Kako je ispred nosa BIA ili VBA neka tajna služba mogla da napravi snimke gde se vidi ruski potpukovnik kako daje pare svom penzionisanom kolegi iz Srbije? I da li je zaista reč o stranim obaveštajcima? Ko je ove kompromitujuće snimke pustio u javnost i šta je time želeo da postigne? Koliko ova afera utiče na ukupne srpsko-ruske odnose uprkos uzajamnom zaklinjanju na večitu ljubav? Na kraju, da li je iko pametniji posle svega
Pre 50 godina, na tadašnji Dan Republike 29. novembar, premijerno je prikazana Bitka na Neretvi, film u kome neki vide veličanje kulta ličnosti vladara, a neki vreme kada suma koja se izdvajala za kulturu nije počinjala nulom
Ključno naravoučenije čitanja Pinčona je kako je najmanje vidljivo ono što uopšte nije skriveno i da najveća opasnost preti od onoga što je toliko poznato da je nespoznato
Festival Dezire ove godine nosi moto "Right here, right now", tu toplu posvetu životu i kontinuitetu, kao zajednica koja brine o bliskima
Pred beogradski nastup, članovi jedinstvenog umetničkog kolektiva Laibach govore o mjuziklima i Koreji, o kapitalizmu i kiču, o Marini i Vučiću, o Trampu i panku, o robinji Melaniji i brendiranim kobasicama
"Moraš riskirati kada radiš, a ljudi jako često kalkuliraju. mislim da je to uvijek bilo tako... Nije to zato što su svi danas kako na traci... nisam sklon tom vjerovanju. Vjerujem da je čaša polupuna, optimist sam. Ne volim one priče: joj, kazalište nije nikad bilo loše kao sada!"
"Nivo političke korupcije i korumpiranja je vrlo sofisticiran. Imate korumpiranog policajca koji nikada nije uzeo nijedan dinar. Ali mu je zato supruga primljena u firmu u kojoj ima platu 300.000 dinara, a mogla bi realno da radi negde za 30.000. I šta ćete vi sada, da rizikujete? Jel’ mi živimo u Norveškoj, kako se ovde posao dobija i zadržava? Onaj ko ima platu 300 ili 400 hiljada, on vrlo lako može da ostane bez te plate ako je neposlušan"
"Od 1990. naovamo to će idejno, politički i ideološki biti najjasnije profilisana levičarska partija. Osnivaju je iskreni levičari, svesni da Socijalistička partija Srbije ili Pokret socijalista nisu levičarske stranke jer sprovode neoliberalnu politiku. Naša nova partija će biti posve drugačija"
"Zašto su Srbi, a nisu Židovi? Šta sad tu radi Austrijanka? Zašto sad, odjednom, Nijemci gone Srbe? Pa, tko su ti katolici? Već izvan naših prostora niko ne zna da su Hrvati katolici, a Srbi pravoslavci. Holokaust nad Židovima je najveća i svjetski poznata priča unutar koje manje toga treba objašnjavati. Ovdje se stranci malo gube – tko je tko i otkud sad ti pravoslavci u našoj priči. I šta je NDH? Tko su ustaše? Dobro, ustaše su sad neki domaći fašisti, to shvate. Da ganjaju Židove, to je jasno, ali zašto se sad ganjaju Srbi pravoslavci i kakvu, zapravo, tu ulogu Nijemci imaju, to ne razumiju najbolje"
Svima bi dobro došlo malo opuštanja... A u sklopu toga i malo više elementarnog poverenja u mogućnost da još neko osim nas samih autentično i bezinteresno zastupa neke vrednosti
Nakon ujedinjenja Nemačke ljudi sa istoka zemlje su dobili toliko dugo snevanu slobodu da putuju gde hoće i kupuju šta hoće, samo što za to nisu imali para. Životni standard na istoku države je počeo da opada, a na gotovo sve rukovodeće funkcije su postavljani zapadni Nemci, čak i za šefove baleta ili direktore muzeja. Tri decenije nakon pada Berlinskog zida nemačko društvo je i dalje podeljeno, baš kao i raspodela bogatstva. Još jednom se pokazalo da demokratiju i slobodu veličaju samo oni koji je nemaju
O nameštaju koji je umetničko delo, o kratkovidosti naše drvne industrije, o tržištu bez kojeg je i najbolji dizajn na svetu uzaludan
