Inicijativa Hašima Tačija da formira vojsku na Kosovu i pokušaj Bakira Izetbegovića da obnovi suđenje Srbiji za genocid pred Međunarodnim sudom pravde sasečene su u korenu, što je u Beogradu predstavljeno kao velike pobeda srpske diplomatije i znak da se Zapad konačno stavio na srpsku stranu. Srbija je na njihov ishod imala taman onoliko udela koliko i na snežnu oluju koja je Vučiću otvorila put do nemačke kancelarke
"Ako ćemo da govorimo sportskim žargonom, kada god te neko nagazi, i kad osetiš nepravdu, tada skače adrenalin, skače koncentracija. Ja sigurno neću da se fokusiram na to da ratujem sa državom, daleko od toga. Prolazio sam kroz mnogobrojne političke sisteme, i siguran sam da je ovaj sistem najgori. Danas je takvo vaspitanje da onaj ko se bavi politikom, i ko je deo vladajućeg sistema, on očekuje da nešto dobije, da bude namiren"
"Ja se u pozorištu stvarno ne mogu baviti izborima u Srbiji. To je tako malo i dosadno i nebitno. Ali ono u šta se svet pretvara pred mojim očima poslednjih 20 godina, to je ono o čemu ja ovde govorim. O porazu slobodoumlja"
Kišovo delo u Urbanovoj je predstavi ne banalno osavremenjeno nego osvevremenjeno. I sada je tu, da zrači i da smeta, kao što je i Kiš zračio i smetao
"Mislim da ovih dana nacionalnost ne znači mnogo, mi smo svi pripadnici Spotify i Youtube naroda. Neki slušaoci misle da živim u Kanadi, neki čak misle da živim u Rusiji. Sviram, na primer, u Berlinu, a ljudi ne shvataju baš uvek da tu i živim"
Među desetak pisaca iz sveta, gost međunarodnog književnog festivala Fabula u Ljubljani bio je i srpski pisac Igor Marojević
Predstave i filmovi o ljudima koji se (ne) razlikuju od pripadnika većinskog stanovništva
Pitam se koliko li je samo imena maloletnih sinova, ćerki ili unučića na onim kovertama. Nismo skapirali pravila, priznajemo, mada ne kapiram zašto maloletnik ne može da dobije mikrotalasnu
Srbiju ubrzo čekaju beogradski izbori, a s njima će gotovo sigurno biti spojeni i parlamentarni izbori i ovo što se sada događa može se smatrati predigrom tih ključnih izbora koji bi najkasnije do proleća iduće godine mogli pokazati da je Vučićevo optiranje za predsedničku funkciju njegov najgluplji politički poduhvat
Bosna i Hercegovina zarobljena je u začaranom krugu nestabilnosti i sve dubljih etničkih podela. To budi stare ratne strahove, ali istovremeno i zahteve za rekonstrukcijom države
Šta ovdašnji, dominantni obrazac izveštavanja poručuje žrtvama, nasilnicima i uopšte društvu
"Svi intelektualno nastrojeni pojedinci moraju da sumnjaju jer je sumnja odraz poželjnog nivoa inteligencije. Samo nedovoljno pronicljiv čovek može sumnju pogrešno da razume kao nesigurnost, umesto kao potrebu za kreativnim i novim saznanjima. O sebi, o drugima, o svetu"
Jedan od Marfijevih zakona glasi: "Stvari prepuštene same sebi imaju tendenciju da se kreću od zla ka gorem." Prepušteni sami sebi, Srbija i region sve se više dave u bedi, korupciji, nacionalizmu i populizmu. Umesto pravne države i demokratskih institucija, jača partokratija na kojoj počivaju autoritarne vlasti. Kada se na unutrašnje dodaju međudržavne krize zbog neraščišćenih računa iz prošlosti, može se reći da je čitav region na korak do izbijanja sukoba
Umesto razložne skepse i ozbiljne rasprave, naš glavni pretendent na svu moć širi raskalašan optimizam i izbegava svaki razgovor u kome bi neko mogao da ga suoči s činjenicama. Tako teče kampanja u kojoj se Vučić takmiči sam sa sobom u izmišljanju boljeg života
Saša Radulović i Nenad Čanak pokupili su sveopšti opozicioni odijum svojim beskorisnim kandidaturama, ali je zato tzv. Preletačević svima navodno jako simpatičan, iako radi to isto
