Prizori iz Turske u knjizi Putevima i džadama Male Azije i Bliskog istoka Matije Kujundžića njegov je prvi objavljeni tekst. Fotografije: Olivera Kujundžić, što je njen prvi fotografski projekat. Ta knjiga je nastala tokom njihovog putovanja na dva točka do Jordana i nazad, kroz Bugarsku, Tursku, Siriju, Jordan, Makedoniju, Albaniju i Crnu Goru (izbor i oprema redakcija "Vremena")
Beograd se sabira posle mišljenja Međunarodnog suda pravde o tome da deklaracija o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova nije protivna međunarodnom pravu
Krcun je pričao i ponešto što nije bilo za objavljivanje, na primer, kako je uspeo da uhapsi Dražu Mihailovića. Rekao je da je u mladosti veoma poštovao četnike iz Prvog svetskog rata, da mu je bilo teško da shvati da je sada u odnosu na ljude, koji su sebe tako nazivali, na suprotnoj, neprijateljskoj strani. O Draži je rekao da je njegova tragedija bila, što je bio generalštabovac, a ne trupni oficir, što je hteo da diplomatiše, umesto da se bori. "On je svojom glupošću uterao srpskog seljaka, koji je zapravo bio odan kralju, nama u naručje", govorio je Krcun na moje veliko iznenađenje
Idejnim lutanjima, koje ide do flerta sa fašizmom, ličnim uvredama i izborom tema, Cicvarić je na svoje ime navukao poluvekovni gnev novinara, jer i danas ga neretko uzimaju kao primer najnemoralnijeg predstavnika javne reči, jer u našoj žurnalistici postoji termin "cicvarićevsko novinarstvo", čime se označava novinar bez skrupula i profesionalnih obzira
"U ovim mojim godinama dostigao sam nivo da mi niko ne treba na sceni osim jednog dobrog gitariste ili pijaniste koji će da me prati, a da ja sobom, svojim glasom, manirom, posvećenjem, dočaram sve filharmonije sveta, sve violine sveta, sve gajde sveta, a da se sve to čuje u tom jednom jedinom usamljenom glasu"
Slobodan Milosavljević, ministar trgovine
Uz sva objektivna i subjektivna ograničenja, Josipović i Tadić ovakvi kakvi su jesu idealna metafora novog početka Srbije i Hrvatske
Karleuša je do pred sam početak scenskog nastupa sedela u svom luksuznom BMW vozilu, odakle se, okružena interventnom policijskom jedinicom i telohraniteljima zaputila direktno na binu, dok ju je pogledom pratila ljubopitljiva masa
Što smo mi tako turistički na EXIT-u, ni po jada, nego cenim da većini (mlade) publike to dođe kao nekakav šoping-mol za (živu?) muziku: šetkaš po ogromnoj građevini, razne ponude birkaš, isprobavaš, cenjkaš se, troškariš, srećeš ljude, pijuckaš, odmaraš... opuštencija, a možda i ‘nagaziš’ nešto baš super
Nikola Petrović Njegoš, praunuk crnogorskog kralja Nikole, princ i arhitekta, radi i živi u Parizu (B92)
Posle trke u Silverstonu na kojoj je slogan Red Bula dobio reč više, nastavak sezone biće još zanimljiviji, a borba za vrh oštrija
Zaštitnik građana se poduhvatio neke vrste oblikovanja poželjnog obrasca "politički korektne" službene, ali i ukupne javne komunikacije, što je vrlo klizav teren
Analize koje je uradila CIA 2003. pokazale su da su vazdušni udari snaga NATO-a bili značajni za slabljenje moći Republike Srpske, ali da su pre svega zajednička ofanziva muslimansko-hrvatskih snaga i politički pritisak međunarodne zajednice uticali da se rat završi. Ali, to je naknadno mišljenje. Tokom 1995. i početkom 1996. bilo je uvreženo mišljenje da su Amerikanci, a onda i NATO, svojim vazdušnim udarima, najviše doprineli brzom kraju rata
Više od osam hiljada pobijenih ljudi činjenica je koja mnogo znači čak i na mestu na kojem su groblja i spomen-parkovi brojniji od porodilišta i igrališta. S druge strane, međutim, ne može se izbeći utisak da je potočarski scenario svake godine isti, da se o Srebrenici uvek oglašavaju ista lica s istim parolama, a da se u glavama "običnog" sveta ništa u međuvremenu nije promenilo
Kada je 28. avgusta 1995. od minobacačke granate na sarajevskoj pijaci Markale poginulo trideset osam osoba, a devedeset ranjeno, NATO je započeo široko bombardovanje položaja Vojske Republike Srpske. Ova operacija, nazvana "Razborita prisila", trajala je od 30. avgusta do 21. septembra 1995. NATO je u okviru nje izveo preko tri hiljade borbenih letova, a VRS je iznad Pala oborila francuski "miraž 2000K" i zarobila dva pilota
Hrišćanstvo su u Južnu Afriku doneli misionari iz Evrope, danas oko 80 odsto stanovništva pripada ovoj religiji. Biskup Dezmond Tutu je jednom rekao: "Kada su došli, imali su Bibliju u rukama, a mi zemlju. Rekli su nam: ‘Hajde da sklopimo oči i da se molimo’. Kada smo otvorili oči, mi smo imali Bibliju u rukama, a oni zemlju." Vera je važan deo svakodnevnog života u Južnoj Africi, mada je ovde hrišćanstvo često izmešano sa drevnim verovanjima, pa nije čudo da su mir vernika čak i u dvorištima bogomolja prethodnih nedelja remetile vuvuzele
"Ljudi sa kojima mi radimo na našim projektima dugo su bili u izolaciji i željni su novih iskustava, ideja, željni su da otkrivaju"
Posle niza varnica koje su povodom politike izlaska iz ekonomske krize u Srbiji izbile između privredne elite i vodećih državnih institucija, nedeljnik "Vreme" i Fondacija "Fridrih Ebert" organizovali su tribinu na kojoj se razgovaralo o nekoliko aktuelnih pitanja koja su otvorena povodom proteklih polemika. Prvo, da li je u Srbiji sramota biti bogat; zatim, šta se vidi na rendgen listi srpske privredne elite; kako javnost vidi srpske preduzetnike; kakav je uticaj privrednika na ekonomsku politiku Vlade Srbije; da li je poslovanje srpskih preduzetnika društveno odgovorno? Našem pozivu na tribinu su se odazvali – Branislav Grujić, predsednik Srpskog poslovnog kluba "Privrednik", Olja Bećković, novinarka produkcijske grupe "Mreža" i autorka poznate televizijske emisije "Utisak nedelje", i Mladen Lazić, profesor sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Voditelj i učesnik na tribini bio je i novinar "Vremena" Dimitrije Boarov. U ovom prilogu, uz nužna skraćenja, objavljujemo magnetogram razgovora koji se vodio u prostorijama Centra za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu, 29. juna ove godine.
Na prijemu za predstavnike našeg cenj. rasejanja bio je i selektor Antić sa kojim se domaćin Cvetković zadržao u petnaestominutnom razgovoru
