Poreklo čoveka
Kameni gen
Nakon što su istraživači sa Instituta "Maks Plank" u Lajpcigu u Nemačkoj uspeli da pročitaju gene sa fosilnih nalaza starih čitavih 400.000 godina, poreklo ljudi još nije konačno razjašnjeno. Naprotiv
Himalaji
Ja na vrhu ili ko me je terao
Tog 2. maja 2013. godine, tačno u 10.58 časova po lokalnom vremenu, našao sam se na vrhu Ajland Pik, nadmorske visine 6189 metara, koji se nalazi u neposrednoj blizini Mont Everesta, na Himalajima. U uslovima izuzetno razređenog vazduha, gde imate samo 40 odsto kiseonika od onoliko koliko se nalazi na nivou mora, nakon 11 sati iscrpljujućeg penjanja sa visine od 5100 metara, popeo sam se na svoj prvi planinski vrh u životu. Verovatno i poslednji
Mihail Timofejevič Kalašnjikov
Jedan čovek i jedna puška
Pre nekoliko dana sahranjen je u Iževsku, jednom od centara sovjetske i ruske industrije streljačkog oružja, ing. Kalašnjikov koji je svoje ime ostavio kao simbol. Počasni plotuni ispaljeni su naravno iz pušaka AK47, bio je i Putin. Mihail Timofejevič je umro u svojoj 95. godini, ali puške su ostale
Mihael Šumaher
U zoni sumraka
Poslovica o krčagu koji ide na vodu dok se ne razbije bila mi je prva asocijacija na vest o teškoj povredi Mihaela Šumahera
Lisica i ždral
Otvoreno pismo
Bi li RRA mogla preduzeti štogod protivu gladijatorskih pevačkih TV turnira na koje roditelji dovode i maloletnu čeljad?
Slovo o ontologiji
Diskretni šarm posebnosti
O identitetu se, dakako, raspravlja u svim mogućim područjima nauke. Prva asocijacija na reč identitet odnosiće se, najverovatnije, na pitanje o etničkom, verskom, rasnom ili kulturnom identitetu
Suđenje Šešelju u Hagu
Početak ili kraj
Bilo je gotovo izvesno da će suđenje Šešelju 30. oktobra i konačno dobiti epilog, a sada izgleda kao da je priča tek počela
Ličnost godine – Branko Kukić, izdavač, urednik, pisac
Nema razloga za optimizam
"Uzroke srpskog pada vidim u jednom nezrelom, bandoglavom i sebičnom društvu, društvu koje dva veka nije uspelo da se uspostavi i da napreduje u bilo kom pravcu. Ovde su državna rukovodstva za ova dva veka više ličila na skup ludaka, a narod je postao sitničav, neiskren, nezbrinut, pun mržnje i odsustva smisla za drugog i za drugačije, narod pod raznim varijantama bensedina. Države kao što je ova nemaju nikakvog smisla, svrhe, značaja i perspektive u svetu. To je razlog što nas ne uvažavaju i ne priznaju. Da nesreća bude veća, ovde su se bili naklatili i komunisti koji su upropastili sve čega su se dotakli. Prosto je neverovatno šta se sve ovde sručilo i survalo. Zbog toga sam ubeđen da izlaza nema, jer ovaj narod se ne obuva u istoj pameti. Ovde pamet uglavnom služi za muvanje, mračne poslove, sulude ideje, i za zajebanciju. Budući da je Srbija u odnosu na razvijeni evropski svet na samom dnu, ako bi kojim čudom i krenula u nekom dobrom pravcu, kada dođe na pristojan nivo, ko zna da li će svet postojati u ovom stanju, i da li će uopšte postojati"
Reč ilustratora
Šta crtam, a šta mi se dešava
Ima ona dubokomislena da crtež menja hiljadu reči. Ono što je važno je – kakvih hiljadu reči? Ako je od onih književnih, vredelo je crtati. Ako je od onih koje čujemo u rijalitiju ili raznim (a)socijalnim mrežama, šteta potrošenog vremena
Feljton – Iz knjige Kako smo propevali – Jugoslavija i njena muzika
Srpski Nišvil
Izdavačka kuća "Laguna" upravo je objavila knjigu Ivana Ivačkovića Kako smo propevali – Jugoslavija i njena muzika. U njoj Ivačković govori o poluvekovnoj istoriji popularne muzike kod nas, od vladavine zabavne muzike, preko pojave i ekspanzije rokenrola, pa do novokomponovane narodne muzike i turbo folka, kao i o društvenom i političkom kontekstu u kome se popularna muzika razvijala. Sa dozvolom izdavača, "Vreme" u ovom broju objavljuje odlomke iz ove knjige koji se odnose na narodnu muziku i njene protagoniste tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka
Muzičari u bekstejdžu
Organizator u procepu
Poslednjih dvadesetak godina radim i kao organizator koncerata stranih muzičara u našoj zemlji. Bilo ih je preko šest stotina. Zahvaljujući tome imao sam priliku da se izbliza upoznam sa nekim od velikih svetskih imena rokenrola. U tekstu koji sledi nećete saznati šta ko jede u garderobi, jer je to privatna stvar, ali ćete saznati ponešto o njihovoj prirodi i naravima
Čas pozitivne geografije – Amerika
Zemlja u kojoj se mnogo i pošteno radi a dobro i slobodno živi
Godina na izmaku bila je i godina u koju je pala stotinu i trideseta godišnjica rođenja Franca Kafke. U godini pred nama, godini u kojoj će se, znamo već, mnogo pričati i pisati o stotoj godišnjici Sarajevskog atentata i početka propasti jednog sveta, pašće i devedeseta godišnjica smrti jednog od najvećih pisaca tog propalog sveta – Franca Kafke (1883–1924). Početkom godine, izdavačka kuća Laguna objaviće novo izdanje Kafkinog prvog romana Amerika, jedne od najpoznatijih evropskih literarnih vizija kontinenta daleko na zapadu
Deset događaja 2013.