"NATO INTERVENCIJA 1999. POCEPALA JE I PODELILA LJUDE NA NEKOLICINU KOJA JE SMATRALA DA JE ODLUKA O INTERVENCIJI PAMETNA I DA BI I LIBERALI I KOMUNISTI TREBALO DA JE PODRŽE, I NA VEĆINU KOJA JE SMATRALA DA JE INTERVENCIJA NEOSNOVANA, DA JE ONA PROTIV SRBA I SRBIJE I DA SRBIJA IPAK IMA PRAVO NA KOSOVO. U PRVOJ GRUPI BIH MOGAO DA NABROJIM SAMO NEKOLIKO IMENA MEĐU KOJIMA SAM I JA, A TO SU SONJA BISERKO, BORA ĆOSIĆ, MOJ BRAT VOJA STOJANOVIĆ, BIO JE POKOJNI SRĐA POPOVIĆ, NATAŠA KANDIĆ, IVAN ČOLOVIĆ, SVETLANA SLAPŠAK... SVAKAKO IH IMA VIŠE HILJADA, ALI VRLO MALO. NA DRUGOJ STRANI NAŠAO SE NIZ UTICAJNIH, UGLEDNIH KULTURNIH I JAVNIH RADNIKA, KOJI SU TOKOM RATA U BOSNI BILI ANGAŽOVANI NA BOSANSKOJ STRANI. NAKON BOMBARDOVANJA, ONI SU ZAUZELI JAKU PATRIOTSKU KRITIČKU POZICIJU. ZA NACIONALISTE TO NIJE NEOČEKIVANO, TAJ POvodom smrti reditelja, publiciste: STAV IMALI SU I RANIJE. ALI KAD GRAĐANSKI LIBERALI PRESTANU DA PREPOZNAJU VREDNOSTI KOJE SU DO JUČE ZASTUPALI I POČNU DA BRANE ZLOČINE DRŽAVE SAMO ZATO ŠTO SU NJENI PODANICI, TO JE TEŠKO SVARITI"
Vamp simbol režima Romanovih između imperije revolucije i baleta – preživela jednu monarhiju, jednu privremenu republiku, tri revolucije, dva svetska rata i jednu emigraciju, pa uzbudila opake strasti u Rusiji
Beogradski pozorišni život u februaru ponudio je nekoliko očekivanih zgoditaka, ali i prijatnih osveženja i iznenađenja
Bojim se da je problem naše stvarnosti, kako je vidim pod duboku starost, što ne znam ko su pobednici poslednjih nekoliko decenija, ali znam ko su poraženi
"Kao u suton slušati Brela i ‘Ne me quites pas’ na terasi krova Muzeja muzičkih instrumenata u Briselu, Edit Pjaf u La Closerie des Lilas na pariskom Monparnasu, kao ‘Street Fighting Man’ grupe The Rolling Stones u rano popodne na londonskom Pikadiliju, kao zviždanje ‘Ševe’ Tomasa Hakija na opustelom budimpeštanskom trgu Varošmarti, nešto kao ‘Deca Pireja’ na trajektu što prevozi iz atinske luke ka ostrvu Ajgina, kao Mariju Lancu i ‘O sole mio’ u krčmi Đenove, kao ‘Road to Cairo’ u interpretaciji Džuli Driskol dok se u suton vozite kroz Saharu od Aleksandrije ka prestonici Egipta, kao ‘Jeke, Jeke’ Morija Kantea u mokroj kafeteriji ispod Viktorijih vodopada u Zimbabveu, poput ‘Sunday, Bloody Sunday’ grupe U2 u autobusu između Dablina i Slajga u Irskoj ili Česariju Ejvoru u sumnjivoj birtiji Puerto de la Kruza na Tenerifima... Da bi se bolje razumeli, po naški, kao ‘April u Beogradu’ u kafiću na Vračaru, ‘Skalinadu’ u trogirskoj konobi u dva ujutru, Montena u baščaršijskoj kafani kad društvo pijanih i mrtvih prijatelja peva ‘Sarajevo, ljubavi moja’, kao kad Ibrica Jusić na kraju Straduna započne ‘Eminu’, kao Balašević na novosadskom Štrandu u ‘Pesmi o Vasi Ladačkom’ ili kad grupa južnoslovenskih izbeglica u Vankuveru zajeca Bajagine ‘Moji su drugovi...’ To su trenuci zbog kojih nije šteta živeti" Rokopisi (2008)
Postoji atmosfera u kojoj se priča o pritiscima i o kupovini glasova naširoko. Kad kažem naširoko, mislim bukvalno na celu teritoriju. Nema opštine u kojoj nismo bili, a da nismo slušali o istim ili sličnim mehanizmima koji se koriste za prikupljanje podrške i za sigurne glasove. U ovom trenutku govorimo o atmosferi u kojoj ljudi nisu spremni da govore o svom političkom mišljenju, makar ne javno, jer se plaše na koji način to može da utiče na njih ili na nekog u njihovom okruženju. Svakako da i sam način tretiranja kandidata koji nisu bliski vlasti doprinosi takvoj atmosferi straha. A sama okolnost da ne smete da kažete da ćete da glasate za određenog kandidata govori o atmosferi pritiska koja je našim pozitivnim pravom zabranjena
Pilot projekat DA LI RAZUMEŠ MEDIJE je pokrenut prošle godine i to uz podršku Ministarstva kulture, a odgovore na ovo pitanje tražili smo u šest gradova Srbije – u šest različitih osnovnih škola
Ne usuđujem se ni da pomislim šta će biti kad premijer krene u pravu kampanju, praćen sve brojnijim medijskim skutonošama koji bi prekinuli i prenos smaka sveta ako Vučić negde drži govor
Događaj u Hercegovačkoj ulici ne staje "pod tepih", proteklo je previše vremena bez efekata i nastavi li se tako to će konstantno biti izvor dodatnog nezadovoljstva. Mislim da je izvesno da će i na međunarodnom planu, na primer u kontekstu pregovora o Poglavlju 23 sa Evropskom unijom, postati ozbiljan opterećujući faktor
