Ne mogu se oteti utisku da je ovolika pregrejanost posledica nerealnih očekivanja srpskih političara da će se s ulaskom Trampa u Belu kuću svet okrenuti naglavce, a kod nekih od njih vidljiva je želja da se Srbija vrati u sferu ruskog uticaja
Dan Republike Srpske jedna je od brojnih tačaka razdora u BiH. Dok su jedni slavili 25 godina ovog bosanskohercegovačkog entiteta, paradirajući uz Marš na Drinu i sanjajući još "specijalnije veze između RS i Srbije", drugi su isticali da je to dan koji treba obeležavati kao "dan žalosti i jedan od nacrnjih datuma u istoriji Bosne"
Jednom nedeljno se čuje sa roditeljima, nemaju internet kod kuće pa ne može češće, a i bolje je tako. Govori im da je dobro, da ima dobar smeštaj, dobru hranu i da su svi fini prema njemu. Na svom Fejsbuku je okačio snimak gde sa prijateljima šeta okićenom Knez Mihailovom ulicom, smeju se, zadirkuju međusobno i pričaju nešto na paštu jeziku. "To smo zbog naših snimili. Da se ne brinu…", kaže Mudžib
Mislim da se Hristova poruka i danas i svagda najbolje "prevodi", to jest svedoči, ne rečima, nekakvim – neretko komplikovanim – teološkim teorijama, već pre svega – delima ljubavi
"U Elektri, kao i u svakoj složenoj formi književnosti i pozorišta kakva je tragedija, nemoguće je pronaći krivca u jednom čoveku ili jednom motivu. To je ono što tragediju čini umetnošću, a ne ponavljanjem života na sceni"
Kada planiraju da postanu roditelji, mladi na institucionalnu pomoć društva kroz ustanove za čuvanje dece, a posebno na finansijsku pomoć države, praktično i ne računaju
Niko normalan u današnje vreme ni ne sanja da ima nešto protiv policijske države; živimo na policijskoj planeti. Jedna je stvar kad je policijska država ozbiljna, a druga kada je šljampava i brljiva. Dva do sada nesporna policajca zaglavila su pritvor od 30 dana samo zato što su podneli krivičnu prijavu upravo zbog šljampave i bespotrebno brljive policijske hijerarhije u MUP-u Srbije
Nekada sam mogao da kažem da sam Jugosloven, sada bih mogao da kažem nostalgičar. Ideološki sam bio Jugosloven u Titovo vreme, vrlo svesno i vrlo namerno, a sad već ne bih mogao da se definišem. Nisam ničiji, mada imam dva pasoša, srpski i austrijski, a mogao bih da dobijem i izraelski i mađarski. Ovde sam kao kod kuće, znači sigurno sam Beograđanin, a inače sam apatrid
Protekla godina bila je godina ozbiljnog laganja, osrednjih investicija, prividnog napretka, takođe osrednjeg, uzdizanja ispotprosečnih kadrova i najava da će tek sad najgori da nas uzjašu
Ja sam Branimir Milovanović. Početkom 2013. godine proveo sam 26 dana u Mjanmaru, upoznajući, fotografišući i snimajući ljude i život oko sebe. Ovo je moja priča o zemlji u kojoj se, u velikim gradovima ili selima u planinama, pored puta se mogu naći ćupovi sa svežom vodom koju svakoga jutra neko donese za slučaj da putnik, koji tuda naiđe, bude žedan
Liči na pejntbol, ali umesto boje, identične replike pešadijskog naoružanja ispaljuju biorazgradive plastične kuglice koje ne bole i ne prljaju odeću prilikom pogotka. Ersoft je igra popularna među milionima širom sveta, a cilj je da sve izgleda što približnije pravim vojnim operacijama i borbama. Jedne decembarske subote reporteri "Vremena" imali su priliku da uzmu učešće u ovom sportu
Odlično promišljena i besprekorno izvedena, serija reditelja Dalibora Matanića i scenariste Ivice Đikića, koncentrisana u paklenom međuprostoru novinarstva, biznisa, politike, crkve, policije i kriminala, sam je vrh celokupne post-YU produkcije u svom žanru
