Ima li rasizma u Srbiji
Packa koja se teško podnosi
Rasizam se ne može pripisati građanima Srbije kao etiketa – bilo od nas samih, bilo sa strane. Ali o rasističkim izgredima i te kako ima šta da se kaže
Fudbal
Tri poraza, tuča i rasizam
Nesposobnost institucija u Srbiji da se suoče sa svim problemima koji se pojavljuju na sportskim terenima i oko njih dovela je do toga da i ove jeseni budemo najgori od sve dece i da se opet pominje mogućnost izbacivanja iz fudbalskih takmičenja. Ovoga puta zbog rasizma
Na licu mesta
Ko je bio majmun u Kruševcu
"Za nas u Kruševcu ne mogu da kažu da smo rasisti jer mi kad na ulici vidimo crnca, trčimo da se slikamo s njim", kaže za "Vreme" gradonačelnik Bratislav Gašić
Intervju – Džeri Gonsales, ikona latino džeza
Svetlost na sceni
"Bronks šezdesetih je bio zajednica koja pleše. Niko nije sedeo i slušao muziku, svi su želeli da igraju, a muzika koju smo stvarali bila je namenski napravljena da učini da plesači igraju. Dizi Gilespi je bio nezaboravan lik i učitelj. Njegov najveći doprinos džezu je mešanje afrokubanske muzike i bibapa, 1949. godine, što je inače godina kad sam se ja rodio. Njemu dugujem svoje postojanje"
Intervju – Predrag Živković – Tozovac
Jesam šmeker, volim život
"Ide Mile prugom, ali – što ide prugom? A onda – ide sa najboljim drugom. Pa gde idu? Nema cilja, oni puše cigare i idu prugom... Ne umem da objasnim. To je narodna pesma, ima fini ritam. ‘Tekla reka kroz selo, a po reci riba plovi, nema koj da lovi’ – ja mislim da je tu šmekeraj, jer misli se na ribu, na devojku... Al’ u to vreme nije smelo to da se kaže, ‘riba’, nego, eto, riba u vodi. Ništa tu nema vulgarno, nema nigde glagola"
Političke konvencije
Više od stiska ruke
Nismo videli fotografiju, a kamoli snimak rukovanja Dačića i Tačija, ne znamo da li je bila reč o mlakom dodiru šaka uz gledanje u stranu, muškom stiskanju desnice kao među poslovnim partnerima, ili rivalima, koji ne moraju da se vole, ali misle da moraju nešto zajednički da urade, ili – što sumnjam – više od toga
In Memoriam – Branko Črnac – Tusta
Tako je… ZaraTusta
U nedelju uveče, posle duge i teške bolesti, preminuo je u 56. godini Branko Črnac-Tusta, frontmen legendarnih KUD Idijota
Pravosuđe
Ukida se termin »uznemiravanje javnosti«
TV manijak
Akrobata Feliks (zubima za svemir)
Pozorište – Ubiti Zorana Đinđića
Pamflet sa srcem
Jednočasovni brehtijanski dramski igrokaz igran na periferiji Novog Sada logično je zatvaranje jednog tematskog kruga
Uoči zakona o amnestiji
Taktička ili tehnička mera
Neplaćanje izdržavanja, lake "saobraćajke", lake telesne povrede, nasilnička ponašanja, takvih optuženika je najveći broj i takvim ljudima su zatrpani zatvori
Anatomija jedne namere
Crnjenje belog šengena
Vizna liberalizacija kao kruna započetih reformi i normalizacije odnosa sa Evropskom unijom omogućila je građanima Srbije putovanja bez čekanja u dugim ponižavajućim redovima pred stranim konzulatima, ali kako to obično biva i masovnu zloupotrebu stečenog prava
Kadrovska politika
Oni dolaze – estradizacija umesto departizacije
Nova politička elita, očigledno, bira kadrove iz krugova koji su do sada bili na margini javnog života, gde obitavaju živopisne, ali ne naročito značajne ni kompetentne pojave. Kao takvi, oni zapravo izmiču svakoj kritici koja bi eventualno mogla da ima efekta na donosioce odluka
Podsećanje – Edvard Gori (1925–2000)
Crteži tajanstva i jeze
Američki ilustrator i pesnik Edvard Gori stvorio je bogat i originalan svet pun čudnovatih životinja, izgubljenih ljudi i neverovatnih smrti. Prvu knjigu napisao je pre pola veka
Knjige – Na belom hlebu; Smrtna kazna u Srbiji 1804–2002.
