Fragmenti iz jugoslovenske prošlosti

21.јул 2010. Ivan Ivanji

Jugosloven Tuđman, Radakrišnan, kurvoazije i Slobodan Penezić Krcun

Krcun je pričao i ponešto što nije bilo za objavljivanje, na primer, kako je uspeo da uhapsi Dražu Mihailovića. Rekao je da je u mladosti veoma poštovao četnike iz Prvog svetskog rata, da mu je bilo teško da shvati da je sada u odnosu na ljude, koji su sebe tako nazivali, na suprotnoj, neprijateljskoj strani. O Draži je rekao da je njegova tragedija bila, što je bio generalštabovac, a ne trupni oficir, što je hteo da diplomatiše, umesto da se bori. "On je svojom glupošću uterao srpskog seljaka, koji je zapravo bio odan kralju, nama u naručje", govorio je Krcun na moje veliko iznenađenje

Rodonačelnici tabloidne štampe II – Krsto Cicvarić (1875–1944)

21.јул 2010. Vladimir Barović

Nekrunisani kralj »žute« štampe

Idejnim lutanjima, koje ide do flerta sa fašizmom, ličnim uvredama i izborom tema, Cicvarić je na svoje ime navukao poluvekovni gnev novinara, jer i danas ga neretko uzimaju kao primer najnemoralnijeg predstavnika javne reči, jer u našoj žurnalistici postoji termin "cicvarićevsko novinarstvo", čime se označava novinar bez skrupula i profesionalnih obzira

Intervju – Zafir Hadžimanov, kantautor, glumac i pesnik

21.јул 2010. Sonja Ćirić

Од љубов не се бега

"U ovim mojim godinama dostigao sam nivo da mi niko ne treba na sceni osim jednog dobrog gitariste ili pijaniste koji će da me prati, a da ja sobom, svojim glasom, manirom, posvećenjem, dočaram sve filharmonije sveta, sve violine sveta, sve gajde sveta, a da se sve to čuje u tom jednom jedinom usamljenom glasu"

Nuspojave

21.јул 2010. Teofil Pančić

Bluz za crne limuzine

Uz sva objektivna i subjektivna ograničenja, Josipović i Tadić ovakvi kakvi su jesu idealna metafora novog početka Srbije i Hrvatske

Koncert – Jelena Karleuša, Popova plaža, Zaječar

14.јул 2010. Saša Rakezić

Briga i veselje

Karleuša je do pred sam početak scenskog nastupa sedela u svom luksuznom BMW vozilu, odakle se, okružena interventnom policijskom jedinicom i telohraniteljima zaputila direktno na binu, dok ju je pogledom pratila ljubopitljiva masa

EXIT 2010 – Jedan dan na festivalu

14.јул 2010. Dragan Kremer

Šoping molovanje

Što smo mi tako turistički na EXIT-u, ni po jada, nego cenim da većini (mlade) publike to dođe kao nekakav šoping-mol za (živu?) muziku: šetkaš po ogromnoj građevini, razne ponude birkaš, isprobavaš, cenjkaš se, troškariš, srećeš ljude, pijuckaš, odmaraš... opuštencija, a možda i ‘nagaziš’ nešto baš super

Nuspojave

14.јул 2010. Teofil Pančić

Draga, ne budi peder

Zaštitnik građana se poduhvatio neke vrste oblikovanja poželjnog obrasca "politički korektne" službene, ali i ukupne javne komunikacije, što je vrlo klizav teren

Intervju – Bojan Dimitrijević, istoričar, Institut za noviju istoriju Srbije

14.јул 2010. Jovana Gligorijević

Frustracija kao prelomna tačka

Analize koje je uradila CIA 2003. pokazale su da su vazdušni udari snaga NATO-a bili značajni za slabljenje moći Republike Srpske, ali da su pre svega zajednička ofanziva muslimansko-hrvatskih snaga i politički pritisak međunarodne zajednice uticali da se rat završi. Ali, to je naknadno mišljenje. Tokom 1995. i početkom 1996. bilo je uvreženo mišljenje da su Amerikanci, a onda i NATO, svojim vazdušnim udarima, najviše doprineli brzom kraju rata

