Nuspojave
Šega i komika prdeža na sahrani
Saša Radulović i Nenad Čanak pokupili su sveopšti opozicioni odijum svojim beskorisnim kandidaturama, ali je zato tzv. Preletačević svima navodno jako simpatičan, iako radi to isto
Saša Radulović i Nenad Čanak pokupili su sveopšti opozicioni odijum svojim beskorisnim kandidaturama, ali je zato tzv. Preletačević svima navodno jako simpatičan, iako radi to isto
"NATO INTERVENCIJA 1999. POCEPALA JE I PODELILA LJUDE NA NEKOLICINU KOJA JE SMATRALA DA JE ODLUKA O INTERVENCIJI PAMETNA I DA BI I LIBERALI I KOMUNISTI TREBALO DA JE PODRŽE, I NA VEĆINU KOJA JE SMATRALA DA JE INTERVENCIJA NEOSNOVANA, DA JE ONA PROTIV SRBA I SRBIJE I DA SRBIJA IPAK IMA PRAVO NA KOSOVO. U PRVOJ GRUPI BIH MOGAO DA NABROJIM SAMO NEKOLIKO IMENA MEĐU KOJIMA SAM I JA, A TO SU SONJA BISERKO, BORA ĆOSIĆ, MOJ BRAT VOJA STOJANOVIĆ, BIO JE POKOJNI SRĐA POPOVIĆ, NATAŠA KANDIĆ, IVAN ČOLOVIĆ, SVETLANA SLAPŠAK... SVAKAKO IH IMA VIŠE HILJADA, ALI VRLO MALO. NA DRUGOJ STRANI NAŠAO SE NIZ UTICAJNIH, UGLEDNIH KULTURNIH I JAVNIH RADNIKA, KOJI SU TOKOM RATA U BOSNI BILI ANGAŽOVANI NA BOSANSKOJ STRANI. NAKON BOMBARDOVANJA, ONI SU ZAUZELI JAKU PATRIOTSKU KRITIČKU POZICIJU. ZA NACIONALISTE TO NIJE NEOČEKIVANO, TAJ POvodom smrti reditelja, publiciste: STAV IMALI SU I RANIJE. ALI KAD GRAĐANSKI LIBERALI PRESTANU DA PREPOZNAJU VREDNOSTI KOJE SU DO JUČE ZASTUPALI I POČNU DA BRANE ZLOČINE DRŽAVE SAMO ZATO ŠTO SU NJENI PODANICI, TO JE TEŠKO SVARITI"
Vamp simbol režima Romanovih između imperije revolucije i baleta – preživela jednu monarhiju, jednu privremenu republiku, tri revolucije, dva svetska rata i jednu emigraciju, pa uzbudila opake strasti u Rusiji
Beogradski pozorišni život u februaru ponudio je nekoliko očekivanih zgoditaka, ali i prijatnih osveženja i iznenađenja
Bojim se da je problem naše stvarnosti, kako je vidim pod duboku starost, što ne znam ko su pobednici poslednjih nekoliko decenija, ali znam ko su poraženi
"Kao u suton slušati Brela i ‘Ne me quites pas’ na terasi krova Muzeja muzičkih instrumenata u Briselu, Edit Pjaf u La Closerie des Lilas na pariskom Monparnasu, kao ‘Street Fighting Man’ grupe The Rolling Stones u rano popodne na londonskom Pikadiliju, kao zviždanje ‘Ševe’ Tomasa Hakija na opustelom budimpeštanskom trgu Varošmarti, nešto kao ‘Deca Pireja’ na trajektu što prevozi iz atinske luke ka ostrvu Ajgina, kao Mariju Lancu i ‘O sole mio’ u krčmi Đenove, kao ‘Road to Cairo’ u interpretaciji Džuli Driskol dok se u suton vozite kroz Saharu od Aleksandrije ka prestonici Egipta, kao ‘Jeke, Jeke’ Morija Kantea u mokroj kafeteriji ispod Viktorijih vodopada u Zimbabveu, poput ‘Sunday, Bloody Sunday’ grupe U2 u autobusu između Dablina i Slajga u Irskoj ili Česariju Ejvoru u sumnjivoj birtiji Puerto de la Kruza na Tenerifima... Da bi se bolje razumeli, po naški, kao ‘April u Beogradu’ u kafiću na Vračaru, ‘Skalinadu’ u trogirskoj konobi u dva ujutru, Montena u baščaršijskoj kafani kad društvo pijanih i mrtvih prijatelja peva ‘Sarajevo, ljubavi moja’, kao kad Ibrica Jusić na kraju Straduna započne ‘Eminu’, kao Balašević na novosadskom Štrandu u ‘Pesmi o Vasi Ladačkom’ ili kad grupa južnoslovenskih izbeglica u Vankuveru zajeca Bajagine ‘Moji su drugovi...’ To su trenuci zbog kojih nije šteta živeti" Rokopisi (2008)
Postoji atmosfera u kojoj se priča o pritiscima i o kupovini glasova naširoko. Kad kažem naširoko, mislim bukvalno na celu teritoriju. Nema opštine u kojoj nismo bili, a da nismo slušali o istim ili sličnim mehanizmima koji se koriste za prikupljanje podrške i za sigurne glasove. U ovom trenutku govorimo o atmosferi u kojoj ljudi nisu spremni da govore o svom političkom mišljenju, makar ne javno, jer se plaše na koji način to može da utiče na njih ili na nekog u njihovom okruženju. Svakako da i sam način tretiranja kandidata koji nisu bliski vlasti doprinosi takvoj atmosferi straha. A sama okolnost da ne smete da kažete da ćete da glasate za određenog kandidata govori o atmosferi pritiska koja je našim pozitivnim pravom zabranjena
Pilot projekat DA LI RAZUMEŠ MEDIJE je pokrenut prošle godine i to uz podršku Ministarstva kulture, a odgovore na ovo pitanje tražili smo u šest gradova Srbije – u šest različitih osnovnih škola
Ne usuđujem se ni da pomislim šta će biti kad premijer krene u pravu kampanju, praćen sve brojnijim medijskim skutonošama koji bi prekinuli i prenos smaka sveta ako Vučić negde drži govor
Događaj u Hercegovačkoj ulici ne staje "pod tepih", proteklo je previše vremena bez efekata i nastavi li se tako to će konstantno biti izvor dodatnog nezadovoljstva. Mislim da je izvesno da će i na međunarodnom planu, na primer u kontekstu pregovora o Poglavlju 23 sa Evropskom unijom, postati ozbiljan opterećujući faktor
Saša Radulović je postigao zanimljiv jezički sklad s Aleksandrom Vučićem: obojica upotrebljavaju termine povezane s Petim oktobrom kao negativne asocijacije
Nije li Vučić otelotvorenje onog oca kod Duška Radovića koji na roditeljskom sastanku zavapi: "Dajte vi meni neko dobro dete, pa ćete videti kakav sam ja roditelj!"
