Istraživanje "Vremena" - Organizovani kriminal na Balkanu (2) - Ilegalna trgovina umetničkim delima

20.oktobar 2005. Tamara Skrozza i istraživači

Svetska baština na crno

Zvanično, države balkanskog regiona ne nalaze se ni blizu vrha liste država s najvećim brojem ukradenih, a zatim preprodatih umetničkih dela i arheoloških nalaza. Nezvanično, međutim, njihov rejting i prava uloga u art trafikingu (ilegalna trgovina umetničkim delima) nikako nisu zanemarljivi. Odavno poznate kao trasa na trgovačkim putevima koji vode iz Rusije i Male Azije ka Zapadnoj Evropi, vremenom su postale poznate i kao mesta na kojima ilegalni trgovci i samouki "arheolozi" i te kako mogu da profitiraju. O tačnom broju do sada ukradenih kulturnih dobara samo se nagađa – delom zbog političke nestabilnosti, a delom zbog već poslovičnog nemara, mnogi od tih predmeta nisu dokumentovani pre krađe, tako da zvanično nisu ni postojali.

19.oktobar 2005. Milica Krstanović

Hop

19.oktobar 2005. Dimitrije Stanković, Beograd

Sve za 85…

"Plastična šećerlema"; "Vreme" br. 770

Formula 1

19.oktobar 2005. Dušan Radulović, Radio Beograd 1

Sezona za deseterac

Konačno smo videli jednu sezonu o kojoj će se u hladnim zimskim noćima uz ognjište ispredati priče. Može i uz gusle, što da ne

Italija i Balkan (2)

19.oktobar 2005. Margerita Paolini, ekspert za geopolitikuPrevela: Mirela Radosavljević

Jadran kao spona

U okviru odlučne politike međunarodnog i teritorijalnog povezivanja koje omogućuje nova evropska politika prema susedstvu, trebalo bi da Jadranska oblast izgradi mrežu veza između gradova, univerziteta i trgovačkih komora kako bi uspostavila dinamične odnose sa oba dela Sredozemlja

Intervju - Kosta Ilić, direktor rafinerije Pančevo

19.oktobar 2005. Zoran Majdin

Musava udavača

"Vlada mora biti dovoljno mudra da privatizaciju rafinerija prepusti stručnjacima, ali i da sve prođe javnu raspravu, da ne bi posle bilo ‘nismo znali’. Zato, moramo znati šta nam se sve može dogoditi ako tender ne bude dobro po nas definisan"

Intervju - Slobodan Radić, Hjulet–Pakard

19.oktobar 2005. Slobodan Bubnjević

Lokalna sinergija globalnih korporacija

"Povećanje Hjulet–Pakarda znači povećanje angažmana i kvaliteta domaćih kompanija. Tamo gde je HP jak, jake su i domaće kuće"

Brisel, Kosovo i ostali

19.oktobar 2005. Milan Milošević

Opasna karta na zelenoj čoji

Savet bezbednosti UN-a će 24. oktobra najverovatnije odobriti početak pregovora o statusu Kosova. Beograd na te pregovore nevoljno pristaje, a i šta bi drugo

Fudbal - povodom jubileja šest decenija od osnivanja FK Partizan

12.oktobar 2005. Božo Koprivica

Naših šezdeset godina

Ima, ima šta da se voli. Smrt fašizmu, živeo Partizan

Lisica i ždral

12.oktobar 2005. Ljuba Živkov

Olakšavajuća okolnost

Ako je svako peto dete u Srbiji bilo zlostavljano, mora biti da i u parlamentu imamo pedesetak ličnosti čiji je razvoj ometen, usporen ili usmeren u šiblje pokraj puta

Intervju – Euđenio Sidoli, generalni direktor "Filip Moris" DIN

12.oktobar 2005. Miša Brkić

Promena vizije menja i ljude

"Otpor promenama u Nišu bio je znatno veći od onog s kojim smo se suočili u drugim zemljama u tranziciji. Imali smo mnogo nepotrebnih izazova za koje smo uludo utrošili vreme. Ljudi nisu bili srećni zato što su smatrali da su prodati. Naša kompanija veruje u pojedinca i mnogo ulaže u njega"

Organizovani kriminal na Balkanu (4) – Trgovina ljudima (4)

12.oktobar 2005. Slobodan Georgijev i istraživači

Od Vardara pa do Triglava, i šire

Pre nego što se u nekom budućem trenutku nađu u ujedinjenoj Evropi, države koje geografski pripadaju Balkanskom poluostrvu godinama unazad povezane su na polju organizovanog kriminala. Raspad Istočnog bloka, raspad SSSR, raspad i ratovi u bivšoj SFRJ bili su pogodan teren da se na području jugoistočne Evrope ukoreni i lepo razvije mnogo grana organizovanog kriminala. U državama koje zbog prirode političkog sistema gotovo da nisu imale kriminal kao društvenu pojavu dogodio se dramatičan preokret. Izrasla je čitava generacija ambicioznih kriminalaca koji su uspeli da umreže čitavo područje Balkana i dobro sarađuju ne mareći mnogo za pitanja nacije i države

Pun kufer marketinga

12.oktobar 2005. Nadežda Milenković

Do nježnika

Isti spot, samo različite vode

Post festum - 39. Bitef

06.oktobar 2005. Ivan Medenica

Kroz prozirnu magmu

U kontekstu ovogodišnjih svetskih pozorišnih festivala, Bitef se izdvojio kao jedno od vodećih dešavanja, sa zanimljivijim programom od, recimo, čuvenog Avinjonskog festivala

