Način na koji je sproveden ovaj proces je suštinski izigravanje ideje konsultovanja - od samog početka, preko načina na koji se obrazuju radne grupe, na koji su organizovani okrugli stolovi (a vreme i mesto njihovog održavanja držani u tajnosti), pa do poslednjeg takozvanog izveštaja o javnoj raspravi. To je sušta negacija glavne poruke Venecijanske komisije - da nam nedostaje pravna kultura
„Kada vidite kako je, više od trideset godina nakon raspada Jugoslavije i usprkos ratu, mržnji, netrpeljivosti i strogom šengenskom režimu, naš kulturni prostor jedinstven, kako smo povezaniji nego ikad, koga zapravo briga što o tome imaju kazati neki i moralno i intelektualno manjkavi pojedinci poput Vučića i Milanovića“
“Tri umetnika afričkog porekla stvorili su trojstvo snage, afro-futurizma i snažnog zagrljaja, predlažući da se ideja crne rupe iskoristi za stvaranje misteriozne atmosfere o onome što ona obuhvata i što može da sadrži u sebi”
“Bolno mi je gledati kakva smo sebična govna, nesposobna uživjeti se u tuđu muku, premda su nam muke jednake, jedni drugima činili smo identične svinjarije. Kninski Hrvati, tako, plaču da su ih devedeset prve Srbi otjerali iz njihovih kuća, a vesele se da su im devedeset pete istom mjerom vratili. Naslađuju se nesrećom svojih pravoslavnih susjeda, drago im je da su neke bolesne starice i uplakana djeca bježali na traktorskim prikolicama, a četiri godine ranije bili su u istoj situaciji. Kad ih slušate, takve okrutne, zlurade, lišene svake empatije, kršćane koji ne shvaćaju ni osnove kršćanskog morala – ne možete se pravo ni sažaliti nad njima”
Zoran Kovačević je naručio da ubiju čoveka. I osuđen je za to, ali ne po jasnim zakonskim načelima, te je tako, umesto na petnaest, u zatvor poslat na četrdeset godina, kaže njegov advokat. Kada se uporede presuda Kovačeviću i nekim drugim osuđenicima, ispada da je on još pre pet godina trebalo da bude na slobodi
Posebno su problematične, gotovo apsurdne, gromko artikulisane bezbednosne garancije kosovskim Srbima koje takoreći na tekućoj osnovi upućuje naša vlast. Tragikomičnost, bolje rečeno farsičnost tih garancija najbolje se vidi iz činjenice da naše vlasti ne mogu nikakve bezbednosne snage uputiti na Kosovo bez dozvole KFOR-a, sa kojim bi se, u slučaju da krene da štiti tamošnje Srbe, ovdašnja vlast našla u sukobu
I sve najgore što mi se desilo – neka se desilo I sve najbolje što se desilo – neka se desi ponovo (Kanda, Kodža i Nebojša, Sad mi je dobro)
Specijalni izaslanik Nemačke za Zapadni Balkan Manuel Saracin izjavio je da Srbije ne može da postane članica Evropske unije bez priznanja Kosova, ali ni bez slobodnih medija i demokratije
Teško se može zamisliti juriš odabranih 5000 koji će za nekoliko časova osloboditi prostor sa koga su izašle hiljade i hiljade vojnika juna 1999. godine. Koji onda zadatak može da se izvrši sa tih 5000?
Koliko je potreba za junakom-osvetnikom, koji uzima pravdu u svoje ruke, univerzalan fenomen? U kojoj meri i u kojim oblicima je prisutna u našem društvu? I zašto? Kakvu ulogu u tome igra (ne)poverenje u institucije, posebno sudstva, i šta slavljenje takvog razrešenja problema govori o nama? Koliko su udaljeni pravo i pravda i zašto je selektivna pravda – vrhunac nepravde? Kako ovo pitanje vide profesorka psihologije Tamara Džamonja Ignjatović, profesor prava Bojan Pajtić i filozof Vladimir Cvetković
Predsednik Srbije zna u metar koliko je izgrađeno puteva i auto-puteva, imena svih sela i zaselaka u Srbiji i probleme sa kojima se suočavaju. Silne činjenice ili nešto što liči na njih kod velikog broja recipijenata proizvode osećaj autentičnosti, jer neko ne može da govori neistinu, misle oni, ukoliko recimo kaže da su u nekoj novoj fabrici zaposlena 372 radnika, ili da je izgrađen put od 34,67 kilometara
Lako je bilo novinarima na Istoku, partija im je govorila o čemu i kako moraju da pišu. lako je bilo i kolegama na Zapadu, njima su vlasnici medija govorili šta da pišu. Teško je bilo novinarima u Jugoslaviji, nama niko nije govorio ništa, ali teško onome ko ne bi pogodio šta je trebalo da se piše
Teško se može zamisliti juriš odabranih 5000 koji će za nekoliko časova osloboditi prostor sa koga su izašle hiljade vojnika juna 1999. godine. Koji onda zadatak može da se izvrši sa tih 5000?
