Na današnji dan pre 80 godina, 26. novembra 1942, je u Bihaću održano Prvo zasedanje AVNOJ-a na kome je postavljen kamen temeljac za izgradnju socijalističke Jugoslavije, a usput su pratktično osnovani i OZNA i Tanjug. Ono će u posleratnom dobu pasti u senku Drugog zasedanja u Jajcu, ali se valja podsetiti šta se tada zbivalo
Slobodne i lepe žene iranske – lepe već i zato što su slobodne – bile su na onom katarskom stadionu gologlave, jer im je tako bilo od volje, i jer nema tog muškarca na svetu koji treba da ima pravo bilo šta da im zapoveda. A kamoli da to čine nadrndani bradati dedaci koji više ni nad sopstvenim mokrenjem nemaju kontrolu
Fudbal je izuzetno popularan u Iranu, reprezentativci imaju kultni status, ali veliko je pitanje šta ih čeka posle otvorenog iskazivanja podrške demonstracijama za prava žena pred početak meča sa Engleskom. Rezultat utakmice je, čini se, bio najmanje bitan
“Umesto da odgovaraju o sprezi države i kriminala o kojoj isplivava sve više saznanja, oni obrću stvari po principu ‘napad je najbolja odbrana’ i preko tabloida optužuju opoziciju. To je zamka koju oni postave tako da si ti sad odjednom optužen i treba da se braniš. I to čak ne ni ja, nego moj mrtvi otac. Meni ne pada na pamet da u tome učestvujem”
“Prvu Jugoslaviju su iznutra rušile iste one snage, čiji su povampireni sledbenici, uključujuči tu i ‘crvene četnike’ i njihovu ekskomunističku sabraću ‘crvene ustaše’, ‘crvene belogardejce’, ‘crvene baliste’ itd – dali lavovski doprinos kontrarevoluciji koja je razorila avnojevsku Jugoslaviju”
Zvali ga da učestvuje na olimpijadi u Barseloni, kako, kad su mu žena i deca izbegli u Beograd, bar ima baklju koju je nosio na olimijadi u Sarajevu
Tribina “Inovacije u medijima”, održana u Novom Sadu u organizaciji Asocijacije medija, pokušala je da da odgovore na pitanja: kako se prilagoditi novim okolnostima, kako zaraditi i opstati, a baviti se novinarstvom pošteno i profesionalno. Na tribini su govorile Slađana Gluščević, glavna urednica “Agrosmarta”; Nataša Heror, direktorka medijske agencije “Media Point” i urednica dvojezičnog portala “Storyteller” Vladimira Dorčova Valtnerova. Tribina je prenošena uživo na Fejsbuk stranici NDNV-a
Poslanicu Grozdanović sudbina nas ostalih ostavlja sasvim ravnodušnom. Ona odnekud smatra da svi nismo jednaki pred zakonom, i da to ni ne treba da budemo. Ona drži da za Velikog Vođu treba da važi neki poseban zakon
Fransoaz Veržes: Feministička teorija nasilja; prevela Milica Rašić; Fakultet za medije i komunikacije, Beograd 2022.
Večeras hitan sastanak Saveta bezbednosti UN. Poginulo je najmanje šest ljudi među njima i tinejdžerka, u napadu na porodilište ubijena beba, Kijev, Lavov, Moldavija su bez struje zbog ruskih raketiranja na ukrajinsku infrastrukturu, bilans je današnjeg dana ruske invazije na Ukrajinu
Evropska prestonica kulture Novi Sad uveliko priprema završnu izložbu “Mileva” kojom će zatvoriti krug započet ovog januara, izložbom “Vreme i vaseljena”. Autor obe je Dušan Jovović
Kada žrtva ne dobije priliku da napravi izbor da li će živeti ili ne, to nije tragedija, u tome nema ničeg šekspirovskog – to je prosto zločin. Ako se već prave paralele sa velikim književnim delima, što neki čine kada samoubistvo počini neko ko je prethodno ubio ženu, moramo biti precizni: Romeo nije ubio Juliju, ni obrnuto
Govoreći na TV Pinku, Aleksandar Vučić je izjavio da u Srbiji prema nezvaničnim rezultatima još nezavršenog popisa živi oko 6.550.000 osoba. Dodao je otprilike i da je to ludilo od uspeha, jer se očekivalo da će brojnost biti tek oko 6,1 miliona. Prava istina je da su skoro svi demografi predviđali da Srbija ima oko 6,5 miliona stanovnika. Inače, na popisu 2011. ubeleženo je nešto više od 7.180.000 žitelja ove države
Parafraziram Mikisove reči izgovorene negde pred sam kraj: Ne mogu da kažem da napuštam ovaj svet sa ponosom jer rođen sam kao Čovek, a danas smo na najnižem stepenu čovečnosti, nipodaštavanja života, nipodaštavanja jedinstvenosti i različitosti svakog bića