"Ljudi koji ne prave kompromise oko temeljnih humanističkih vrednosti oduvek su nepodobni za takozvanu ideološku upotrebu. U vremenu raspada Jugoslavije moj junak odbija da se svrsta u bilo koji od kolektivističkih torova u koje smo kao pojedinci i kao narodi tih godina saterivani. I kada, tokom opsade Vukovara, neka pijana rulja pokušava da ga natera da se izjasni da li je Srbin ili Hrvat, on svoju nacionalnu pripadnost iskazuje rečenicom: "Ja sam umetnik"
Predsednik Srbije nikada nije izneo svoj plan za Kosovo niti objasnio šta pojam "razgraničenje", o kome toliko priča, zaista znači, a u javnom prostoru se samo nagađa o mogućim scenarijima
"Ukoliko se ne proglasi da je doktorat Malog plagijat, onda smo zaista priznali da obrazovanje nije važno. Mi smo onda sami sebe pogazili. Sami smo rekli, mi smo bezveze, nije ni važno da li postoji univerzitet ili ne postoji"
Nije loše da se zna za ubuduće, te poluproverene informacije koje cure iz policije i završavaju po tabloidima u nekim situacijama mogu biti opasne
Od utorka ušli smo u tridesetu godinu postojanja, što je mnogo duže nego dinamika kojom se ovde menjaju, najčešće kvare, institucije, zakoni, pa i običaji, a o ljudima i da ne govorim. Voleo bih da verujem kako smo ostali dosledni i pošteni bez prava na izgovor da se političke i nadasve društvene, a još više tehničke okolnosti menjaju
Debitantsko dugometražno ostvarenje Marka Sopića je sasvim dobar niskobudžetni žanrovski film koji već pronalazi put do publike: za prvih pet dana prikazivanja gledalo ga je 20.000 gledalaca
"Tokom kemoterapije, bilo mi je vrlo bitno da ne pristajem na bilo kakvu vanjsku percepciju kao mjesto gde će se stvarati moj identitet. Ja jesam bila, a takva je i junakinja u romanu, osoba koja je hodala unaokolo ćelava bez obzira na to što je bilo jako hladno. Bila je zima i objektivno mi je bilo hladno glavi, ali nisam mogla da podnesem da se sakrivam i stidim onoga što jesam, šta god da je to"
"Kada čovek sebi i svom okruženju napravi toliki haos koliki je Ana Karenjina napravila, to je uvek iz neznanja, tačnije iz nedostatka samospoznaje. Da bi neko bio toliko autodestruktivan i destruktivan za svoje okruženje, mora da postoji neka nesvest"
"Posle oslobođenja Užica, na samom kraju Drugog svetskog rata, na Žitnoj pijaci – sad je to Trg partizana – održavao se miting. Sećam se da je na krovu pijačne vage, na kojoj su nastupali učesnici i govornici, profesor muzike Dragoljub Jovašević pevao: ‘Granuo je, evo, već i Prvi maj / Rusi u Berlinu sada piju čaj.’ Ja sam na tom mitingu, kao učenik trećeg razreda osnovne, recitovao neku satiričnu pesmu o okupiranom Beogradu. Zaboravio sam, davno, i tu pesmu, i ko je njen autor. Ali, gledajući šta se u Beogradu dešava poslednjih godina – od Slavije i Savamale, preko Beograda na vodi, preko ukidanja Glavne železničke stanice, do raskopanih bulevara, do Trga republike, do premeštanja živog Starog savskog mosta sa reke na livadu, do jarbola, i do žičare i gondole na kalemegdanskoj tvrđavi, posle toliko godina, setio sam se početnih stihova te satire: ‘Beograde, slavni stari grade / šta od tebe u ludilu rade!’"
"Ja sam koautor parlamentarne rezolucije (Evropskog parlamenta) o borbi protiv dezinformacija usvojene u oktobru ove godine. Ova rezolucija posebno apostrofira ranjivost zemalja Zapadnog Balkana na kampanje dezinformacija. Smatram da je sloboda govora, zajedno sa društvenom odgovornošću u izveštavanju i širenju vesti, osnovni preduslov za uspešan put Srbije u Evropsku uniju"
sr sr 
English
Deutsch
Русский