„Užasna stvar je što je Trejnspoting trebalo da na neki način bude priča upozorenja“, kaže Irvin Velš o svom romanu iz 1993. godine. „Međutim, danas, 30 godina kasnije, ne možete više tako da je sagledate"
„Za razliku od Nušića, mi iz naše tamnice možemo da izađemo sopstvenom odlukom. Ne moramo da kroz zatvorski prozor posmatramo taj slobodni svet ili svet slobode“
Vođen onom Volterovom maksimom da živima dugujemo poštovanje, a mrtvima samo i jedino istinu, sklon sam da se složim sa inicijativom trenutnog predsednika Srbije da obilaznica oko Beograda ponese ime Milutina Mrkonjića. Opcija kojoj je on pripadao, i koja je prirodni partner radikala, u ma kojoj iteraciji bili, zbilja predstavlja jedan obilazan put, obilaznicu oko pravne države
Studenti su se kao podrška svom kolegi Pavlu Cicvariću okupili ispred Narodne Skupštine dok je sednica još uvek bila u toku. Ministar državne uprave i lokalne samouprave Aleksandar Martinović iznosio je danas na sednici lične podatke o Cicvarićevoj porodici
Francusku je zahvatio veliki talas nemira nakon što je policajac ubio sedamnaestogodišnjeg mladića koji nije zaustavio automobil po nalogu saobraćajne policije. Nastradali tinejdžer je druga osoba ove godine koju su u Francuskoj ubili policajci tokom saobraćajne kontrole. Prošle godine je na taj način ubijeno 13 ljudi
“Moralni propusti čine osnovu iz koje se rađaju krivica i zločin. Bezbrojni sitni propusti, konformističko prilagođavanje, jeftino opravdavanje i neprimetno pospešivanje nepravde, doprinošenje u stvaranju atmosfere koja onemogućava jasno viđenje stvari, i sve ono što tek kao takvo čini zlo mogućim, sve to ostavlja posledice koje zajedno čine preduslove krivice za ukupne prilike i događaje” – Karl Jaspers
“Ono što treba preboleti, kaže Rastko Petrović, jeste vlastita konstrukcija ‘Evrope’, koja kao takva ne postoji u realnosti, a neprestano nameće osećanje neadekvatnosti, jer uvek pretpostavljate da je ona potpuno ostvarena svuda osim u vašoj vlastitoj kući”
Za žene iz sedam opština Pčinjskog okruga postoji jedna Sigurna kuća, čiji je osnivač grad Vranje, a kapacitet je smanjen sa 25 na 10 mesta. Lokalne samouprave (njih sedam) snose troškove smeštaja, ali rodno zasnovano nasilje ne vide kao prioritet, pa finansijskim planom uglavnom nemaju izdvojena sredstva konkretno za smeštaj žena ili ukupna sredstva za socijalne usluge ne koriste za smeštaj žena u Sigurnu kuću. To pokazuje i podatak da više od 12 meseci nije bila smeštena nijedna žena u Sigurnu kuću iz opština Vladičin Han, Bosilegrad, Preševo i Surdulica
"Znate li čega se Vučić najviše plaši kod ovih protesta? Toga što čak i njegovi glasači podržavaju ove zahteve", rekao je Lazović najavljujući deveti protest „Srbija protiv nasilja“
Predrag Koluvija, koji je optužen za proizvodnju više od tone i po marihuane, rekao da bi voleo da ga "puste na miru da živi svoj život"
Prema odluci koja je izgleda doneta još prošle godine, sve informacije o ustanovama kulture i preduzećima koja su u nadležnosti Grada Beograda, novinari mogu da dobiju samo preko Sekretarijata za informisanje
Nakon što su predali Izveštaj o radu REM-a Republičkom javnom tužilaštvu, ono ga je prosledilo Tužilaštvu za organizovani kriminal i formiran je predmet, saopštio je Biro za društvena istraživanja
“Forsiranje ‘treće Srbije’ nije išlo u pravcu kreiranja novog, demokratskog nacionalnog identiteta, nego guranja u stranu, u pozadinu neprijatnih pitanja. A u osnovi svih tih pitanja reč je o marginalizaciji ratnih zločina”
Nema ničega važnijeg od toga da neposredni akteri obrazovnog sistema razumeju zašto su određene promene u njihovom interesu. To ne može bez transparentnosti odlučivanja, odnosno jasnih prioriteta, kriterijuma i podataka. Situacija u kojoj postoji samo jedan državni narativ sa “povećanjem BDP-a” i “stranim investicijama” nije pogodno tlo za izgradnju poverenja. To bi moralo da ide u suprotnom smeru, da počne od dugoročnog interesa naše dece pa da se onda odmotava
“Vlast apsolutno kontroliše rad regulatora, konkretno predsednik države, i on, preko regulatora, drži pod kontrolom režimske medije. Tu imate JMU Srbije i Vojvodine i četiri komercijalne televizije sa nacionalnom frekvencijom, sve one zajedno dopiru do gotovo svakog građanina Srbije. Zato ti pružaoci medijskih usluga i imaju nacionalnu pokrivenost kako bi ispunjavali potrebe vlasti da manipuliše javnim mnjenjem”