Visoka inflacija, nizak rast, visok dug, geoekonomska konfrontacija, korišćenje ekonomije kao oružja, trka u naoružavanju, erozija društvene kohezije – s takvim rizicima nas ovih dana u Davosu suočavaju bogati koji lako podnose gubitak milijardi i vole da pričaju sirotinji kako da živi i političari nedorasli izazovima vremena na forumu pod naslovom “Saradnja u fragmentiranom svetu”, koji podseća na nemoguću misiju
„Naravno, sve zavisi ko će biti članovi novog Upravnog odbora Filmskog centra Srbije. Bilo bi dobro da budu ljudi koji se bave filmom, a ne iz redova političkog establišmenta. Pokazalo se u dosadašnjoj praksi da to ne valja“
Treći put od kako je počeo rat u Ukrajini, Evropski parlament usvaja rezoluciju kojom ultimativno poziva Srbiju da se uskladi sa sankcijama EU Rusiji i napravi vidljiv pomak u oblastima demokratije i vladavine prava. Aleksandar Vučiće je rezoliciju nazvao „bezobraznom i bezobzirnom“, a one koji su je usvojili „licemerima“
Iz Davosa, gde prisustvuje Svetskom ekonomskom forumu, predsednik Vučić je poručio da će se nakon sastanka sa pet međunarodnih predstavnika i Lajčakom, obratiti javnosti sa novim merama. Rezoluciju Evropskog parlamenta o usaglašavanju spoljne politike Srbije sa EU koja je danas usvojena, predsednik Vučić je nazvao licemernom, i omčom oko vrata celoj Srbiji
Pre godinu dana u Srbiji je održan referendum o promeni Ustava u vezi pravosuđa koje je, tvrde pravnici, i dalje pod uticajem vlasti. Vlada je danas donela set zakona u skladu sa izmenjenim Ustavom
Od svih zemalja u regionu, prošle godine je jedino Severna Makedonija imala niži ekonomski rast od Srbije, podatak je Svetske banke. Najviše ima Hrvatska 6,6 odsto. Srbija ima 2,5 odsto
Sada je u Srbiji broj imunizovanih protiv malih boginja mali, pa će sigurno biti zabeležen veći broj obolelih od ove bolesti. Komplikacije od ove bolesti podrazumevaju upalu pluća, imunuloške probleme koji kasnije dovode do težeg oboljevanja od drugih infekcija, neurološke ispade, slepilo, zapaljenje mozga
Kako se dogodilo da deci bez roditeljskog staranja božićne poklone donose ljudi okićeni nacističkim simbolima, a sve to samo par stotina metara od humki đaka streljanih 1941.
U antifašističkom proleterskom kvartu južnog Milana nalazi se pijaca sa pedesetak tezgi, a među njima i tezga Frančeska Dikuonca sa sezonskim voćem, dehidriranim đumbirom bez šećera, grisinima sa lukom ili kimom iz Apulije, keksom od heljde iz Umbrije, i – porukama koje ispisuje na papirnim kesama
Za Mirjanu Marinković kažu da je prevodilac Orhana Pamuka zato što je na srpski jezik prevela osam njegovih knjiga. Osim velikog Pamuka, njen prevodilački opus čine dela više turskih pisaca – Ilbera Ortajlija, Ajfer Tunč, Sabe Altinsaj, Nazima Hikmeta, Nedima Gursela, Birgula Oguza. Šta prethodi prevedenoj knjizi
“Nakon prvog predavanja profesora Vojina Dimitrijevića koje sam slušao zapravo sam shvatio šta su to ljudska prava. Profesor Dimitrijević je tada rekao da su ljudska prava kapacitet nas pojedinaca da se lišimo predrasuda prema svim drugim pojedincima. Taj citat je prva stvar koju sam uhvatio kao belešku, i dan-danas mi taj papirić iz sveske stoji kao uspomena”
Dok traje rat u Ukrajini, Zapadu će u fokusu biti sprečavanje srpskog državnog vrha da se “u potpunosti ne svrsta na stranu Rusije, u atmosferi novog hladnog rata”, smatra profesor Bojan Pajtić. Ekonomija bi mogla da bude najveći izazov za vlast pošto su dramatičniji problemi za sada izbegnuti zbog srećnih okolnosti, mišljenja je Dejan Bursać sa Instituta za političke studije. Direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi kaže da je Srbiji ostalo veoma malo vremena tokom kojeg će moći da “muze sredstva EU”, a da se ponaša suprotno evropskim vrednostima. Narodni poslanik Demokratske stranke Nebojša Novaković kaže da će ove godine veliki izazov za Srbiju biti da “u hiperprodukciji svega neprijateljskog i zlog sa Zapada koja se fabrikuje za domaću javnost – niko ne nastrada”