Do guše u problemima i stvarnim aferama koje su se sad već otrgle svakoj njegovoj kontroli, Vučiću je najbezbolnije da se iz toga izvuče tako što će, ukoliko pobedi na izborima, svu moć i strahovladu preneti na Andrićev venac odakle će, sa sigurne udaljenosti delegirati i kadrirati, ali ovog puta – zaštićen simboličnim Ustavnim ovlašćenjima
"Razumljivo mi je samo po sebi da su takozvane izbeglice dobitak za jednu zemlju, jer susret sa stranim nas vodi dalje. Ali izgleda da društvo još nije spremno da razmišlja iz ugla građanina sveta umesto da se drži svog nacionalnog identiteta"
"Za mene je svet – svet. Gledam ljude, pojedince. Ne znam. Suština problema je uvek ista, bili ovde ili onde. Bude trenutaka, naravno, kada pomislim da je možda trebalo otići iz Srbije ili da ću otići. Bude iskušenja. Sa druge strane, ne znam gde bih otišao"
Tomislav Nikolić se tokom pet godina predsedničkog mandata ponašao isključivo kao predsednik onih građana koji su glasali za Vučića, odnosno Srpsku naprednu stranku
Ili: kako sam se nasankao prvi i poslednji put precenivši Aleksandra Vučića
Srpski pokret obnove (SPO) saopštava da je to objava "srpsko-srpskog rata", da je šef države "ne skrivajući mržnju i spremnost na zlo, nedopustivo vređao i klevetao demokratsku opoziciju i njene pristalice"
Četvrti protest Vojnog sindikata Srbije održan je u subotu ispred zgrade Vlade Srbije. Ovoga puta pridružio im se i Policijski sindikat Srbije, a naziv protesta je bio "Ministri, ostav!". Na drugoj strani Nemanjine ulice, stotinak metara dalje, organizovan je kontramiting
"Bila je to Velika Britanija u vreme devedesetih i bilo je jebeno kul. I Trejnspoting je bio u srcu toga. Nisam siguran da će se ljudi ponovo tako osećati"
"Jugo, moja Jugo – gastarbajterske priče", aktuelna izložba Muzeja Jugoslavije, problematizuje i preispituje naše predstave o gastarbajterima, kao i uobičajena shvatanja o ulozi i mestu muzeja u društvu. Naime, u našoj muzejskoj i kulturnoj praksi retko se posvećuje pažnja "običnim" ljudima koji, smatra se, nisu činioci istorije. Ova izložba predstavlja rezultate dužeg istraživačkog rada i važna je tačka u razvoju nove koncepcije muzeja koja podrazumeva bavljenje društvenom istorijom, i dinamičan pristup baštini. Kroz tri celine – "Tragovi", "Ljudi" i "Samoistorizacija" – izložba predstavlja različite izvore, dokumente, artefakte i glasove, razne diskurse, kojima se određuju gastarbajteri i gastarbajterstvo. Poseban prostor dat je samim gastarbajterima i gastarbajterkama da govore o svom životu i iskustvu. Autori izložbe su Aleksandra Momčilović-Jovanović, Ljubomir Bratić i Tatomir Toroman. Tekst koji objavljujemo rezultat je istraživanja, jednog od polazišta izložbe "Jugo, moja Jugo"
"Nešto se drastično promenilo u tom čoveku. Mene je fizički napao i u istom mesecu je došlo do rušenja objekata u Savamali. Neki osećaj dominacije, vlasti i moći verovatno je došao do vrhunca – Ja sad mogu sve", kaže za Krik Marija Mali o svom bivšem suprugu Siniši
Savamala će vlasti verovatno izaći na nos, ali to nije jedini slučaj prilagođavanja zakona interesima pojedinaca ili užih grupa. To se, bre, navadilo da tumači stvarnost i naš život onako kako njima odgovara
O čemu razmišlja, kako piše i šta vrednuje najmlađa generacija naše dramaturške i scenarističke scene