Hrvatska u haškom bunilu
Muke po transkriptima
Svi se i dalje bave Tuđmanovim stenogramima sa Briona koji su završili u Haškom tribunalu. Ne zbog njihovog sadržaja u kojem ima svega i svačega, od isterivanja Srba iz Hrvatske za vreme "Oluje", do njihovog svođenja na manje od tri odsto stanovništva. Već da bi se utvrdilo ko je taj izdajnik koji ih je dostavio tom sudu
Zoom
Sastanak u Karađorđevu – Boris Tadić ne misli valjda ozbiljno kad kaže da se neće mešati u bosanska pitanja. Srbija je potpisnik Dejtonskog sporazuma
U beogradskoj čaršiji se s nipodaštavanjem gleda na pitanje bosanske konstitucije i slabo se shvataju razmere sukoba koji tamo permanentno traje. Srpska politička i javna elita je egocentrična i zaneta samo pitanjima iz sopstvenog sokaka
TV manijak
4B na Studiju B
Lisica i ždral
Talenat i obožavaoci
Lisica i ždral u prilici su da doista bez dozvole, autorizacije i blagoslova prvi objave stenograme razgovora u Drugoj otadžbinskoj upravi
Studiranje u Indoneziji
Mnogo više sličnosti
Godine 2002. Vlada Republike Indonezije počela je sa programom stipendija Darmasisva, koji je omogućio studentima iz Srbije da godinu dana borave u Indoneziji i studiraju jezik, muziku ili umetnost. U 2010. godini te mogućnosti su dobile još jednu perspektivu. Naime, 2010. Vlada Republike Indonezije dodelila je pune stipendije za master studije različitih studijskih profila
Strip esej – Povodom Afričkih pustolovina Julesa Radilovića i Zvonimira Furtingera
Dragi kamen iz Afrike
Dragulji opusa Julesa Radilovića jesu Kroz minula stoljeća, Afričke pustolovine, Kapetan Leši i Herlok Šolms. Četiri stripa i četiri žanra, istorijski, avanturistički, ratni i humoristički. U njima je nadišao zanat realizma i ponudio magiju vizuelnog pripovedanja. Radilovićeva i Furtingerova pripovest Afričke pustolovine kreirana pre pola veka postala je sama srž egzotičnog pojma afričkog kod tadašnjih čitalaca. Ova vrsta egzotizma ima zanimljivu komponentu – vrsta je postkolonijalnog čitanja Afrike mnogo pre nego što su postkolonijalna čitanja ušla u akademsku modu
Intervju – Emir Kusturica
Ja sam učen, uspješan i znam da ošamarim
Mogu da pišu koliko hoće da su moji filmovi i muzika sranje, ali kada se pređe na ličnu biografiju, jedino što mi preostaje je da potražim zaštitu suda. Nema mjesta na svijetu gdje može neko da vam kaže da sarađujete sa ubicama, a da se za to ne snose posljedice, ako to nije istina
Nuspojave
Glumci nisu stigli, sire
Niti je Atelje 212 nadležan i "vlastan" da priznaje nezavisnost Kosova, niti je prištinsko pozorište nadležno da prizna da "Kosovo je srce Srbije"
Politički urbanizam – ime za ulicu, trg, plato
Šta je ostalo i šta će biti od druga Tita
Većina ex-jugoslovenskih gradova je posle 1990. političkom voljom izbacila Titov naziv iz popisa ulica i trgova. Na njegovo mesto su došli nacionalni heroji, oslobodioci, očevi nacija ili često gradski toponimi (Riva, Glavna ulica)
Kultura sjećanja i službena politika
Bez prošlosti nema budućnosti
Projekat "Kultura sjećanja – Bošnjaci, Hrvati i Srbi u komparativnoj perspektivi", nemačke fondacije "Fridrih Ebert" u Bosni i Hercegovini, od 2006. godine, kada je nastao, okupio je istoričare, politikologe, antropologe, književnike, filozofe i komunikologe iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije
Navigator
Ko ne misli ovako, taj kleveće i laže
Lisica i ždral
Protestna nota
Da proćerdaju sigurnu pobedu, da osramote zemlju u kojoj su rođene, to mogu samo žene!