"Nacionalizam u stvari ne postoji. Nacionalizam je sredstvo. Sredstvo za mobilizaciju. Način pomoću koga se aktiviraju određene strasti u čoveku, pomoću koga se mobiliše određena zajednica da bi se izginulo na bojnim poljima"
Navin je bila profesorka književnosti u jednom velikom gradu u Avganistanu, pisala je i objavljivala pesme i priče. Godinama je primala pretnje smrću od talibana zato što je žena koja se usudila da radi i bude javna ličnost, ali nije želela da napusti svoju zemlju. Na kraju je otišla, zbog svoje još nerođene dece. Na putu je već godinu dana, i još nije stigla do cilja
Možda ne živimo u najsrećnijoj državi na svetu, ali zato bar imamo sreću da živimo u zlatno doba nauke. Malo li je
"Da li je čovjek promašena investicija prirode? Gdje se izgubio čovjek, prvo raspet na krstu, a onda raširenih nogu i ruku zaokružen u renesansnoj formi, poslije revolucionar idealista? Gdje se izgubio ideal revolucionarnog zanosa"
Postoje mnogobrojne definicije mitova. Jedna od njih je: "... Pojmovi pogodni za uticaj na mase, obično do kraja nedefinisani, mitizirani pojmovi, politički mitovi kao za vreme fašizma i nacizma, mit o naciji..." Mit može da bude izgovor za ratove, da huška u smrt. Ali može da se čita i kao lepa priča, kao avantura, kao traganje za sopstvenom biografijom u životopisu bogova i heroja davnih vremena
Nakon svih filmskih i još uvek nerešenih događaja u Savamali tokom izborne noći ove godine, pomalo je u drugi plan pala suštinska štetnost ugovora koji omogućava projekat "Beograd na vodi". Tribina u organizaciji "Vremena" pokušala je da vrati pažnju javnosti na sve štetne aspekte ovog projekta u koje je aktuelna vlast zaplela državu i njene građane za narednih nekoliko decenija, koliko je projekat predviđen da traje
Pojedini stručnjaci koji su bili u Visokom tvrde da su građevine delo inteligentnih bića, a ne nasumična kreacija majke prirode, što je stav mejnstrim arheologije. Mišljenje da je reč o prirodnim formacijama najžešće brane upravo oni koji nisu ni dolazili u Visoko. Saradnica "Vremena" posetila je bosansku dolinu piramida
Vladislav Bajac, kao pisac, novinar i izdavač, o Orhanu Pamuku koji je nedavno bio gost Srpske akademije nauka i umetnosti i "Geopoetike"
Povezivanje smrti gardista Dragana Jakovljevića i Dražena Milovanovića sa predsedničkim kandidatima i Vučićev javni istup u kome on proglašava za neprijatelje države i naroda ne samo Marka Đurišića i neke druge opozicione poslanike već i zaštitnika građana Sašu Jankovića, svedoči u kakvoj će se atmosferi odvijati ovi predsednički izbori. Oni su već na samom početku neregularni
Došli smo u apsurdnu situaciju da se oko uloge tumača, pa i presuditelja oko tužne sudbine ubijenog Đinđića otimaju dvojica koji su se vidno radovali, pa i likovali, kad je premijer bio ubijen
Počela je kao potpredsednica stranke i ministarka energetike, nastavila je kao potpredsednica stranke, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva. Posle izbora 2016, izgubila je potpredsedničko mesto u stranci. A s premijerom i šefom stranke koji više ne može da sastavi ni 150 dana vlade, a da ne proturi ideju o vanrednim izborima – sve je nesigurnija
"Odluke se ovde donose napamet, na osnovu pojedinačnih slučajeva i iz potrebe da se nešto reši na brzinu, iz politikantskih motiva i da se zadovolji javnost koju formiraju tabloidi sa porukom da propadamo kao društvo. Bez obzira na sve, mislim da situacija nije tako tragična"
