Da li je direktor BIA špijun CIA čiji je zadatak da se pod krinkom turbo putinofila dokopa tajni ruskog FSB-a? Ako nije, kako objasniti strateško opredjeljenje Srbije za pristupanje Evropskoj uniji? Možda kao kvantnu politiku
“Zapovest stiže uveče. Iznimno preko dana. Onda se dižu branioci lika i dela – i od zore kampuju na Pinku, ređe na Hepiju i Prvoj. Presvlaka im ne treba, ni odmor – pričaju dok ne popadaju i opet će sutra. Dok neko ne javi da se stane. Dakle, gase se isto na dugme. Cilj kampanje je da zastraši, omalovaži, targetira, izbroji nacionalna zrnca – kako kad”
Na primedbu vladajuće stranke da opozicioni amandmani na budžet služe samo da bi se napadao SNS, Lazović je pobrojao sedam amandmana koji se tiču poboljšanja života i standarda stanovništva. Pale su, naravno, i teške reči i uvrede
Lista Vučićevih ljudi je poduža i uočljivo je da se formira na osnovu pravila opisanih u konceptu „Genghis Khan School of Management“. Izučavanjem principa i postupaka Džingis-kana, jednog od najuspešnijih lidera u istoriji, moderna menadžment teorija je definisala osnovna pravila kojih se pridržavao veliki kan stvarajući svoju imperiju. Očigledno je da se ovi principi i postupci primenjuju u Vučićevoj Srbiji.
Kuda vodi Vučićevo obraćanje Evropskoj uniji tabloidnim rečnikom i imenovanje Vulina za direktora BIA? Izvesno je jedno – zemlju čeka serija poraza u kojima će se njen predsednik svaki put predstavljati kao pobednik
Kroz životopis Luke Bojovića (49) mogla bi da se ispiše istorija srpske mafije. Odrastao je u uglednoj beogradskoj porodici – majka je bila univerzitetski profesor, a otac direktor prestoničkog zoo-vrta. Tek što je Luka stasao za ličnu kartu, zemlja u kojoj je rođen se raspala. Ispaljeni rafali, prolivene suze i krv protegli su se u daleku budućnost i obeležili čitav njegov život. Luka Bojović je postao vojnik, delinkvent, saradnik Državne bezbednosti, pekar, vođa kriminalnog klana, begunac, poslastičar, zarobljenik, slikar, osvetnik...
“Nejednaka praksa prema izbeglicama, u zavisnosti od toga iz kog dela sveta dolaze, na jasan način je pokazala da i te kako može da se odgovori na dolazak većeg broja ljudi, što se pokazalo na primeru izbeglica iz Ukrajine, samo je pitanje da li se hoće ili neće. Očigledno je da za izbeglice iz Afrike, Azije i drugih delova sveta koji nisu Evropa to ne važi”
Kroz životopis Luke Bojovića (49) mogla bi da se ispiše istorija srpske mafije. Odrastao je u uglednoj beogradskoj porodici – majka je bila univerzitetski profesor, a otac direktor prestoničkog zoo-vrta. Tek što je Luka stasao za ličnu kartu, zemlja u kojoj je rođen se raspala. Ispaljeni rafali, prolivene suze i krv protegli su se u daleku budućnost i obeležili čitav njegov život. Luka Bojović je postao vojnik, delinkvent, saradnik Državne bezbednosti, pekar, vođa kriminalnog klana, begunac, poslastičar, zarobljenik, slikar, osvetnik... Ovaj čovek poznaje više mrtvih nego živih, sudbina mu je retko kada zavisila od policijske istrage, ali je uvek zavisila od političke odluke. U momentu kada nastaje ovaj tekst, Luka Bojović izlazi iz španskog zatvora
Policija je danas, u saradnji sa Bezbednosno-informativnom agencijom, uhapsila 17 članova organizovane kriminalne grupe „Vračarci“ zbog sumnje da su izvršili krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela, tri teška ubistva i pet teških ubistava u pokušaju. Vučić kažeda su „sladostrasno“ želeli smrt njegovu i njegove dece
“‘Jovanjica’ je, sasvim je to jasno, bila veliki državni posao. Postojala je sprega najvećih državnih dužnosnika, službi bezbednosti, policije, penzionisanih obaveštajaca... Povratak je to staroj praksi, iz vremena Slobodana Miloševića: službe bezbednosti sarađuju sa kriminalnim grupama kako bi realizovale svoje poslove i interese, i finansirale svoje aktivnosti”