Veži konja gde mi gazda kaže
"'Atlantis', priča o profesiji"; VREME 1058
Ko leči Tomislava Nikolića
Bolnica na kraju grada
Nešto više od godinu dana nakon otvaranja, situacija u Beogradskom KBC-u suprotna je od planirane. Osim Tomislava Nikolića, tamo leži još samo jedan pacijent, što su potvrdili i u ovoj klinici. Prema podacima iz Registra dužnika u prinudnoj naplati Narodne banke Srbije, račun bolnice blokiran je već mesec dana zbog duga od 37 miliona dinara. Isti registar pokazuje da je od otvaranja do danas račun bolnice bio više puta blokiran, a isti je slučaj i sa računom firme ERC komerc, čiji je vlasnik takođe Dragan Pavlović
Štrajkovi glađu
Gandi, Đilas, Vuk
Izjava nedelje
»Teška vremena su iza nas, klatno se okreće na drugu stranu. Ova godina će sigurno biti mnogo bolja od svih prethodnih u kojima je krenula kriza.«
Oliver Dulić, ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja (BETA)
Feljton – Poglavlje iz knjige Ne nadajte se da ćete se rešiti knjiga
Pohvala gluposti
U izdanju "Gradca" nedavno je izašla iz štampe zanimljiva knjiga pod naslovom Ne nadajte se da ćete se rešiti knjiga. Reč je o knjizi u kojoj možete pročitati razgovore koji su vodili Umberto Eko, pisac, profesor i semiolog, i Žan-Klod Karijer, esejista, dramaturg i scenarista, pored ostalog autor nekoliko scenarija za filmove Luisa Bunjuela. Medijator razgovora bio je Žan-Filip de Tomak. Karijer i Eko razgovaraju o sudbini knjige u današnjem vremenu, ali pokreću i mnoga druga pitanja koja se tiču savremene kulture, tradicije i informatičkog društva. Uz dozvolu izdavača, "Vreme" u ovom broju prenosi jedno poglavlje iz ove knjige
Zoom
Gladovanje i radovanje – Apsurd je u tome što će možda Tomislava Nikolića najviše da košta to što nije išao do kraja. Ljudi vole da neko umre za njih
Ova vlada je čas za tajkune, a onda je protiv njih, čas je za socijalno ugrožene a nikad nije u stanju da im popravi položaj, deklariše se, barem ideološki, kao neko ko podržava srednji sloj građanstva, a mi takvi smo najviše propali
Hrvatska – Slučaj Gotovine, Markača i brionskog sastanka
Domoljubne egzaltacije i patriotski kič
Prvostepena presuda Haškog tribunala kojom su tadašnji general HV Ante Gotovina i tadašnji komandant Specijalne policije MUP RH Mladen Markač osuđeni na 24, odnosno 18 godina zatvora zbog zločina tokom i posle operacije "Oluja" avgusta 1995, detonirala je u Hrvatskoj eksploziju protesta za koje je eksploziv marljivo postavljan mesecima. Crkva, HDZ, desnica i braniteljske udruge slutili su, svi odreda, na šta će taj proces izaći, pa su se i pripremali. Tu, međutim, ima nekih protivrečnosti s kojima se na kraj ne može, svoj galami uprkos
Intervju – Slavko Krunić, slikar
Portreti pitomih ljudi
"Jednom je jedan par došao kod mene u atelje da kupi sliku, odlučili su se za jedan ženski portret, ali su hteli da izaberu i muški. Jedan od onih koje sam im ponudio podsetio ih je na neku osobu koja ih nervira. Ja sam se našalio da bi ako ga kupe mogli da ga gađaju pikadom i tako mu se osvete, i – oni su kupili i njega. Ne znam da li ga zaista gađaju, ali znam da se jedna druga gospođa dobro slaže sa portretom koji je kupila kod mene u ateljeu. Rekla mi je da kad god izađe iz kuće, ona mu mahne"
Kultura sećanja
Ustanička ulica – igrani film u suočavanju sa prošlošću
U organizaciji nedeljnika "Vreme" i Balkan medija fonda održan je 7. aprila okrugli sto posvećen umetničkom odgovoru na različite izazove vezane za rasvetljavanje ratnih zločina počinjenih u bivšoj Jugoslaviji tokom devedesetih godina prošlog veka. Koliko igrani film Ustanička ulica, čije snimanje upravo počinje i koji se, između ostalog, bavi radom Tužilaštva za ratne zločine, može doprineti boljem i objektivnijem sagledavanju ovog problema? Šta spaja, a šta deli filmske stvaraoce i stvarne tužioce, istražitelje i sudije? Koliko je filmska vizija utemeljena na stvarnosti i koliko se i kako izuzetno traumatični događaji poput ratnih zločina mogu umetnički obraditi? O ovim i drugim pitanjima govore Gordan Kičić, producent i glavni glumac u filmu Ustanička ulica, Miroslav Terzić, režiser, Vladimir Vukčević, tužilac za ratne zločine, Siniša Važić, predsednik Veća za ratne zločine Suda u Beogradu, i Bruno Vekarić, portparol Tužilaštva za ratne zločine. Moderator okruglog stola bio je Filip Švarm
Na čijoj ste strani
"Poruke i tumačenja"; VREME 1057
Izjava nedelje
»Iznenadićemo čelnike režima idejnim rešenjem koje smo pripremili za veliki miting 16. aprila, i uveren sam da će reagovati i raspisati vanredne parlamentarne izbore.«
Aleksandar Vučić, zamenik predsednika Srpske napredne stranke ("Pravda")