Kad naprednjak složno glasa protiv Miška i Đilasa
Laufer javlja – formula uspeha vlasti 2013: drž’ se Brisela, piši krivične prijave, grdi opoziciju, preti joj i obećavaj – crtaj grad na vodi i brod na Moravi
TV manijak, godišnji pregled 2013.
Devet krugova srpskog medijskog pakla
Kako studenti Fakulteta za medije i komunikaciju vide medijsku scenu u Srbiji
TV manijak
Hoćeš da te mrak pojede
Intervju – Borka Pavićević
Kratka istorija kulturnog trovanja
"Mi te ljude poznajemo, pamtimo ih. I samo mi nemojte govoriti kako su se promenili; nisu! Isti su! Zašto su isti? Zato što, za razliku od levice koja obrazuje i razmišlja, desnica uvek samo regrutuje, reprodukuje. Isti jezik, ista mimika; ista lica koja su maja 1991. u Jugoslovenskom dramskom pozorištu prekinula premijeru predstave Siniše Kovačevića Sveti Sava, u režiji Vladimira Milčina. Upravo onako kako su se te noći ponašali oni koji su prekinuli predstavu, tako su se ponašali i devedesetih; tako se ponašaju i danas"
Lisica i ždral
Gde cveta limun žut
Kako sam posve legalno doneo živo biće u klimatske uslove koji ko zna hoće li se pokazati blagotvornim
Okrugli sto u organizaciji Američke privredne komore
Nema vremena za nove početke
Predlozi privrednika za povećanje zaposlenosti
Anatomija opozicionih nedaća
Igra prestola u Demokratskoj stranci
Ma koliko psihološki bio razumljivi Tadićev jed i želja za revanšom, teško da stranačkoj i široj javnosti može objasniti kako to da mu je SNS danas prihvatljiv, pa čak i poželjan, za koalicionog partnera – a nije mu to bio pre godinu i po dana
Šta se kuva u beogradskom hotelu »Crowne Plaza«
Chef i tri musketara
Nijedan šef nije dobar ako nema dobro osoblje, ako nema momke i devojke pune entzuijazma, želje da uče i usavršavaju ono što već znaju. Zato, i jelovnici su zajedničko delo svih šefova i zamenika šefova, a pomenuta četvorka je tu da im pomogne da se što je bolje snađu
Roman – Melanholija otpora
Mrak pobune i mrak poretka
Najzad smo i u srpskom prevodu dobili izvanredno delo jednog od najzanimljivijih mađarskih i evropskih pisaca
Lisica i ždral
Menuet za šargiju
Neka se radnici i sindikat strpe dok i Loznica ne bude dala nekog velikana
Intervju – Ajra Kaplan, Yo La Tengo
Pastoralna larma
"Mi smo bend koji ignoriše trendove – naši albumi i koncerti su sve duži. Strategije po kojima treba sebe i svoju muziku prilagoditi recimo Tviteru ne idu sa prirodom muzike kao takve"
Ponovo pročitati
Hose Ortega i Gaset – danas i ovde
U izdanju "Gradca" i prevodu Branka Anđića upravo se pojavilo novo izdanje kapitalne knjige španskog filozofa Hosea Ortege i Gaseta Pobuna masa. Preporučujući je čitaocima "Vremena", u ovom broju donosimo dva poglavlja iz ove knjige koja je prvi put objavljena 1930. godine i koja se i danas ispostavlja kao zastrašujuće aktuelna
Zoom
Vežite se – Srbija je zemlja u slobodnom padu i svaki Cvijan je dobrodošao kao argument da Njutnov zakon ovde ne važi. Privremeno
Dirljivo je kako Vučića njegovi brane od napada tajkunske, političke, finansijske i svake druge mafije, brinu za njegovu bezbednost i verovatno mu je zimske gume, zasukavši rukave, lično montirala Zorana Mihajlović, uz sasluženje predsednika srpskog parlamenta koji se ovih dana ubi da dokaže da mu nadimak nije slučajno nadenut