"Volela bih da sam snažna kao lik Ružice koji glumim u filmu Beli, beli svet. Ona je svesna odgovornosti za sve što radi, a to je nešto što se sreće preretko. I zbog toga je i heroina i tragički lik. Ona predstavlja veličanstvenu jednostavnost življenja malih ljudi. Ona prihvata strašne stvari u životu bez kukumavke, bez ičega, bez pola reči. Ja znam i osećam da takve žene postoje"
Da bi Crnogorska pravoslavna crkva (CPC) dobila svoje kanonsko priznanje i time autokefalnost, neophodno je da se Srpska pravoslavna crkva s tim složi. No čak i kada bi se to dogodilo, što nije mnogo verovatno, jedno je sigurno – to ne bi bila ova, trenutno postojeća CPC i Miraš Dedeić ne bi bio njen mitropolit
Siniša Kovačević, dramski pisac i član predsedništva DSS-a ("Press")
Nabavka – ili povratak, svejedno – "supergalebova", bez obzira na to što je u pitanju tip aviona koji je poleteo pre više od 30 godina, u ovom trenutku dosta znači, barem potencijalno
Kuda sa 5000 leševa? Pošto "stinger", pošto "zolja", pošto Konjic? Ko je kome petokolonaš, a ko komandant?
Alek Popov: Nivo za napredne
preveo Velimir Kostov
Geopoetika, Beograd 2010.
Fondacija Fridrih Ebert i nedeljnik "Vreme" organizovali su 27. oktobra u Centru za kulturnu dekontaminaciju tribinu na temu "Rođeni u YU". Učesnici tribine bili su Mirjana Karanović, Želimir Žilnik, Ante Tomić, Miljenko Jergović i Muharem Bazdulj, a voditelj Teofil Pančić
Lilićevo detstvo i iunost’ neobrađeni, život Milana Milutinovića naučno i umetnički takođe neistražen – naše istoričare i naše cvajgove čeka ozbiljan posao
Tokom proleća i leta 1992. Mladić je imao pune ruke posla: valjalo je ustrojiti srpsku vojsku u Bosni i zacrtati granice nove države, koja je po Kradžićevom mišljenju trebalo da se prostire na oko dve trećine teritorije BiH. Problem je bio, kako Karadžić primećuje na jednom sastanku, što se unutar tih granica nalazilo mnogo Muslimana. Situacija se i politički iskomplikovala, ubrzanom transformacijom krnje SFRJ u Saveznu Republiku Jugoslaviju
Demokratska stranka ne vodi društvo i ne otvara se prema njemu; umesto da pozove građane da učestvuju u političkom životu, u rešavanju i krupnih i sitnih pitanja, ona je postala tvrđava. Nama treba mnogo više demokratije, transparentnosti, razgovora, otvorenosti, umesto ovog straha i glumatanja politike
Osladilo mi se pisanje scenarija: "Istorija brabusa", true story, Slovenčev mercedes ukraden u Hrvatskoj Vlada Srbije poklanja predsedniku opštine, potonjeg sudbina službeno odvodi u tvrtku toga Slovenca koji auto prepoznaje kano Marko sablju mu očinu
Otimati za sebe slobodu – ličnu, intelektualnu, polnu, na kraju stvaralačku, kao najvažniju – otimati je decenijama, bespoštedno, suicidalno, trošiti se emocionalno i fizički, davati, ali tražiti i pravo na uzimanje, tražiti svoje mesto – to je put koji je Vesna Parun platila na stostruki način
"Ispijenu čašu crnogorskog Vranca teško je objasniti rečnikom. Najbolje je da sagovornika ponudite istim vinom. I tada, jednim ritualnim gestom, nekim izuzetnim pogledom, blaženim izrazom na licu, možda nekim pokretom ruke, uzdahom ili osmehom, sagovornik će vam bez reči preneti svoj doživljaj o ispijenoj čaši" (R. Deletić, 1981)
Mlađan Dinkić, ministar ekonomije, na pitanje kako će javnost znati da se novac Telekoma neće rasipati, poput novca od privatizacije Mobtela (B92)
"Oktobarski salon je nekada bila velika reprezentativna izložba. Sada se u njoj proglašava za umetnost ono što nije umetnost. Marina Abramović jeste umetnost, i to zato što su njeni potezi uvek veliki. Ali to samo jednom uspe, i bude dokument epohe. Likovna umetnost nije umrla. Samo, kod nas se ponašaju kao da jeste"
Bi li se Anđelinin prvenac dao preurediti tako da postane ipak politički korektniji
Šta biva kad oni koji se najviše ponose međusobnom mržnjom i poletno skandiraju klanju onih drugih najednom padnu jedni drugima na rutave grudi
Haški tribunal nedavno je obelodanio sve dosad pronađene beležnice odbeglog generala Ratka Mladića. U dvadeset svezaka, na blizu pet hiljada stranica, sadržana je detaljna istorija Mladićevog ratovanja, od kninskog garnizona do Srebrenice i Dejtonskog sporazuma. "Vreme" od ovog broja objavljuje najzanimljivije izvode
"Godinu dana pokušavam da upišem doktorske studije, ali ne uspevam jer ne mogu da nađem mentora. Nema dovoljno profesora koji imaju kvalifikacije, a oni koji bi mogli da mi budu mentori, prebukirani su", kaže Biljana Raković, student generacija Saobraćajnog fakulteta sa prosekom ocena 9,90
"Predstavu počinjemo tako što glumci izgovaraju svoje matične brojeve, a završavamo tako što ih ponove, ali uz njih dodaju i svoje ime i prezime. Između te dve tačke svako priča o sebi spram onoga što se nekada zvalo Jugoslavija, priča o tome šta nam se događa ‘kada sve potone kao Atlantida’, kada potone ono što smo voleli i u šta smo verovali, kada potone sistem po kome smo vaspitavani i po kome smo živeli"
"Muzičar mora da bude otvoren, bez strahova prema stvarima koje bi mogle da pomognu muzici da ode u nekom interesantnom pravcu. On ne bi trebalo da razmišlja o tome koliko sjajnu izvedbu je pružio, već bi trebalo da ima predstavu o tome šta njegova duša može da pruži muzici"