Izložbe - 46. Oktobarski međunarodni salon

06.oktobar 2005. Sonja Ćirić

Jednostavno privlačenje

"Tragali smo za radovima koje je rečima teško objasniti, za radovima koji ostavljaju utisak na posmatrača, koji su jasni u konceptu i ideji, još jasniji u realizaciji, u kojima se prepoznaju svest i namera umetnika da pokaže svoju ideju od nastanka do realizacije rada. Takvih radova, istina, ima svuda, ali ih nema puno", kaže Darka Radosavljević, umetnički direktor Oktobarskog salona

Zaštita životinja

06.oktobar 2005. Jasmina Lazić

Zakon rešava haos

Domaći propisi ne definišu dobrobit životinja i njihovo zlostavljanje i ne obuhvataju sve životinjske vrste. S obzirom na to da se praktično ne sprovode, javnost gotovo da i ne zna da ovi propisi postoje

Trgovina ljudima - Mitar Đurašković, MUP Srbije

05.oktobar 2005. Redakcija Vremena

Tranzit izvora

Tribina - Vreme izazova

05.oktobar 2005. Redakcija Vremena

Kada će naši građani putovati bez viza u Evropu

U zemlji u kojoj preko 80 odsto mladih nikada nije kročilo van granica zemlje, putovanje u Evropu predstavlja pravu privilegiju. Vizni režim koji su zemlje EU-a uvele kao meru sankcija našoj zemlji u vreme vladavine Slobodana Miloševića i dalje je na snazi iako je prošlo pet godina od demokratskih promena, što građani doživljavaju kao veliku nepravdu. Ovo pitanje obavijeno je političkom maglom, a naši političari često se hvale da u ime građana lobiraju u Briselu da se naša zemlja stavi na pozitivnu listu zemalja potpisnica Šengenskog sporazuma. Ređe nam, međutim, saopštavaju hladne odgovore iz Brisela gde se od nas očekuje da najpre demilitarizujemo granice, uspostavimo integrisano upravljanje granicama, pojačamo kontrolu nad ilegalnom emigracijom, regulišemo problem azilanata u skladu sa evropskim standardima, uvedemo pasoše koje je teško falsifikovati... Treću tribinu od planiranih pet, koje nedeljnik "Vreme" organizuje u saradnji sa Fondacijom "Fridrih Ebert", posvetili smo uslovima koje naša zemlja treba da ispuni da bi naši građani, kao nekada, bez vize putovali u Evropu. Na tribini su učestvovali Vlado Ljubojević iz Ministarstva spoljnih poslova, Bernhard Hauer, generalni konzul Ambasade SR Nemačke u Beogradu, i dr Jovan Teokarević, direktor Beogradskog centra za evropske integracije. Tribinu je vodila Duška Anastasijević, novinarka nedeljnika "Vreme"

Istraživanje "Vremena" - Organizovani kriminal na Balkanu (2) - Trgovina ljudima

29.septembar 2005. Slobodan Georgijev

Lovci i žrtve

Kao što su bili uspešni u regrutovanju potencijalnih žrtava, organizatori trgovine ljudima i krijumčarenja ljudi bili su vešti u pronalaženju "lokalnih partnera": skeledžija, taksista, jataka. Novac koji se okreće u poslovima organizovanog kriminala dovoljan je da namiri potrebe velikog udruženja. U dosadašnjim slučajevima pokazalo se da su u "lancu" bile dve kategorije prestupnika: oni sa kriminalnom istorijom i oni koji su se našli na mestu na kome su mogli lako da se uključe u posao. Opskurni povratnici sa ratišta, klinci bez ideje o budućem životu i željni lake zarade, članovi porodica koji sve shvataju kao čist posao, pa i držanje devojaka u kućnom pritvoru, našli su se na optuženičkim klupama, dok je vrh piramide (što se pokazalo u "slučaju S.Č.") ostao bez mrlje

Lisica i ždral

29.septembar 2005. Ljuba Živkov

Mali jutarnji štrec

Osobu mlađu od 35 godina tražim radi izigravanja rasističkog paragrafa antipatičnog žirija

Portret savremenika - Svetozar Marović

29.septembar 2005. Vera Didanović i Dokumentacioni centar "Vreme"

Ni tamo, ni ovamo

"Možda je moja politička karakteristika trpljenje, to što sam uvek negde između, što verujem u neku meru", opisao je svoju "političku posebnost" predsednik SCG, koji, nakon optužbi za potpisivanje štetnog ugovora o nabavci vojne opreme, kaže da se ipak neće povući sa funkcije koju obavlja "u interesu evropskih ciljeva SCG"

Popis dijaspore

29.septembar 2005. Jelena Grujić

Od Pitsburga do Triglava

„O nebrizi naše države govori već sama činjenica da se ne zna koliko ljudi živi u inostranstvu. Postoje procene da je reč o četiri miliona naših ljudi. Da neki magacioner ne zna da li ima četiri stotine ili četiri miliona čaša, postavilo bi se pitanje njegove odgovornosti, a ovde su u pitanju ljudi", kaže u razgovoru za "Vreme" Aleksandar Čotrić