Kultura sećanja

14.јул 2010. Tamara Skrozza

Srebrenica, lični i kolektivni moral

Više od osam hiljada pobijenih ljudi činjenica je koja mnogo znači čak i na mestu na kojem su groblja i spomen-parkovi brojniji od porodilišta i igrališta. S druge strane, međutim, ne može se izbeći utisak da je potočarski scenario svake godine isti, da se o Srebrenici uvek oglašavaju ista lica s istim parolama, a da se u glavama "običnog" sveta ništa u međuvremenu nije promenilo

Srbija i NATO (4)

14.јул 2010. Filip Švarm

Ratno krštenje u Bosni i Hercegovini

Kada je 28. avgusta 1995. od minobacačke granate na sarajevskoj pijaci Markale poginulo trideset osam osoba, a devedeset ranjeno, NATO je započeo široko bombardovanje položaja Vojske Republike Srpske. Ova operacija, nazvana "Razborita prisila", trajala je od 30. avgusta do 21. septembra 1995. NATO je u okviru nje izveo preko tri hiljade borbenih letova, a VRS je iznad Pala oborila francuski "miraž 2000K" i zarobila dva pilota

Na licu mesta – Kejptaun i Zemlja vina

14.јул 2010. Momir Turudić

Najlepše lice zemlje podela

Hrišćanstvo su u Južnu Afriku doneli misionari iz Evrope, danas oko 80 odsto stanovništva pripada ovoj religiji. Biskup Dezmond Tutu je jednom rekao: "Kada su došli, imali su Bibliju u rukama, a mi zemlju. Rekli su nam: ‘Hajde da sklopimo oči i da se molimo’. Kada smo otvorili oči, mi smo imali Bibliju u rukama, a oni zemlju." Vera je važan deo svakodnevnog života u Južnoj Africi, mada je ovde hrišćanstvo često izmešano sa drevnim verovanjima, pa nije čudo da su mir vernika čak i u dvorištima bogomolja prethodnih nedelja remetile vuvuzele

Intervju – Endru Glas

07.јул 2010. Jelena Jorgačević

Britanac u Beogradu

"Ljudi sa kojima mi radimo na našim projektima dugo su bili u izolaciji i željni su novih iskustava, ideja, željni su da otkrivaju"

Tribina – Vreme izazova

07.јул 2010. voditelj: Dimitrije Boarov

Preduzetnici u očima srpske javnosti

Posle niza varnica koje su povodom politike izlaska iz ekonomske krize u Srbiji izbile između privredne elite i vodećih državnih institucija, nedeljnik "Vreme" i Fondacija "Fridrih Ebert" organizovali su tribinu na kojoj se razgovaralo o nekoliko aktuelnih pitanja koja su otvorena povodom proteklih polemika. Prvo, da li je u Srbiji sramota biti bogat; zatim, šta se vidi na rendgen listi srpske privredne elite; kako javnost vidi srpske preduzetnike; kakav je uticaj privrednika na ekonomsku politiku Vlade Srbije; da li je poslovanje srpskih preduzetnika društveno odgovorno? Našem pozivu na tribinu su se odazvali – Branislav Grujić, predsednik Srpskog poslovnog kluba "Privrednik", Olja Bećković, novinarka produkcijske grupe "Mreža" i autorka poznate televizijske emisije "Utisak nedelje", i Mladen Lazić, profesor sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Voditelj i učesnik na tribini bio je i novinar "Vremena" Dimitrije Boarov. U ovom prilogu, uz nužna skraćenja, objavljujemo magnetogram razgovora koji se vodio u prostorijama Centra za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu, 29. juna ove godine.