Na prečac, u prisustvu vlasti
Ivan Janković, doktor prava, advokat i borac za ljudska prava, u ovoj savesno i temeljito napisanoj knjižurini opredelio se da ispriča istoriju Srbije i Jugoslavije kroz smrtnu kaznu, njeno zakonsko utemeljenje, modalitete izvršenja i ostale prateće pojave kakav je abolicionizam
»Škart« – retrospektivna izložba
Živahno, živahno
Retrospektivna izložba umetničke grupe "škart" u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu daje presek dvadesetdvogodišnjeg rada ove po mnogo čemu vanserijske ekipe
Političari protiv pravosuđa
Princip je isti, sve ostalo – nijanse
Ma kakvi bili dokazi u predmetu, bilo kojem koji je u rukama Specijalnog tužilaštva i tužioca Miljka Radisavljevića, u javnosti se prosula priča da su njemu dani na toj funkciji odbrojani, tako da su se obojica najistaknutijih verbalnih boraca protiv korupcije i kriminala – i Ivica Dačić i Aleksandar Vučić – osetili pozvanima da višekratno izjave da ne planiraju njegovu smenu
Srbija i Evropska unija (najava)
Nervoza u Nemanjinoj 11
Da li je Brisel samo hteo da srpskog premijera Ivicu Dačića šok-terapijom "istera na čistinu" kako bi se priča o podeli Kosova jednom za svagda odložila ad acta? Ujedno, moguće je i da je Brisel tako došao u priliku da odmeri koliko će se moći održati srpska vlada? Naime, na letošnje formiranje vlade "s bagažom crveno-crne koalicije devedesetih", Brisel i Vašington su gledali samo u kontekstu rešavanja kosovskog pitanja
Srbija i Evropska unija
Nervoza u Nemanjinoj 11
Da li je Brisel samo hteo da srpskog premijera Ivicu Dačića šok-terapijom "istera na čistinu" kako bi se priča o podeli Kosova jednom za svagda odložila ad acta? Ujedno, moguće je i da je Brisel tako došao u priliku da odmeri koliko će se moći održati srpska vlada? Naime, na letošnje formiranje vlade "s bagažom crveno-crne koalicije devedesetih", Brisel i Vašington su gledali samo u kontekstu rešavanja kosovskog pitanja
Zoom
Premijer bez portfelja – Kako je Ivica Dačić zagrizao preveliku kost pa niti može da je proguta niti da ispljune
Pre nego što je uspeo da razabere šta se dešava, Dačić, koji se još u prvoj izbornoj noći gurao da bude premijer, obreo se u koži onoga koji treba da radi sve ono što je nepopularno, dok će neko drugi, u međuvremenu, uredno skupljati političke poene i postavljati svoje pevačice na istaknuta mesta
TV manijak
Preljubnici
»Politika«, 20. i 21. novembar 1912
Na kumanovskom ratištu
Pisac Ivo Ćipiko (13. januar 1869 – 23. septembar 1923) kao ratni dopisnik učestvuje u balkanskim ratovima. Između ostalog napisao je i reportažu za Politiku o Kumanovskoj bitci. Ćipiko za vreme Prvog svetskog rata prati srpsku vojsku u izgnanstvo. Rođen je u Kaštel-Novom, između Splita i Trogira, školovao se u fratarskom semeništu u Sinju, bio pod uticajem jugoslovenskih nacionalista, a godine 1911. odlazi u Srbiju. Jednom je napisao: "Zanesoh se i postadoh Srbinom", uz dodatak da time nikada nije prestao biti Hrvatom
Kultura sećanja – 1912.
Sto godina od Prvog balkanskog rata
Izjava nedelje
»Nijedan Srbin ne priznaje genocid u Srebrenici, pa ni ja.«
Tomislav Nikolić, predsednik Srbije u intervjuu italijanskom listu Korijere dela sera (B92)