Da su se sa Predragom Koluvijom – prvooptuženom u slučaju Jovanjica dopisivali bivši direktor BIA i ministar policije Bratislav Gašić i direktor Vojnoobaveštajne agencije general Zoran Stoiljković, otkrio je tokom svedočenja Dušan Mitić, šef operative Odeljenja za borbu protiv droga beogradske policije. Dodaje i da tužilac Saša Drecun od početka radi protiv predmeta Jovanjica koji vodi
Debatna zona bi, gledano s mesta Muzeja, trebalo da bude levo od amfiteatra, ali levo od amfiteatra nema ničeg. Odnosno ima – šumarak. Preciznije – blatnjavi šumarak. Najpreciznije – blatnjavi šumarak u kojem vri od komaraca. Osim toga – ništa
U dubokoj starosti završio se život američkog marinca školovanog na Harvardu, koji je u početku radio za Ministarstvo odbrane i korporaciju Rand, bio generalski zet potpuno posvećen hladnoratovskoj borbi; a onda se, rizikujući da ostatak života provede u zatvoru, suočio sa moralnim rizicima i dao novinama Pentagonske papire, koji su 1970. govorili o prikrivanju, neistini i svesnoj laži u korozivnom Vijetnamskom ratu (1954–75), pa do kraja života bio uporni pacifista i uzor mnogim uzbunjivačima, kojima je na kraju života poručio: “Nemojte to činiti u zabludi da ćete imati velike šanse da završite kao Danijel Elsberg...”
“Nisam samo pisac, i mislim da se osećam loše u svojstvu samo pisca, ta egocentričnost počinje s vremenom da me ubija. Jako, jako su mi važne stvari koje radim a koje nisu namenjene samo meni nego drugim ljudima i u tom smislu je čitav moj rad i angažman u “Krokodilu” posvećen tome. Kako i to oduzima jedan veliki deo dana, sve to rezultira time da čitanje koje je realna potreba, počinje da liči na luksuz koji čovek sebi jedva uspeva da priušti. Meni je to jedna od glavnih životnih frustracija”
„Protesti su dobra stvar za demokratiju. To znači da su građani angažovani, posvećeni, da im je stalo da se određene promene dogode. Gore od toga je kada niko ništa ne govori u društvu koje se suočava sa gomilom izazova, sa kojima ništa nije urađeno. Zato smatram da su ovi građanski protesti pokazatelj da su ljudi u Srbiji povređeni, osporavani i da žele da se to promeni”
Na sednici Gradske skupštine postavljeno je nekoliko novih direktora ustanova kulture, bez rasprave, zato što SNS snosi odgovornost za njih pa zato ne treba nikog da pita, smatra gradonačelnik
O značaju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda za portal “Vremena” govorio je profesor na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu prof. dr Dragan Povrenović. Kako kaže, Srbiji je pre svega neophodna kadrovska analiza i plan za budućnost, kao i podizanje svesti građana o ličnoj odgovornosti
Istog dana kada je predsednica Kosova Vjosa Osmani na plenarnom zasedanju Evropskog parlamenta u Strazburu govorila o svojoj zemlji kao "svetioniku demokratije" u regionu, odnosi na relaciji Beograd - Pristina su dodatno eskalirali. Za Beograd nema dileme da Aljbin Kurti želi rat, Priština tvrdi da kriminalne grupe pod Vučićevom komandom dstabilizuju Kosovo, a iz EU poručuju da je put ka deeskalaciji dogovoren i da dogovoreno mora da se sprovede
“U ovom društvu postoje teme i pitanja koji nemaju lake i brze odgovore. Akademija se često proziva ne samo zbog toga, nego i zbog nekih drugih pitanja gde postoje određene frustracije u društvu, ali uglavnom su to takva pitanja na koja zapravo nema brzih i lakih odgovara, jer da ih ima, ne bi pitali Akademiju”
“Svakog dana nas kroz informativne emisije brutalno emocionalno zlostavljaju čelnici sistema. Ako mi pristajemo da budemo žrtve, kako onda da našoj deci objasnimo da ona na to ne treba da pristanu? Kako da nam poveruju? Deca najviše uče po modelu. Pristajanjem smo dali model našoj deci da treba da trpe. Ja se stvarno nadam da se ovo društvo probudilo”
“U ovom društvu postoje teme i pitanja koji nemaju lake i brze odgovore. Akademija se često proziva ne samo zbog toga, nego i zbog nekih drugih pitanja gde postoje određene frustracije u društvu, ali uglavnom su to takva pitanja na koja zapravo nema brzih i lakih odgovara, jer da ih ima, ne bi pitali Akademiju”
