"Naprosto, svaki čovjek mora imati osjećaj za knjige, bez njih naš bi prostor bio siromašniji, bilo bi u njemu manje zraka. Objavljivanje knjiga samo zbog opstanka, medijske pozornosti ili inercije, to je bezveze"
Pad Vukovara izazvao je antiklimaks: pobedi se ne raduje niko, a preovlađuju, jad, patnja, besmisao i strah od budućnosti. Plodove pobede neće ubrati niko jer ih nema; ostaje samo gorak ukus mamurluka
U Ateljeu 212 videli smo veliku predstavu, po komadu Milene Marković, koji samo takvu i zaslužuje
"Kad sam došao na mesto v.d. direktora Drame, vladala je predrasuda da se zna koja publika ide u Narodno a koja u druga pozorišta. Rekao sam da je to budalaština, i postavio Čudo u Šarganu, Belu kafu i sve ostalo"
"Tituli doktora sam inače pridavao mali značaj, a sada mi do nje više uopšte nije stalo. Niti sam zahvaljujući njoj nešto stekao, niti ću bez nje nešto izgubiti. Pogotovo kad potiče od fakulteta koji može da donosi ovakve odluke i koji se, svojevremeno, čini mi se, rado i olako odrekao usluga takvih stručnjaka kao što su Tibor Varadi, Momčilo Grubač, Marijana Pajvančić, Olga Cvejić Jančić, Nenad Dimitrijević, Aleksandar Molnar, Stevan Šogorov, Laslo Sekelj, ili Petar Teofilović"
"Građani ne samo Srbije nego čitavog evropskog kontinenta i SAD, suočeni su sa ogromnim rastom društvene nejednakosti, gde jedna uska oligarhija određuje uslove života najvećem delu društva, i ljudi su zbog toga nezadovoljni. To nezadovoljstvo dobija svoj politički izraz u različitim demagozima koji govore narodu ono što on želi da čuje. Nude se jednostavna i laka rešenja u okviru radikalno-desničarske ideologije, i u tom smislu treba govoriti o skretanju udesno građana širom sveta"
U prošlom broju gorko sam se zamerio stotinama filmskih stvaralaca, zašto da se javno ne zakačim i sa ljudima od kojih leba jedem
Prvih dana posle pobede Tramp je pokazao svoje razumno, učtivo i pomirljivo lice. Uprkos tome ostaje strah od politički neukog predsednika koji je na vlast došao obećavajući šakom i kapom kule i gradove i zid na granici sa Meksikom
Premijer svesno brka nerasvetljen zločin iz strasti, ako je to uopšte u pitanju, s državnim nasiljem u Savamali u aprilskoj izbornoj noći
Posle Nebojše Krstića, koji je dužio Teofila Pančića, sada se pojavio i Ištvan Kaić koji duži "Vreme", Miloša Vasića i NUNS, ako ne i više. Obojica sprovode očigledno uglavljenu strategiju: da je svaka kritika Aleksandra Vučića maltene podrška mogućem atentatu, jer da je tako bilo i u slučaju Zorana Đinđića, što je laž. Iz kojeg trusta pilećih mozgova ova strategija potiče jasno je: i po sadržaju i po žestini koja treba da nadoknadi nedostatak argumenata
Kako je moguće da predsednik Vlade, uprkos svim obaveštenjima koja dobija o svemu što se događa u Srbiji, ipak nije znao kako to posluju firme u državnom vlasništvu – i to godinama
"Više je nego očigledno da je Komora zastupnik državnih interesa. Iza svih njihovih odluka, ideja, stoje država i ministarstvo, a ne privreda. Privrednici i PKS su često sukobljene strane, a i sada je to slučaj, oko davanja subvencije za IT firmu Endava – kompletna privreda je protiv, a jedino je Privredna komora za"
Medijsku halabuku oko autoputa najkreativnije je iskoristio pevač iz tog kraja poznatiji kao Zli Pevač Lazović, koji je baš u ponedeljak lansirao svoj hit "Autoput"
"Čini mi se da je 21. vek, a ovaj film je mali doprinos tome, u ovom vrtlogu migracija, vreme u kojem čovek može, i dužan je, da sebi izabere domovinu"
Ove subote, premijera predstave Deca radosti po tekstu Milene Marković, u režiji Snežane Trišić, u Ateljeu 212, zakazana na isti dan kad je pre 60 godina premijerom Geteovog Fausta, u režiji Mire Trailović, počeo život ovog beogradskog pozorišta, otvoriće i sezonu nebrojenih priča o prošlim danima "Ateljea". Izabrali smo dve – priču Dare Džokić, poznate, važne glumice, koja je u "Ateljeu" od 1980. godine, i priču Jelene Mijović, koja je postala dramaturškinja slavljeničkog pozorišta 1999. godine
Premijer potera kosu udesno, pa reče, Moj najveći utisak je što vidim ovoliko ljudi koji su zadovoljni i srećni, 150.000, kako sami izbrojali, aktivista SNS-a, koji behu kamuflirani u narod, sa svih nadvožnjaka dade aplauz, koji, vođen vikačima, pređe u skandiranje, Vučiću, Vučiću...
"Da li postoji opasnost za život premijera i njegove porodice, na to moraju da nam daju odgovor nadležne institucije i službe koje do danas ništa o tome nisu rekle. Da nam kažu, ima ili nema osnova, i to treba da se dešava i u drugim slučajevima. Ovako, ispali se medijska strela, i ona putuje. Možda nikada neće da pogodi onoga kome je upućena, a možda i hoće"
"Ono na čemu Univerzitet počiva jeste njegova autonomija, koja, između ostalog, podrazumeva slobodu kritičkog mišljenja, razmenu tog mišljenja, rasprave i neuplitanje u dnevnu politiku. Ona ne sme da bude ‘pokriće’ za samovolju, rad iza zatvorenih vrata, u tajnim procedurama, bez reči i bez obrazloženja"
Mogao bih ovo nazvati i "moje nevolje sa filmom": uživao sam više od pola veka, a sad mi je po volji možda svako dvestoto ostvarenje
Nasred zemlje Srbije najveći domet 32. Beogradskog džez festivala jeste ukazivanje da mnoge "podrazumevajuće" stvari ne moraju biti kao što izgledaju
Triptih Ljube Popovića U čast Džejmsa Džona Frejzera (260×810 cm), koji je prvo krasio beogradski hotel "Interkontinental", zatim je da ne bi smetao gostima pokriven zavesom i na kraju sklonjen u podrum, od prošle subote izložen je u Modernoj galeriji Valjevo. Delo je od vlasnika hotela pozajmljeno samo na godinu dana, a izložba će trajati tri meseca. Prenosimo delove teksta akademika Ljubomira Simovića objavljenog u katalogu ove izložbe
Sve je nagoveštavalo još jedan rutinski Vučićev monolog, prekidan povremenim zakeranjima opozicionih poslanika, ukoliko uopšte uspeju da dođu do reči. Ali, avaj, zlehuda poslovnička praksa nalagala je da prvo pitanje postavlja nezavisni poslanik, a to je – bar formalno – u ovom trenutku bio Zoran Živković
Navikli smo mi da nam ološ hukće za vratom, da preti, hoće i da udari i da baci bombu, ali smo, verovatno naivno, mislili da je to prošlo s prošlim vekom. Kad – ne lezi vraže
