvalio se kako je Vojska Srbije, sa 14 letelica MiG 29, najjača vazduhoplovna sila u regionu. A onda dolazi njegova trijumfalna izjava kako već godinu dana pregovara sa Francuskom oko nabavke 12 savremenih lovaca “rafal”, i sa nekom drugom državom oko još 12 polovnih
Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit je poništio Zakon o nepokretnoj imovini Republike Srpske. Milorad Dodik je „neizabranom“ Nemacu poručio da nisu „najbolji sinovi Republike Srpske izginuli da bi on krčmio ono za šta su dali najvrednije“ i da može slobodno da kupi kartu za Nemačku u jednom pravcu. Tako je stepen sukoba Zapada sa Dodikom dosegao viši nivo
Milorad Dodik na sankcije SAD i Velike Britanije reaguje prkosno i podrugljivo. Svestan je, međutim, da će se pritsak na njega povećavati, da ga najmoćnije zemlje sveta vide kao proruski remetilački faktor i da hoće da ga sklone. Svestan je toga i predsednik Srbije Aleksandar Vučić
U Srbiji koja se davi u mržnji i podelama bez šanse za napredak kaže da kao predsednik Stranke slobode i pravde ide da razgovara sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem ne bi li odbranio volju Beograđana koji su glasali za promene. A oni koji imaju sumnju šta će da kaže, nisu izgleda nikad ni bili dostojni podrške koju im je dao da budu kandidati Stranke slobode i pravde kada drugi nisu verovali u njih
Najveća neregularnost ovih izbora nije se dogodila 3. aprila. Pritisci, ucene, kolektivno dovoženje na glasanje, obavljeni su nedeljama, ako ne i mesecima ranije. A te su stvari teško dokazive. Osim toga, izborni dan u Srbiji i Beogradu još traje i trajaće dok se na svim biračkim mestima gde je bilo neregularnosti izbori ne ponove
Analizom rezultata izbora baviće se drugi, ali je vidljiv zaokret oštro udesno, uz jak proruski sentiment. SNS je postala stranka centra, između proevropske i antievropske opozicije, kao nekada Demokratska stranka, na koju počinje da liči, što zbog preuzetih kadrova, što zbog nove uloge
Čini se da nakon ovih izbora Vučićeva pozicija neće biti baš lagodna, da će napokon imati razloga za svoju kontinuiranu grimasu “velikog paćenika”. Ruska agresija na Ukrajinu je promenila konfiguraciju “globalnog sela”, pa će sedenje na dve stolice biti otežano. Ekonomska kriza kao posledica pandemije i rata nesumnjivo će se odraziti, i već se odražava, na prilike u Srbiji
Zelenović je rekao da predstoji bitka za svaki glas, Ćuta da Vučić neće više vladati Beogradom, a Jovanović da se Bogu moli da se ponove izbori na nekim biračkim mestima
Preminuo je Dejan Mijač. Bio je veliki pozorišni reditelj, odličan profesor i akademik. Njegove predstave su refleksije stvarnosti a pre svega našeg društva. O tome je govorio i u jednom od intervjua u „Vremenu“.
Međunarodna misija koju predvodi Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) posmatrala je predsedničke i vanredne parlamentarne izbore u Srbiji. Međunarodni posmatrači uočili su što se i golim oko moglo videti: opozicija i vlast nisu imali su jednake uslove na izborima; pritisci su birače ograničili da slobodno donesu odluku za koga će glasati; kampanja je bila u drugom planu. Ni ponašanje RIK-a tokom izborne noći nije ostalo ispod radara
"Tražićemo da se svi ljudi sa snimaka krivično gone. Ne možemo da govorimo o demokratiji, nema ni 'd' od demokratije". Saradnju koalicije Moramo sa desnicom ne može da zamisli
Izbori su protekli u atmosferi punoj tenzija ocenjuje CRTA. U Beogradu prve lista Aleksandra Vučića, druga Vladete Jankovića. CRTA poziva građane da iskoriste svoje pravo i prijave nepravilnosti na izborima
Danas se održavaju izbori za Skupštinu Beograda. Prijavilo se 12 izbornih lista. Cencus iznosi 3 odsto. Prilažemo sve liste sa rednim brojevima koji su na izbornim listićima i kandiate za gradonačelnike
Zdravko Ponoš obilazi Srbiju u “konvoju” od dva automobila. U prvom, njegovom privatnom fordu, nalaze se on i vozač, zastavnik u penziji Lazo; dok je Ponoš bio na funkciji načelnika Generalštaba Vojske Srbije, Lazo mu je bio ađutant. Iza njih sede mlada Nina koja fotografiše, snima i objavljuje na Fejsbuk stranici, te Srđan Milivojević, bivši “otporaš” – on zna svaki deo Srbije i vodi računa o organizaciji. Drugim automobilom, golfom, putuje “šef izbornog štaba”, Ponošev brat Boro, a vozač je njegov prijatelj i vlasnik tog golfa. Prevoze dva montažna štanda
“Moć kvari ljude, malo-pomalo im iskrivi svijest, otjeraju od sebe iskrene kritičare, okruže se poltronima i onda izgube uvid u realnost. S vremenom povjeruju da su stvarno bogomdani za vječnu i neograničenu vlast. Što se vlast redovnije mijenja, manja je opasnost od ovog procesa”
Šta li ovaj čovek ovde, verovatno moj sugrađanin, misli o onome što upravo sada njegov predsednik, njegova vojska i njegova država čine svojoj braći i sestrama u Ukrajini?
Pojedini imaju prijatelje, poznanike ili prijatelje prijatelja koji im pomažu. Većina koristi grupe na aplikaciji Telegram ili na mrežama kao što je “Serbia in my mind”, čiji je broj članova bio 200, a sada je prešao 6000. Razmenjuju se saveti i nude usluge ili besplatna pomoć za prevod, pronalaženje smeštaja, posla, nabavljanja dokumenata, registrovanje preduzeća. Ima tu i pitanja kao što su “gde naći insulin”, “gde upisati dete na odbojku”, “koliko košta taksi od aerodroma do centra grada”, “da li je validna ruska vakcina protiv kovida 19”…
Danas je do okončanja "specijalne vojne operacije" prestala sa radom i "Nova Gazeta", poslednji nezavisni medij u Rusiji. Formalni razlog je što nije pravilno identifikovala jednu organizaciju koju vlasti smatraju „stranim agentom“, a neformalni jednostavno zato što nije na liniji Kremlja
Na izborima za narodne poslanike koji će se održati 3. aprila nadmetaće se kandidati sa 19 izbornih lista. Ovogodišnja “ponuda” slikovito predstavlja sto ljudi i sto ćudi, za svakoga se da ponešto pronaći