“Okretanje glave od negativnih procesa – pogledajte, kod nas kao da se na javnoj sceni ne događa ništa, osim dvorskih i tabloidnih spletki – svakako neće dovesti do toga da problemi nestanu. Naprotiv, problemi će ubrzano metastazirati. Nema sumnje da poslednjih desetak godina prisustvujemo sistematskom zanemarivanju filozofije i humanističkih nauka. Decenijama se bezrezervno kliče forsiranju prirodnih nauka, tehnike, IT sektora, dualnom obrazovanju itd. Sada se čudimo tome kako su se u našim društvima ‘najedanput’ tako razmnožili i nabujali ekstremni stavovi u svim sferama života. Međutim, ni filozofi, fokusirani na svoje ‘privatne akademske probleme’, nisu pružili dostojan otpor te se i dalje baškare u svojoj ‘kuli belokosnoj’”
Poslednji dobar rezultat postigli smo pre 32 godine na Mundijalu u Italiji, kada je selektor bio Ivica Osim. Tada je Dragan Stojković postigao vanvremenski gol u utakmici osmine finala sa Španijom. Svoje remek-delo je potrčao da proslavi u zagrljaju Osima, kao što tri decenije kasnije reprezentativci Srbije trče njemu u zagrljaj nakon odlučujućih golova. I prolaz kroz kvalifikacije za Katar podseća na pobednički niz koji je pred Mundijal u Italiji napravila reprezentacija pod upravom Osima, pa mnogi priželjkuju da Piksi bude kao Švabo i dovede reprezentaciju bar do četvrtfinala
Govoreći na TV Pinku, Aleksandar Vučić je izjavio da u Srbiji prema nezvaničnim rezultatima još nezavršenog popisa živi oko 6.550.000 osoba. Dodao je otprilike i da je to ludilo od uspeha, jer se očekivalo da će brojnost biti tek oko 6,1 miliona. Prava istina je da su skoro svi demografi predviđali da Srbija ima oko 6,5 miliona stanovnika. Inače, na popisu 2011. ubeleženo je nešto više od 7.180.000 žitelja ove države
Besplatan smeštaj, hrana, zdravstveno osiguranje i sticanje novih veština: Ministarstvo odbrane je pozvalo sve mlade od 19 do 30 godina da se do kraja novembra prijave za dobrovoljno služenje šestomesečnog vojnog roka. Tokom obuke dobijali bi mesečnu platu od 38.000 dinara
Svi oni kojima se ne sviđa kako zapadni mediji izveštavaju o svetu, Vladimiru Putinu, Rusiji, ruskoj invaziji na Ukrajinu, Balkanu, Srbiji, Kosovu…, ili im ne veruju, mogu da se informišu na srpskom jeziku na portlalu RT Balkan kako na sve to izgleda pogled iz Kremlja. Srbija tako ne samo što ne uvodi sankcije Rusiji, već je dozvolila rad portala RT, koja je zabranjena u Evropskoj uniji zbog "širenja kremaljske popagande". A tek što nam nije stigla i televizija RT na srpskom
“Često se dešava fenomen ‘staklenog plafona’, gde je ženama mnogo teže da dosegnu najviše političke pozicije bez obzira na kvalitet. Sada imamo zanemarljiv broj žena na čelu partija, a većina se i povlači iz političke trke, unapred misleći da nisu dovoljno kredibilne. Ženama se sve mnogo više zamera – i kada se snađu u politici i kada se ne snađu, i način na koji se prezentuju, kako se oblače, kakve su im frizure…”
Počelo je sejanjem straha, nastavilo se specijalnim programima, a završilo standardnim obraćanjem narodu u kome smo malo toga saznali. Ovako su prošla tri “najteža dana”, kako su ih označili mediji bliski režimu citirajući najviše državne zvaničnike
“Kad je Vučić došao na vlast, na Kosovu je bilo i srpske policije i srpskog pravosuđa i glasanja na izborima Republike Srbije. Sad ničeg od toga nema. E, to je rezultat ovih deset godina Vučićeve kosovske politike”
Tekst Nikole Bertolina Prevodljivost poezije, koji je master-klas o prevođenju i za stručnjake i za laike, biće deo zbornika Između dvaju svetova, zbirke radova o prevođenju koji priprema Institut za evropske studije kao deo projekta “Kulturni transfer Evropa – Srbija od 19. do 21. veka”, br. 7747152. Ljubaznošću Gordane Đerić, urednice ovog zbornika, objavljujemo jedan odeljak pomenutog teksta prevodioca i pisca Nikole Bertolina
Jedna fotografija i četiri slike u tri vašingtonska muzeja pričaju o američkoj stvarnosti rascepljenoj između diktata političke korektnosti i rastućeg desnog ekstremizma, kao i o neverovatnom putovanju jednog El Grekovog dela
„Trampisti“ koji i dalje tvrde da je Donald Tramp „pokraden“ na predsedničkim izborima 2020. su odneli mnoge pobede na izborima za Predstavnički dom, Senat i guvernere saveznih država. U Predstavničkom domu se nazire pobeda Republikanaca, još uvek je neizvesno ko će imati većinu u Senatu
Sve je počelo pre deset godina od lepog sećanja na dečju igru u kojoj latice cveta odgovaraju na pitanja da li me voli ili ne, da bi preraslo u međunarodni projekat i izložbu koji jubilarni rođendan obeležavaju upravo sad, u Beogradu
